Часови аналитичке геометрије: вектори, праве и равни кроз јасне примере

Игор Тасић,

Учење аналитичке геометрије постаје једноставно када се савладају три кључна појма: вектори, праве и равни. Овај водич кроз јасне примере приказује основне операције и једначине које су вам потребне за испите.

Вектори

Вектор је одређен интензитетом, правцем и смером. У тродимензионалном простору R3 записује се преко компоненти: a⃗\vec{a}= (x1, y1, z1).

Интензитет (дужина) вектора

Рачуна се по формули:
|a⃗\vec{a} |= (x12+x22+x32)0.5=x12+x22+x32\sqrt{{x}_{1}^{2}+{x}_{2}^{2}+{x}_{3}^{2}}.

Интензитет вектора је квадратни корен из збира квадрата његових компоненти.

  • Пример: За вектор a⃗\vec{a} = (2, 3, 6), интензитет је:
    |a⃗\vec{a}|=(22+32+62)0.5=4+9+36\sqrt{4+9+36}=49\sqrt{49}=7.

Скаларни производ две векторске величине

Скаларни производ вектора a⃗\vec{a} = (x1, y1, z1) и b⃗\vec{b} = (x2, y2, z2) је број (скалар):
a⃗⋅b⃗\vec{a}\cdot \vec{b}=x1x2+y1y2+z1z2

Ако је скаларни производ једнак нули, вектори су ортогонални (нормални један на други).

  • Пример: За векторе a⃗\vec{a} = (1, 2, 3) и b⃗\vec{b} = (4, -1, 1):
    a⃗⋅b⃗\vec{a}\cdot \vec{b}=1∙4+2∙(-1)+3∙1=4-2+3=5.

Векторски производ

Резултат је нови вектор c⃗=a⃗×b⃗\vec{c}=\vec{a}\times \vec{b} који је нормалан на оба почетна вектора. Рачуна се преко детерминанте:

a⃗×b⃗\vec{a}\times \vec{b}= ∣i⃗j⃗k⃗x1y1z1x2y2z2∣\left|\begin{matrix}\vec{i} & \vec{j} & \vec{k} \\ {x}_{1} & {y}_{1} & {z}_{1} \\ {x}_{2} & {y}_{2} & {z}_{2}\end{matrix}\right|.

Главне особине векторског производа су: антикомутативност, множење скаларом, дистрибутивност према сабирању и колинеарност.

xyzaba×b2442Превуците да окренете
1
2
Површина паралелограма
3
Дужина a × b
3
Скаларни производ a · (a × b)
0
Вектор a⃗×b⃗\vec{a} \times \vec{b} стоји нормално на оба вектора, а његова дужина једнака је површини паралелограма који они граде. Кад је b⃗\vec{b} паралелан са a⃗\vec{a}, производ је нула-вектор (колинеарност), а замена редоследа окреће смер: b⃗×a⃗=− a⃗×b⃗\vec{b} \times \vec{a} = -\,\vec{a} \times \vec{b} (антикомутативност).

Праве у простору

Права у простору је одређена тачком M0(x0, y0, z0) која јој припада и вектором правца p⃗\vec{p} = (l, m, n).

Облици једначине праве

  • Канонски облик:
    (x-x0)/l=(y-y0)/m=(z-z0)/n
  • Параметарски облик (увођењем параметра t):
    x=x0+lt, y=y0+mt, z=z0+nt.

Пример: Права пролази кроз тачку M0(1, -2, 5) са вектором правца p⃗\vec{p} = (2, 3, -1). Њен канонски облик гласи:
(x−1)/2=(y+2)/3=(z−5)/(−1)(x-1)/2=(y+2)/3=(z-5)/(-1).

Равни у простору

Раван је потпуно одређена тачком M0(x0, y0, z0) која јој припада и вектором нормале n⃗\vec{n} = (A, B, C) који је нормалан на ту раван.

Облици једначине равни

  • Општи облик:
    Ax+By+Cz+D=0
    где се слободан члан рачуна као D = -(Ax0 + By0 + Cz0).
  • Пример: Нађите једначину равни која садржи тачку M0(2, 1, 4) и има вектор нормале n⃗\vec{n} = (3, -1, 2).
    Постављамо вредности у формулу:
    3(x−2)−1(y−1)+2(z−4)=03(x-2)-1(y-1)+2(z-4)=0
    3x−6−y+1+2z−8=03x-6-y+1+2z-8=0
    Коначно решење: 3x - y + 2z - 13 = 0

За спремање испита из Математике на Факултету техничких наука (ФТН) у Новом Саду, аналитичка геометрија је неизбежан и веома важан део градива. На испитима се најчешће појављују сложенији задаци који комбинују праве, равни и векторе кроз тражење пројекција, пресека или растојања.

Ево три типична задатка какви долазе на ФТН испитима (Математика 1 / Алгебра) са детаљним поступком.

Пресек праве и равни

Задатак: Одредити тачку пресека праве p: (x-1)/1 = (y+1)/(-2) = z/3 и равни α: 2x + y - z + 5 = 0.

1. Пребацивање праве у параметарски облик

Изједначавамо делове канонске једначине са параметром t:
(x-1)/1=t ⇒\Rightarrow x=t+1
(y+1)/(-2)=t ⇒\Rightarrow y=-2t-1
z/3=t ⇒\Rightarrow z=3t

2. Замена параметара у једначину равни

Уврштавамо x, y и z у једначину равни α како бисмо пронашли вредност за t:
2(t+1)+(−2t−1)−(3t)+5=02(t+1)+(-2t-1)-(3t)+5=0
2t+2−2t−1−3t+5=02t+2-2t-1-3t+5=0
-3t+6=0 ⇒\Rightarrow 3t=6 ⇒\Rightarrow t=2.

3. Израчунавање координата пресечне тачке T

Вредност t = 2 враћамо у изразе за координате:

  • x=2+1=3x = 2 + 1 = 3
  • y=(−2)⋅2−1=−5y = (-2)\cdot 2 - 1 = -5
  • z=3⋅2=6z = 3\cdot 2 = 6

Решење: Тражена тачка пресека је T(3, -5, 6).

xyzM₀PpαПревуците да окренете
0
Координата x тачке P
1
Координата y тачке P
−1
Координата z тачке P
0
2x + y − z + 5 у тачки P
6
Тачка PP клизи по правој x=t+1x = t + 1, y=−2t−1y = -2t - 1, z=3tz = 3t. Кад њене координате уврстите у 2x+y−z+52x + y - z + 5, добијате −3t+6-3t + 6: нула је тек за t=2t = 2, и ту права продире кроз раван α\alpha, у тачки T(3,−5,6)T(3, -5, 6).

Ортогонална пројекција тачке на раван

Задатак: Одредити ортогоналну пројекцију тачке M(1, 3, -2) на раван α: x - 2y + z - 4 = 0.

1. Постављање праве n нормалне на раван кроз тачку M

Вектор нормале равни (n⃗,α\vec{n},\alpha)= (1, -2, 1) уједно је вектор правца наше помоћне праве n. Параметарски облик праве n која пролази кроз M гласи:
x=1+t,y=3−2t,z=−2+tx=1+t, y=3-2t, z=-2+t.

2. Проналажење продорне тачке (пројекције M')

Убацујемо параметарске једначине праве у једначину равни α:
(1+t)−2(3−2t)+(−2+t)−4=0(1+t)-2(3-2t)+(-2+t)-4=0
1+t−6+4t−2+t−4=01+t-6+4t-2+t-4=0
6t-11=0 ⇒\Rightarrow t=11/6.

3. Рачунање координата пројекције M'

Заменом t =11/6 добијамо:

  • x=1+11/6=17/6x = 1 + 11/6 = 17/6
  • y = 3 - 2∙11/6 = 3 – 11/3 = -2/3
  • z=−2+11/6=−1/6z = -2 + 11/6= -1/6

Решење: Ортогонална пројекција је тачка M'(17/6,-2/3,-1/6).

Растојање тачке од равни

Задатак: Израчунати растојање тачке P(2, -1, 3) од равни α: 3x - 4y + 12z - 5 = 0.

Користимо директну формулу за растојање тачке P(x0, y0, z0) од равни:
d(P,α)=|Ax0+By0+Cz0+D|/A2+B2+C2\sqrt{{A}^{2}+{B}^{2}+{C}^{2}}.

Убацивањем вредности добијамо:
d(P,α)=|3∙2-4∙(-1)+12∙3-5|}/32+(−4)2+122\sqrt{{3}^{2}+{\left(-4\right)}^{2}+{12}^{2}}
d(P,α)=|6+4+36-5|/9+16+144\sqrt{9+16+144}=41/169\sqrt{169}=41/13.

Решење: Растојање износи 41/13.