Поређење оцена са другом децом у првом разреду средње школе

Игор Тасић,

Не постоје два иста листа на грани, две исте пахуље снега нити два иста кажипрста. Свако од нас је јединствен и има своју сврху на овом свету, иначе не би био овде.

Доста родитеља упоређује своју децу са другом децом и када дође дете кући и каже да је добио два, онда мама пита шта је добио Борислав? Дете одговара да је Борислав добио пет. Борислав је добио пет, ти си добио два. И онда после неког времена наше дете дотрчи и каже да је добио пет, а Борислав је добио јединицу. А родитељ каже да га није брига за Борислава, он га не занима.

Па сад како то? Занима вас ако је ваше дете добило лошу оцену, а кад је добило добру оцену онда Борислав више није битан. Оно што овде хоћу да кажем јесте да је то потпуно бескорисно поређење, као да поредите бабе и жабе, али постоји једно поређење које је итекако корисно за дете, а то је да му осветлите тренутак када је оно успело нешто и да му кажете видиш колико си се мучио, колико си грешио, колико ниси могао да разумеш колико си покушавао да пронађеш решење и на крају си схватио види сад, види где си сад.

Те конкретне похвале и поређење са оним како је било тешко, то су успони и падови о чему говоримо, било ми је тешко, борио сам се, борио сам се и на крају сам успео. То детету много значи. То детету даје једну поруку да је успешно, да ако се труди све може да постигне.

Поређење оцена између деце у првом разреду средње школе је честа појава, али може бити веома двосекли мач за дечију мотивацију и самопоуздање. Први разред средње школе доноси велики транзициони период у коме се критеријуми оцењивања значајно мењају у односу на основну школу.

Ево прегледа зашто долази до разлика у оценама и како поређење утиче на ученике:

📊 Зашто оцене у првом разреду средње школе нису упоредиве?

  • Различите основне школе: Деца долазе из различитих средина са потпуно другачијим критеријумима оцењивања. Вукова диплома из једне школе не вреди увек исто што и из друге.
  • Нови предмети и професори: Средња школа уводи стручне предмете и професоре који имају строже критеријуме.
  • Адаптација на средину: Нека деца се снађу и уклопе у ново друштво за две недеље, док је другима потребно и по неколико месеци, што се директно одражава на оцене.
  • Промена начина учења: Кампањски рад, који се у основној школи исплатио, често у средњој школи доводи до лоших оцена. Потребно је редовно учење и разумевање, а не учење напамет.

Утицај поређења на децу

ДимензијаПоређење са другима ❌Поређење са самим собом (напредак)
Ефекат на мотивацијуСтвара завист, фрустрацију или претерани такмичарски притисак.Подстиче унутрашњу жељу за учењем и усавршавањем.
СамопоуздањеДете се осећа мање вредним ако неко има боље оцене уз мање труда.Дете гради сигурност јер види резултат свог рада.
Однос према грешкамаЛоша оцена се доживљава као неуспех пред другима.Лоша оцена се види као сигнал шта треба поправити.
ФокусНа површне резултате (само оцена).На суштинско знање и вештине.

💡 Како поступити као родитељ или наставник?

  • Пратите лични тренд ученика: Уместо питања „Шта је добио Марко?”, питајте „Како си ти задовољан својим одговором у односу на прошли пут?”.
  • Наградите труд, а не само исход: Некада је тројка из тешког предмета код строгог професора резултат огромног труда и вреди више од лаке петице.
  • Помозите у организацији: Прваци често не знају како да уче обимније градиво. Помозите им да направе план, уместо да их критикујете што су лошији од вршњака.

Као родитељу, потпуно је природно да желите да ваше дете постигне најбољи могући успех, али поређење са вршњацима у овом периоду може изазвати контраефекат и додатно удаљити дете од књиге.

Први разред средње школе је критична тачка развоја. Дете се суочава са кризом идентитета, новим друштвом и потпуно новим низом обавеза. Ево како можете помоћи свом детету да преброди ову фазу без притиска који ствара нездрава конкуренција.

🛑 Зашто фраза „А како је Марко добио 5?“ не ради?

  • Изазива отпор и кривицу: Ученик стиче утисак да родитељима није битно колико се дете трудило, већ само да ли је боље од неког другог.
  • Урушава односе: Дете почиње да крије оцене и престаје да вам се поверава јер унапред предвиђа вашу негативну реакцију и поређење.
  • Ствара лажну слику вредности: Шаље се порука да његова вредност као особе зависи искључиво од бројке у дневнику.

Пут до бољих оцена без упоређивања: Акциони план за родитеље

  • Промените речник преслишавања: Уместо питања о туђим оценама, користите питања фокуса:
    • „Шта мислиш, шта ти је у овом тесту било најтеже?“
    • „Да ли ти је потребан додатни материјал или помоћ за ову лекцију?“
  • Лоцирајте стварни проблем: Оцене у првој години често падају не због мањка интелигенције, већ због недостатка технике учења. Градиво је обимније него у основној школи. Помозите му да научи како да прави белешке, мапе ума или да подвлачи кључне тезе.
  • Не паничите због почетних јединица и двојки: Професори у средњим школама у првом тромесечју често намерно пооштравају критеријум како би „продрмали“ ученике и ставили им до знања да је основни систем завршен. Ово је период калибрације.
  • Будите сигурна лука: Дете мора да зна да његово место у породици и ваша љубав нису условљени оценама. Када се осећа сигурно код куће, имаће много више енергије и мотивације да се суочи са изазовима у школи.

Другови у разреду не треба да исмејавају једни друге ако је одличан ђак у основној школи добио тројку у првом разреду средње школе, већ да се узајамно помажу. Треба имати на уму дечју песму наше славне глумице Раде Ђуричин:

Многи мисле много знају.

Многи мисле знају знање.

Ал' не виде и не схватају

Шта је лепо понашање.

Ако осмех мени даш, већ се лепо понашаш.

Ако осмех теби дам, већ се лепо понашам.

Благим погледом и осмехом родитељи и професори увек треба да бодре ученике!!! Здрави и успешни били.