Часови аналитичке геометрије: вектори, праве и равни кроз јасне примере
Учење аналитичке геометрије постаје једноставно када се савладају три кључна појма: вектори, праве и равни. Овај водич кроз јасне примере приказује основне операције и једначине које су вам потребне за испите.
Вектори
Вектор је одређен интензитетом, правцем и смером. У тродимензионалном простору R3 записује се преко компоненти: = (x1, y1, z1).
Интензитет (дужина) вектора
Рачуна се по формули:
| |= (x12+x22+x32)0.5=.
Интензитет вектора је квадратни корен из збира квадрата његових компоненти.
- Пример: За вектор = (2, 3, 6), интензитет је:
||=(22+32+62)0.5===7.
Скаларни производ две векторске величине
Скаларни производ вектора = (x1, y1, z1) и = (x2, y2, z2) је број (скалар):
=x1x2+y1y2+z1z2
Ако је скаларни производ једнак нули, вектори су ортогонални (нормални један на други).
- Пример: За векторе = (1, 2, 3) и = (4, -1, 1):
=1∙4+2∙(-1)+3∙1=4-2+3=5.
Векторски производ
Резултат је нови вектор који је нормалан на оба почетна вектора. Рачуна се преко детерминанте:
= .
Главне особине векторског производа су: антикомутативност, множење скаларом, дистрибутивност према сабирању и колинеарност.
- Површина паралелограма
- 3
- Дужина a × b
- 3
- Скаларни производ a · (a × b)
- 0
Праве у простору
Права у простору је одређена тачком M0(x0, y0, z0) која јој припада и вектором правца = (l, m, n).
Облици једначине праве
- Канонски облик:
(x-x0)/l=(y-y0)/m=(z-z0)/n - Параметарски облик (увођењем параметра t):
x=x0+lt, y=y0+mt, z=z0+nt.
Пример: Права пролази кроз тачку M0(1, -2, 5) са вектором правца = (2, 3, -1). Њен канонски облик гласи:
.
Равни у простору
Раван је потпуно одређена тачком M0(x0, y0, z0) која јој припада и вектором нормале = (A, B, C) који је нормалан на ту раван.
Облици једначине равни
- Општи облик:
Ax+By+Cz+D=0
где се слободан члан рачуна као D = -(Ax0 + By0 + Cz0). - Пример: Нађите једначину равни која садржи тачку M0(2, 1, 4) и има вектор нормале = (3, -1, 2).
Постављамо вредности у формулу:
Коначно решење: 3x - y + 2z - 13 = 0
За спремање испита из Математике на Факултету техничких наука (ФТН) у Новом Саду, аналитичка геометрија је неизбежан и веома важан део градива. На испитима се најчешће појављују сложенији задаци који комбинују праве, равни и векторе кроз тражење пројекција, пресека или растојања.
Ево три типична задатка какви долазе на ФТН испитима (Математика 1 / Алгебра) са детаљним поступком.
Пресек праве и равни
Задатак: Одредити тачку пресека праве p: (x-1)/1 = (y+1)/(-2) = z/3 и равни α: 2x + y - z + 5 = 0.
1. Пребацивање праве у параметарски облик
Изједначавамо делове канонске једначине са параметром t:
(x-1)/1=t x=t+1
(y+1)/(-2)=t y=-2t-1
z/3=t z=3t
2. Замена параметара у једначину равни
Уврштавамо x, y и z у једначину равни α како бисмо пронашли вредност за t:
-3t+6=0 3t=6 t=2.
3. Израчунавање координата пресечне тачке T
Вредност t = 2 враћамо у изразе за координате:
Решење: Тражена тачка пресека је T(3, -5, 6).
- Координата x тачке P
- 1
- Координата y тачке P
- −1
- Координата z тачке P
- 0
- 2x + y − z + 5 у тачки P
- 6
Ортогонална пројекција тачке на раван
Задатак: Одредити ортогоналну пројекцију тачке M(1, 3, -2) на раван α: x - 2y + z - 4 = 0.
1. Постављање праве n нормалне на раван кроз тачку M
Вектор нормале равни ()= (1, -2, 1) уједно је вектор правца наше помоћне праве n. Параметарски облик праве n која пролази кроз M гласи:
.
2. Проналажење продорне тачке (пројекције M')
Убацујемо параметарске једначине праве у једначину равни α:
6t-11=0 t=11/6.
3. Рачунање координата пројекције M'
Заменом t =11/6 добијамо:
- y = 3 - 2∙11/6 = 3 – 11/3 = -2/3
Решење: Ортогонална пројекција је тачка M'(17/6,-2/3,-1/6).
Растојање тачке од равни
Задатак: Израчунати растојање тачке P(2, -1, 3) од равни α: 3x - 4y + 12z - 5 = 0.
Користимо директну формулу за растојање тачке P(x0, y0, z0) од равни:
d(P,α)=|Ax0+By0+Cz0+D|/.
Убацивањем вредности добијамо:
d(P,α)=|3∙2-4∙(-1)+12∙3-5|}/
d(P,α)=|6+4+36-5|/=41/=41/13.
Решење: Растојање износи 41/13.