Забрана вештачке интелигенције нема смисла

Алати вештачке интелигенције доносе много предности ако се користе на прави начин. Као и све што је човек направио, човек то може употребити за добро, а може и зло употребити. Ако кренемо да глорификујемо писану реч, размислите само колико је будалаштина одштампана. Значи ствар је избора, схватити да си ти тај који процењује да ли је тачно то што ти је алат вештачке интелигенције рекао или не. То је оно што је сада изазов пред свима нама, молио бих родитеље да разумеју да је забрана коришћења бесмислена, него потреба да се увежба и научи употреба, а не злоупотреба, али је веома важно научити их употребном знању вештачке интелигенције која је озбиљно цивилизацијско постигнуће. На нама људима, на нашој свести је да је користимо за добро и лоше, то нема везе, али реално је то велико цивилизацијско постигнуће, тако да га треба користити и научити ученике како да је користе.

Потпуна забрана вештачке интелигенције (ВИ) у учењу средњошколске математике нема смисла јер је технолошки неизводљива, едукативно контрапродуктивна и игнорише лекције из историје образовања. Иако постоји оправдан страх да ће ученици користити ВИ као „пречицу” за варање, забрана у потпуности укида могућност да се ова технологија искористи за дубље разумевање предмета.

Ево кључних разлога зашто је општа забрана погрешан приступ:

1. Историја се понавља: „Ратови око дигитрона”

Када су се седамдесетих и осамдесетих година прошлог века појавили џепни калкулатори, наставници и школе су широм света протестовали и забрањивали их, тврдећи да ће они „уништити мозак” ученика и способност рачунања. Исто се десило и са појавом интернета и Гугла.

• Лекција: Калкулатори нису уништили математику; они су само ослободили ученике рутинског пешачког рачунања како би могли да се фокусирају на сложеније концепте и логичко решавање проблема. ВИ је једноставно следећи корак у тој еволуцији.

2. Забрана је технички неизводљива 🚫

Покушај да се ученицима забрани приступ ВИ је унапред изгубљена битка. Алати засновани на вештачкој интелигенцији већ су дубоко интегрисани у оперативне системе паметних телефона, претраживаче и образовни софтвер који ученици свакодневно користе. Школе немају механизме да контролишу шта ученици раде код куће док раде домаће задатке.

3. Стварање дигиталног јаза и неједнакости 📉

Ако школе формално забране ВИ, они ученици из имућнијих породица ће и даље имати приступ напредним, плаћеним ВИ математичким туторима код куће, чиме ће развијати вештине будућности. Са друге стране, ученици из сиромашнијих средина, којима би оваква врста бесплатне и инстант помоћи у учењу највише значила (као замена за скупе приватне часове), биће ускраћени за подршку.

4. Погрешан фокус: Питање је како, а не да ли

Најновија истраживања, попут глобалног PISA тестирања, показују да ученици који користе ВИ механички (само да препишу решење) постижу лошије резултате. Међутим, они ученици који користе ВИ умерено и намерно, као помоћ за разумевање концепата и проверу сопствених грешака, остварују боље резултате у математици од оних који је уопште не користе. Проблем, дакле, није у самом алату, већ у начину на који се користи.

5. Спремање ученика за свет који више не постоји 💼

Инсистирање на томе да средњошколци не смеју да дотакну ВИ у математици је сукобљено са реалношћу на тржишту рада и факултетима. Напредни математички и инжењерски софтвери (попут Wolfram Alpha или Mathematica) већ користе ВИ системе. Будућим инжењерима и научницима је потребно знање како да постављају питања ВИ-ју, како да критички провере њене резултате и како да уоче логичке грешке (халуцинације). Забраном се укида прилика да се развије та критичка писменост.

Како би требало да изгледа решење уместо забране?

• Промена формата оцењивања: Нагласак на контролним задацима треба да се помери са „напиши крајњи резултат” на „објасни зашто си изабрао ову методу и одбрани свој поступак уживо”.
• Вођена употреба (Паметни тутори): Наставници могу подстицати коришћење апликација које су подешене тако да не дају готово решење, већ кроз дијалог воде ученика корак по корак (тзв. Сократов метод).

Укратко: Покушај забране ВИ у математици подсећа на покушај да се забрани киша. Паметнији приступ је научити ученике како да изграде кишобран и искористе ту воду за раст сопственог знања. Не постоји ништа у универзуму чега се треба бојати!