Прва лоша оцена из математике: шта значи и шта урадити

На почетку средње школе се деси неким ученицима да први пут у животу добију двојку, на пример, или тројку, или неку лошу оцену. И, наравно, они моментално мисле како није ово школа за мене, ипак сам се ја преварио, други знају, нисам ја за то. Ту је важно да родитељ иступи и да објасни детету да је оцена само информација. Оцена је информација шта у том тренутку нисам знао. То никако није дефиниција ко сам ја. Лоша оцена значи нисам тачно урадио задатак. Лоша оцена не значи ја сам глуп, ја сам неспособан, мени није место међу овом децом јер су они много паметнији од мене.

Већ дужи период постоји нека фокусираност на успех, стално се форсира тај успех и знате врло често, ако смо искрени кад сретнете комшију, пријатеља, па каже како ти је дете, кажеш па ево добар је, бави се спортом и одличан је ђак. И то је нешто што најчешће говоримо ако је школско дете у питању, значи какав је ђак и то кад кажете да је одличан ђак, то се подразумева, то је једна стална перманентна категорија. Бити успешан то значи ја сам сад нешто постигао и подразумева да се то апсолутно неће мењати.

Лоша оцена је за већину родитеља извор стреса, али она је у суштини само тренутни показатељ процеса учења, а не мерило дететове вредности или вашег родитељства. Прелазак у средњу школу доноси озбиљне промене, а прва лоша оцена је најчешће само знак да се дете још увек прилагођава новом систему, професорима и већем обиму градива.

Као родитељ, овом проблему треба да приступите као заједничком изазову који се решава подршком, а не казном.

Како правилно тумачити лошу оцену?

То је аларм за промену методе учења, а не трагедија: Оцена значи да тренутни начин рада (нпр. кампањско учење) више не доноси резултате у средњој школи. Потребно је променити стратегију, а не кажњавати дете.
То није одраз интелигенције или будућности: Једна јединица или двојка из математике не значи да дете неће уписати факултет или да је „неспособно”. Чак и најбољи ђаци доживе пад у средњој школи.
То је прилика за развој емоционалне зрелости: Ако дете научи како да се носи са неуспехом и како да исправи оцену, добиће важну лекцију за цео живот – како пасти и поново устати.

Кораци за правилну реакцију (План деловања)

Фаза реакције	Шта урадити	Шта избегавати
1. Први разговор	Прво удахните дубоко. Разговарајте мирно када емоције спласну. Питајте дете шта се десило и како се оно осећа поводом тога.	Не вичите, не вређајте („Неће бити ништа од тебе”) и не користите сарказам.
2. Лоцирање проблема	Помозите му да анализира грешку. Да ли је проблем трема, неразумевање формула, лош професоров критеријум или недостатак рада?	Не пребацујте кривицу искључиво на професора („Он вас ништа не учи”) јер то скида одговорност са детета.
3. Креирање решења	Направите заједнички план. Подржите дете да оде на допунску наставу, узмите приватне часове ако је потребно, или му помозите да организује време.	Не решавајте задатке уместо њега и не преузимајте комплетну контролу над његовим обавезама.

Најважније је да дете у овом тренутку осети да је ваша љубав и подршка безусловна, али да истовремено постоје јасна очекивања када је у питању његов труд и залагање.

Порука ученику

Прва лоша оцена из математике у средњој школи не дефинише интелигенцију ученика, нити коначни успех. Средња школа доноси много већи обим градива, бржи темпо рада и другачије критеријуме оцењивања у односу на основну школу. Овај тренутак је заправо само пролазна препрека и важан сигнал за промену приступа учењу.

Шта ова оцена заправо значи?

Изазов прилагођавања: Прелазак из основне у средњу школу често доноси скок у комплексности математичких концепата. Ово је знак да ти је потребно мало више времена да се навикнеш на нови систем.
Позив на промену стратегије: Досадашњи начин учења (нпр. вежбање само дан пред контролни) можда више није довољан. Математика у средњој школи захтева континуитет.
Прилика за развој отпорности: Неуспех је саставни део учења. Кроз исправљање ове оцене изградићеш радне навике које ће ти користити током целог школовања.

Како брзо и ефикасно поправити оцену?

Идентификуј где је проблем: Погледај контролни или испитивање и тачно одреди шта ниси разумео/ла — формуле, логику задатка или су то биле само рачунске грешке у брзини.
Учи у малим порцијама сваки дан: Математика се учи вежбањем, а не читањем. Проведи 20 до 30 минута сваког дана радећи задатке са часа.
Потражи помоћ на време: Не чекај да се градиво нагомила. Питај професора за појашњење на допунској настави, ради заједно са друговима из одељења или погледај онлајн видео туторијале.

Једна лоша оцена на почетку је само једна тачка у твојој књижици која се лако да исправити када реагујеш на време.

Ако су другови у разреду у средњој школи ишли заједно и у основну школу и били одлични ђаци у основној школи, а један од њих у средњој школи добије прву оцену петицу, а други тројку ученик са већом оценом НЕ ТРЕБА да исмејава и понижава друга који је на почетку лоше прошао, већ треба да га теши и помогне му да тај тренутни неуспех превазиђе на што лакши начин. Неко је осетљива душа, а неко не.

Тек на крају првог разреда средње школе може се са сигурношћу рећи коме иде математика.