Непрекидност функције

Функција ff, дефинисана на интервалу (a,b)\left( {a,b} \right) непрекидна је у тачки x0∈(a,b){x_0} \in \left( {a,b} \right), ако за произвољно ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)\delta = \delta \left( \varepsilon \right), такво да за све x∈D(f)x \in D\left( f \right) важи 

∣x−x0∣<δ⇒∣f(x)−f(x0)∣<ε.\left| {x - {x_0}} \right| < \delta \Rightarrow \left| {f\left( x \right) - f\left( {{x_0}} \right)} \right| < \varepsilon .

Функција ff је непрекидна на интервалу (a,b)⊂D(f)\left( {a,b} \right) \subset D\left( f \right), ако је непрекидна у свакој тачки x0∈(a,b){x_0} \in \left( {a,b} \right).

Функција ff је непрекидна здесна (слева) у тачки x0∈D(f){x_0} \in D\left( f \right), ако за произвољно ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)\delta = \delta \left( \varepsilon \right), такво да за свако x∈D(f)x \in D\left( f \right) важи 

x−x0<δ⇒∣f(x)−f(x0)∣<ε,(x0−x<δ⇒∣f(x)−f(x0)∣<ε)x - {x_0} < \delta \Rightarrow \left| {f\left( x \right) - f\left( {{x_0}} \right)} \right| < \varepsilon, \quad \left( {{x_0} - x < \delta \Rightarrow \left| {f\left( x \right) - f\left( {{x_0}} \right)} \right| < \varepsilon } \right).

Функција ff је непрекидна у тачки x0{x_0}, ако и само ако је непрекидна и cдесна и слева у тој тачки.

Функција ff је непрекидна на затвореном интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right], ако је непрекидна на отвореном интервалу (a,b)\left( {a,b} \right) и ако је у тачки aa непрекидна здесна, а у тачки bb слева.

Ако функција није непрекидна у тачки x0{x_0}  (има прекид у тачки x0{x_0}), тачка се назива тачка прекида функције ff.

Особине непрекидних функција

  1. Ако су функције ff и gg непрекидне у тачки x0{x_0}, онда су у тој тачки непрекидне и функције
    f±g,Cf,(C≠0,C∈R),f⋅g,fg,(g(x0)≠0).f \pm g, \quad Cf, \left( {C \ne 0,C \in \mathbb{R}} \right), \quad f \cdot g, \quad \frac{f}{g}, \left( {g\left( {{x_0}} \right) \ne 0} \right).
  2. Ако је функција y=g(t)y = g\left( t \right) непрекидна у тачки t0{t_0}, а функција y=f(x)y = f\left( x \right) непрекидна у тачки x0=g(t0){x_0} = g\left( {{t_0}} \right), онда је сложена функција y=f(g(t))y = f\left( {g\left( t \right)} \right) непрекидна у тачки t0{t_0},
  3. Полином степена nn је непрекидан за све x0∈R{x_0} \in \mathbb{R},
  4. Рационална функција је непрекидна у свим тачама у којима је именилац различит од нуле.
  5. Ако је функција непрекидна и позитивна (негативна) у тачки x0{x_0}, онда постоји околина U(x0)U\left( {{x_0}} \right) тачке x0{x_0} таква да за 
    x∈U(x0)∩D(f)x \in U\left( {{x_0}} \right) \cap D\left( f \right) важи f(x)>0f\left( x \right) > 0 (f(x)<0)\left( {f\left( x \right) < 0} \right).

Особине функције непрекидне на затвореном интервалу

  1. Функција непрекидна на затвореном интервалу је ограничена на том интервалу.
  2. За сваку функцију ff, непрекидну на затвореном интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right], постоји 
    m=min⁡x∈[a,b]f(x)иM=max⁡x∈[a,b]f(x).m = \mathop {\min }\limits_{x \in \left[ {a,b} \right]} f\left( x \right) \quad \text{и} \quad M = \mathop {\max }\limits_{x \in \left[ {a,b} \right]} f\left( x \right).
  3. Нека је ff непрекидна функција на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right],
    m=min⁡x∈[a,b]f(x)<M=max⁡x∈[a,b]f(x),m = \mathop {\min }\limits_{x \in \left[ {a,b} \right]} f\left( x \right) < M = \mathop {\max }\limits_{x \in \left[ {a,b} \right]} f\left( x \right),
    и нека је α∈(m,M)\alpha \in \left( {m,M} \right). Тада постоји тачка x0{x_0} из интервала (a,b)\left( {a,b} \right), за коју је f(x0)=αf\left( {{x_0}} \right) = \alpha, односно CD(f)=[m,M]{C_D}\left( f \right) = \left[ {m,M} \right].
  4. Ако је функција ff непрекидна на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right] и f(a)⋅f(b)<0f\left( a \right) \cdot f\left( b \right) < 0 (функција има различит знак у тачкама aa и bb), онда постоји тачка c∈(a,b)c \in \left( {a,b} \right) таква да је
    f(c)=0.f\left( c \right) = 0.

Веза између непрекидности и граничне вредности функције

Функција ff, дефинисана у некој околини тачке x0{x_0}, непрекидна је у тачки x0{x_0} , ако и само ако постоји гранична вредност функције ff у тачки x0{x_0}, једнака f(x0)f\left( {{x_0}} \right), тј.

lim⁡x→x0f(x)=f(x0).\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} f\left( x \right) = f\left( {{x_0}} \right).

Униформна непрекидност

Функција ff дефинисана на скупу A⊂D(f)A \subset D\left( f \right) јe униформно непрекидна на том скупу ако за свако ε>0\varepsilon > 0 постоји број δ=δ(ε)>0\delta = \delta \left( \varepsilon \right) > 0, такав да за свако x1,x2∈A{x_1},{x_2} \in A важи

∣x1−x2∣<δ⇒∣f(x1)−f(x2)∣<ε\left| {{x_1} - {x_2}} \right| < \delta \Rightarrow \left| {f\left( {{x_1}} \right) - f\left( {{x_2}} \right)} \right| < \varepsilon. 

Ако је функција ff униформно непрекидна у скупу AA, онда је и непрекидна на AA. Ако је AA затворен интервал, важи и обнуто:
Свака функција непрекидна на [a,b]\left[ {a,b} \right] је униформно нeпрекидна на [a,b]\left[ {a,b} \right].

Функција ff је непрекидна у тачки x0x_0 ако је lim⁡x→x0f(x)=f(x0)\lim_{x \to x_0} f(x) = f(x_0): функција је ту дефинисана, гранична вредност постоји и једнака је вредности функције. На отвореном интервалу је непрекидна ако је непрекидна у свакој његовој тачки, а на [a,b][a, b] још и здесна у aa и слева у bb. Полиноми су непрекидни свуда, рационалне функције свуда где именилац није нула, а збир, производ, количник и композиција непрекидних функција су непрекидни.

Функција непрекидна на [a,b][a, b] достиже најмању и највећу вредност и узима сваку вредност између њих. Ако је још f(a)⋅f(b)<0f(a) \cdot f(b) < 0, постоји c∈(a,b)c \in (a, b) за које је f(c)=0f(c) = 0. Код функција задатих по деловима проверите леву и десну граничну вредност у тачки спајања.

2468300600900x (cm)V (cm³)1000 cm³ab
2 cm
3 cm
V(a)
832 cm³
V(b)
1008 cm³
V у средини интервала
937,5 cm³
Кад је једна од вредности V(a)V(a) и V(b)V(b) испод 1000, а друга изнад, непрекидна крива мора да пресече праву V=1000V = 1000 између aa и bb. Померите један крај на средину интервала и поновите: то је половљење из примера.

Програми за инжењерске прорачуне решавају једначине половљењем интервала: ако непрекидна функција на крајевима интервала има различите знаке, нула је сигурно између њих, па се интервал полови док не постане довољно мали.

Кутија од једног литра

Из углова картона 30×2030 \times 20 cm исецају се квадрати странице xx cm, а остатак се савија у кутију без поклопца запремине V(x)=x(30−2x)(20−2x)V(x) = x(30 - 2x)(20 - 2x) cm³. За x=5x = 5 запремина је тачно 1000 cm³, односно 1 l. Покажите да постоји и мањи рез, са xx између 2 и 3, који даје исту запремину, и одредите га с тачношћу од четврт центиметра.

Решење

  1. VV је полином, па је непрекидна на [2,3][2, 3], као и g(x)=V(x)−1000g(x) = V(x) - 1000.
  2. g(2)=2⋅26⋅16−1000=−168<0g(2) = 2 \cdot 26 \cdot 16 - 1000 = -168 < 0, а g(3)=3⋅24⋅14−1000=8>0g(3) = 3 \cdot 24 \cdot 14 - 1000 = 8 > 0.
  3. Пошто је g(2)⋅g(3)<0g(2) \cdot g(3) < 0, постоји c∈(2,3)c \in (2, 3) за које је g(c)=0g(c) = 0, односно V(c)=1000V(c) = 1000.
  4. Половимо интервал: V(2,5)=937,5<1000V(2{,}5) = 937{,}5 < 1000, па је c∈(2,5; 3)c \in (2{,}5;\ 3).
  5. Поново: V(2,75)≈976,9<1000V(2{,}75) \approx 976{,}9 < 1000, па је c∈(2,75; 3)c \in (2{,}75;\ 3), интервал дужине 0,250{,}25.

Одговор: Мањи рез постоји: страница исеченог квадрата је између 2,75 cm и 3 cm (тачно 10−52≈2,9310 - 5\sqrt{2} \approx 2{,}93 cm).

Задатак за вежбу

Покажите да једначина x3+x−3=0x^3 + x - 3 = 0 има решење у интервалу (1,2)(1, 2), а затим једним половљењем одредите у којој половини тог интервала се налази.

Прикажи решење

f(x)=x3+x−3f(x) = x^3 + x - 3 је полином, а f(1)=−1<0f(1) = -1 < 0 и f(2)=7>0f(2) = 7 > 0, па решење постоји у (1,2)(1, 2). Пошто је f(1,5)=1,875>0f(1{,}5) = 1{,}875 > 0, решење је у (1; 1,5)(1;\ 1{,}5).