Системи једначина: метод замене и метод супротних коефицијената

Игор Тасић,

Систем једначина је скуп од две или више једначина са једном или више непознатих за које се тражи заједничко решење.

Постоје три различита случаја која могу настати када решавамо систем од две линеарне једначине са две непознате. Ученик прво мора да препозна који систем једначина је у питању! Ево како они изгледају у пракси:

1. Систем има јединствено решење (Одређен систем)

Ово је најчешћи случај. Систем има тачно један пар бројева (x, y) који задовољава обе једначине.

  • Геометријски: У координатном систему, ове две једначине представљају две праве које се секу у једној тачки.
  • Пример:

x+y=5x+y=5
2x−y=42x-y=4
(Решење је само и искључиво (x=3, y=2)). То је тачка (3, 2).

2. Систем нема решења (Немогућ или противречан систем)

Овај случај наступа када вас рачун доведе до математичког апсурда (нпр. добијете да је 0 = 5, што је нетачно).

  • Геометријски: Ове две једначине представљају две паралелне праве које се никада не секу.
  • Пример:
    x+y=5x+y=5
    x+y=8x+y=8
    (Немогуће је да исти збир два броја истовремено буде и 5 и 8).

3. Систем има бесконачно много решења (Неодређен систем)

Овај случај наступа када су обе једначине заправо иста једначина, само мало другачије записана (нпр. друга је помножена неким бројем). Рачунањем се долази до тачног израза 0 = 0.

  • Геометријски: Ове две праве се поклапају (једна је преко друге).
  • Пример:
    x+y=5x+y=5
    2x+2y=102x+2y=10
    (Било који пар бројева који у збиру даје 5 је решење, нпр. (1,4), (2,3), (0,5)...)

1357−224680xyx + y = 52x − y = 4(3, 2)
Праве x+y=5x + y = 5 и 2x−y=42x - y = 4 секу се у једној тачки, (3,2)(3, 2): систем има једно решење. Љубичаста права x+y=8x + y = 8 је паралелна са x+y=5x + y = 5 и никад је не сече, па решења нема. Црвена испрекидана права 2x+2y=102x + 2y = 10 лежи тачно на x+y=5x + y = 5: свака њена тачка је решење.

Три главне методе за решавање:

  1. Метод замене: Изразимо једну непознату преко друге и убацимо у другу једначину.
  2. Метод супротних коефицијената: Множимо једначине бројевима тако да испред једне непознате добијемо супротне знаке (нпр. 3y и -3y), па их саберемо.
  3. Графички метод: Нацртамо обе праве у координатном систему и прочитамо тачку пресека.

Системи линеарних једначина са две непознате могу се решити помоћу неколико метода, а две најважније су метод замене и метод супротних коефицијената. Циљ обе методе је исти: свести систем од две једначине са две непознате на једну једначину са једном непознатом.

1. Метод замене

Овај метод је најбољи када је уз неку од непознатих x или y коефицијент једнак 1 или -1, јер тада лако можемо да је изразимо.

Поступак:

  1. Из једне једначине изразимо једну непознату преко друге.
  2. Ту изражену вредност заменимо у другу једначину.
  3. Решимо добијену једначину са једном непознатом.
  4. Вратимо добијену вредност назад да нађемо другу непознату.

Пример:

1) x+2y=7x+2y=7

2) 3x−y=73x-y=7

  • Из прве једначине изразимо x:

x=7−2yx=7-2y

  • Заменимо то у другу једначину уместо x:

3⋅(7−2y)−y=73\cdot (7-2y)-y=7

21−6y−y=721-6y-y=7

−7y=7−21-7y=7-21

−7y=−14-7y=-14

y=2y=2.

  • Сада вратимо y = 2 у израз за x:

x=7−2⋅2x=7-2\cdot 2

x=3x=3

Решење система: (x, y) = (3, 2)

2. Метод супротних коефицијената

Овај метод је идеалан када су коефицијенти испред променљивих такви да се лако могу средити да буду супротни бројеви (нпр. 3x и -3x).

Поступак:

  1. Помножимо једну или обе једначине одговарајућим бројевима тако да коефицијенти уз једну непознату постану супротни бројеви.
  2. Саберемо леве и десне стране обе једначине (та непозната ће се поништити, тј. збир ће бити 0).
  3. Решимо добијену једначину са једном непознатом.
  4. Добијену вредност уврстимо у било коју почетну једначину да нађемо другу непознату.

Пример:

1) 2x+3y=82x+3y=8

2) 3x−y=13x-y=1

  • Помножићемо другу једначину са 3, како бисмо уз y добили супротне коефицијенте 3 и -3:

1) 2x+3y=82x+3y=8

2) 9x−3y=39x-3y=3

  • Саберемо ове две једначине:

(2x+9x)+(3y−3y)=8+3(2x+9x)+(3y-3y)=8+3

11x=1111x=11

x=1x=1

  • Уврстимо x = 1 у другу почетну једначину:

3⋅1−y=13\cdot 1-y=1

3−y=13-y=1

y=2y=2

Решење система: (x, y) = (1, 2).

Брзо поређење

МетодКада је најбољи?Главна предност
Метод заменеКада је испред x или y коефицијент 1 или -1.Природан и логичан поступак.
Метод супротних коефицијенатаКада су коефицијенти већи бројеви.Избегава се рад са разломцима током рачуна.

Оба метода на истом примеру

Решавање система од две линеарне једначине са две непознате најлакше се објашњава кроз два главна метода: Метод замене и Метод супротних коефицијената.

У наставку је корак по корак водич за оба метода на истом примеру:

x+y=5x + y = 5

2x−y=42x - y = 4

1. Метод замене (Супституција)

Овај метод је одличан када испред неке непознате нема броја (коефицијент је 1), па је лако изразити.

  • Корак 1: Изразите једну непознату из једне једначине.
    Из прве једначине x + y = 5 изразићемо x:

x=5−yx=5-y

  • Корак 2: Убаците тај израз у другу једначину.
    Уместо x у другој једначини 2x - y = 4, пишемо 5 - y:

2⋅(5−y)−y=42\cdot (5-y)-y=4

  • Корак 3: Решите добијену једначину са једном непознатом.

10−2y−y=410-2y-y=4

10−3y=410-3y=4

−3y=4−10-3y=4-10

−3y=−6-3y=-6

y=2y=2

  • Корак 4: Вратите вредност у израз из Корака 1 да нађете другу непознату.

Пошто је x = 5 - y, а нашли смо да је y = 2:

x=5−2x=5-2

x=3x=3

Решење система је уређени пар (x, y) = (3, 2).

2. Метод супротних коефицијената

Овај метод се користи када желимо да саберемо једначине тако да се једна непозната „поништи“ (јер су испред ње супротни бројеви, нпр. 2 и -2, или 1 и -1).

  • Корак 1: Наместите супротне коефицијенте испред једне непознате.

У нашем систему испред y у првој једначини је +1, а у другој је -1. Они су већ супротни, па не морамо ништа да множимо.

  • Корак 2: Саберите леву са левом и десну са десном страном једначина.

(x+y)+(2x−y)=5+4(x+y)+(2x-y)=5+4
Приметите како +y и -y дају 0:
3x=93x=9

  • Корак 3: Решите добијену једначину.
    x=9/3x=9/3
    x=3x=3
  • Корак 4: Убаците добијену вредност у било коју почетну једначину.

Убацимо x = 3 у прву једначину x + y = 5:

3+y=53+y=5

y=5−3y=5-3

y=2y=2

Решење система је поново уређени пар (x, y) = (3, 2).

Како да проверите решење?

Увек убаците добијене бројеве у почетне једначине:

  1. 3 + 2 = 5 (Тачно)
  2. 2∙3 - 2 = 6 - 2 = 4 (Тачно)

Најчешће грешке у решавању система

У решавању система линеарних једначина, математичке грешке се најчешће дешавају због брзоплетости, превида у знаковима плус и минус, и непажљивог преписивања једначина кроз кораке. Без обзира на то да ли се користи метод замене или метод супротних коефицијената пропусти се углавном понављају у неколико кључних корака.

Најчешћи пропусти и превиди класификовани су у табели испод:

Врста грешкеОпис и механизам настанка грешкеПример пропустаПравилан поступак
Грешка са предзнаком испред заградеПриликом замене једне променљиве изразом у загради, минус испред заграде не промени знакове свих чланова унутар ње.−2(3x−4)=−6x−8-2(3x - 4) = -6x - 8−2(3x−4)=−6x+8-2(3x - 4) = -6x + 8
Делимично множење једначинеКада се цела једначина множи бројем да би се добили супротни коефицијенти, заборави се помножити слободан члан (иза знака једнакости).Множење 2x + y = 5 са 3 даје 6x + 3y = 5.Цела једначина се мора помножити: 6x + 3y = 15.
Непотпуна замена (метод замене)Након изражавања нпр. x из прве једначине, тај израз се уврсти поново у ту исту једначину уместо у другу.Добија се идентитет попут 0=0 или 5=5, што потпуно зауставља процес решавања.Изражена променљива из прве једначине мора се уврстити искључиво у другу једначину.
Погрешно преписивање знакаПриликом преласка у нови ред или пребацивања члана на другу страну знака једнакости, знак се препише без промене.Пребацивање +3y даје опет +3y са десне стране.Када члан пређе на другу страну знака једнакости, његов знак се мења (плус у минус и обрнуто).
Погрешно дељење на крајуКада се дође до финалног корака ax = b, погрешно се подели вредност са десне стране коефицијентом уз непознату.Из 2x = 1 погрешно се закључи да је x = 2 уместо x = 1/2.Непозната се увек добија дељењем слободног члана коефицијентом: x = b/a.
Изостављање провере решењаДобијени уређени пар (x, y) се не тестира у почетним једначинама, па рачунске грешке остану непримећене.Завршавање задатка без уврштавања вредности у обе почетне једначине система.Уврстити добијене вредности за x и y у почетни систем да се види да ли су обе једнакости тачне.

Решење са контролног

Решите систем методом супротних коефицијената: 2x + y = 5 и x − 3y = 6.

2x + y = 5 / · 3
6x + 3y = 5
6x + 3y + x − 3y = 5 + 6
7x = 11
x = 11/7

Додирните ред у ком је прва грешка.

Ово је делимично множење једначине из табеле: помножена је лева страна, а десна није. Провера би грешку открила одмах, јер x=117x = \frac{11}{7} не даје тачну ни прву ни другу једначину.