Гранична вредност функција

Нека је функција ff дефинисана у некој околини тачке x0{x_0}, сем можда у самој тачки x0{x_0}. Каже се да функција ff има у тачки x0{x_0} граничну вредност LL, што се означава са 

lim⁡x→x0f(x)=L,\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} f\left( x \right) = L,

ако за произвољно ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)\delta = \delta \left( \varepsilon \right), такво да важи импликација 

∣x−x0∣<δ⇒∣f(x)−L∣<ε.|x - {x_0}| < \delta \Rightarrow |f\left( x \right) - L| < \varepsilon.

Значи, функција ff има у тачки x0{x_0} граничну вредност LL, ако за сваку ε\varepsilon-околину тачке LL постоји δ\delta-околина тачке x0{x_0}, таква да ff пресликава све тачке δ\delta-околине, сем можда тачке x0{x_0}, у ε\varepsilon-околину тачке LL.

Нека функција ff дефинисана у некој околини тачке x0{x_0}, сем можда у самој тачки x0{x_0}. Функција ff има у тачки x0{x_0} граничну вредност LL, ако и само ако за сваки низ {xn}\left\{ {{x_n}} \right\}, такав да је

xn∈D(f),xn≠x0,lim⁡x→∞xn=x0,{x_n} \in D\left( f \right),\quad {x_n} \ne {x_{0}},\quad \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } {x_n} = {x_{0}},

важи

lim⁡x→∞f(xn)=L.\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } f\left( {{x_n}} \right) = L.

Кошијев критеријум

Нека је функција ff дефинисана у некој околини тачке x0{x_0}, сем можда у самој тачки x0{x_0}. Функција ff има у тачки x0x_0 граничну вредност ако и само ако за произвољно ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)>0\delta = \delta \left( \varepsilon \right) > 0, такво да за све x1{x_1}, x2{x_2} за које је

∣x1−x0∣<δ\left| {{x_1} - {x_0}} \right| < \delta   и   ∣x2−x0∣<δ\left| {{x_2} - {x_0}} \right| < \delta,

важи

∣f(x1)−f(x2)∣<ε\left| {f\left( {{x_1}} \right) - f\left( {{x_2}} \right)} \right| < \varepsilon.

Десна и лева гранична вредност

Функција ff има у тачки x0{x_0} десну (леву) граничну вредност LL , што се означава са

lim⁡x→x0+0f(x)=L,(lim⁡x→x0−0f(x)=L)\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} + 0} f\left( x \right) = L, \quad \left( {\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} - 0} f\left( x \right) = L} \right),

ако за прoизвољно ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)>0\delta = \delta \left( \varepsilon \right) > 0, такво да за свако xx из интервала (x0,x0+δ)((x0−δ,x0))\left( {{x_0},{x_0} + \delta } \right)\left( {\left( {{x_0} - \delta ,{x_0}} \right)} \right) важи

∣f(x)−L∣<ε|f\left( x \right) - L| < \varepsilon.

Функција ff има у тачки x0{x_0} граничну вредност ако и само ако у тој тачки има и десну и леву граничну вредност и ако су оне једнаке.

Гранична вредност за x→±∞x \to \pm \infty

Нека је област дефинисаности (домен) функције ff није ограничена одозго (одоздо). Тада функција ff има за x→+∞x \to + \infty (x→−∞)(x \to - \infty ) граничну вредност LL , што се означава са

lim⁡x→+∞f(x)=L\mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } f\left( x \right) = L,  (lim⁡x→−∞f(x)=L),{\text{ }}\left( {\mathop {\lim }\limits_{x \to - \infty } f\left( x \right) = L} \right),

ако за призвољно ε>0\varepsilon > 0 постоји тачка x1{x_1} таква да за све x⩾x1(x⩽x1)x \geqslant {x_1}\left( {x \leqslant {x_1}} \right) важи

∣f(x)−L∣<ε|f\left( x \right) - L| < \varepsilon.

Преглед граничних вредности функције

  1. Гранична вредност у тачки x0{x_0}:

    lim⁡x→x0f(x)=L.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} f\left( x \right) = L.

    За свако ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)\delta = \delta \left( \varepsilon \right), такво да за све xx, за које је 0<∣x−x0∣<δ0 < |x - {x_0}| < \delta, важи ∣f(x)−L∣<ε|f\left( x \right) - L| < \varepsilon.\\
  2. Функција ff постаје бесконачна у тачки x0{x_0}
    a) 
    lim⁡x→x0f(x)=+∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} f\left( x \right) = + \infty.
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<∣x−x0∣<δ0 < |x - {x_0}| < \delta, важи f(x)>Mf\left( x \right) > M.
    б) 
    lim⁡x→x0f(x)=−∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} f\left( x \right) = - \infty.
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<∣x−x0∣<δ0 < |x - {x_0}| < \delta, важи f(x)<Mf\left( x \right) < M.
    в) 
    lim⁡x→∞f(x)=∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } f\left( x \right) = \infty .
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<∣x−x0∣<δ0 < |x - {x_0}| < \delta, важи ∣f(x)∣<M|f\left( x \right)| < M.
  3. Гранична вредност функције ff за x→±∞x \to \pm \infty:
    a)
    lim⁡x→+∞f(x)=L.\mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } f\left( x \right) = L.
    За свако ε>0\varepsilon > 0 постоји x1{x_1}, такво да за све x⩾x1x \geqslant {x_1}, важи ∣f(x)−L∣<ε\left| {f\left( x \right) - L} \right| < \varepsilon.
    б) lim⁡x→−∞f(x)=L.\mathop {\lim }\limits_{x \to - \infty } f\left( x \right) = L.
    За свако ε>0\varepsilon > 0 постоји x1{x_1}, такво да за све x⩽x1x \leqslant {x_1}, важи ∣f(x)−L∣<ε\left| {f\left( x \right) - L} \right| < \varepsilon.
  4. Функција ff постаје бесконачна када x→±∞x \to \pm \infty:
    a)
    lim⁡x→+∞f(x)=+∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } f\left( x \right) = + \infty.
    За свако MM постоји x0(M){x_0}\left( M \right), такво да за све x⩾x0x \geqslant {x_0}, важи f(x)>Mf\left( x \right) > M.
    б) 
    lim⁡x→−∞f(x)=+∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to - \infty } f\left( x \right) = + \infty.
    За свако MM постоји x0(M){x_0}\left( M \right), такво да за све x⩽x0x \leqslant {x_0}, важи f(x)>Mf\left( x \right) > M.
    в)
    lim⁡x→+∞f(x)=−∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } f\left( x \right) = - \infty.
    За свако MM постоји x0(M){x_0}\left( M \right), такво да за све x⩾x0x \geqslant {x_0}, важи f(x)<Mf\left( x \right) < M.
    г) 
    lim⁡x→−∞f(x)=−∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to - \infty } f\left( x \right) = - \infty.
    За свако MM постоји x0(M){x_0}\left( M \right), такво да за све x⩽x0x \leqslant {x_0}, важи f(x)<Mf\left( x \right) < M.
  5. Десна и лева гранична вредност функције ff:
    a)
    lim⁡x→x0+0f(x)=L.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} + 0} f\left( x \right) = L.
    За свако ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)\delta = \delta \left( \varepsilon \right), такво да за све xx, за које је 0<x−x0<δ0 < x - {x_0} < \delta, важи ∣f(x)−L∣<ε\left| {f\left( x \right) - L} \right| < \varepsilon.
    б)
    lim⁡x→x0−0f(x)=L.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} - 0} f\left( x \right) = L.
    За свако ε>0\varepsilon > 0 постоји δ=δ(ε)\delta = \delta \left( \varepsilon \right), такво да за све xx, за које је 0<x−x0<δ0 < x - {x_0} < \delta, важи ∣f(x)−L∣<ε\left| {f\left( x \right) - L} \right| < \varepsilon.
  6. Десна и лева гранична вредност када функција ff постаје бесконачна у тачки x0{x_0}:
    a)
    lim⁡x→x0+0f(x)=+∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} + 0} f\left( x \right) = + \infty.
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<x−x0<δ0 < x - {x_0} < \delta, важи f(x)>Mf\left( x \right) > M.
    б)
    lim⁡x→x0−0f(x)=+∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} - 0} f\left( x \right) = + \infty .
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<x−x0<δ0 < x - {x_0} < \delta, важи f(x)>Mf\left( x \right) > M.
    в) 
    lim⁡x→x0+0f(x)=−∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} + 0} f\left( x \right) = - \infty.
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<x−x0<δ0 < x - {x_0} < \delta, важи f(x)<Mf\left( x \right) < M.
    г)
    lim⁡x→x0−0f(x)=−∞.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0} - 0} f\left( x \right) = - \infty.
    За свако MM постоји δ=δ(M)\delta = \delta \left( M \right), такво да за све xx, за које је 0<x−x0<δ0 < x - {x_0} < \delta, важи f(x)<Mf\left( x \right) < M.

Основне теореме о граничним вредностима

Ако за један од следећих пет случајева 
x→x0,x→x0±0,x→x0±0,x \to {x_0}, \quad x \to {x_0} \pm 0, \quad x \to {x_0} \pm 0,

пoстоји 

lim⁡f(x)=a иlim⁡g(x)=b,\lim f\left( x \right) = a \quad \text{ и} \quad \lim g\left( x \right) = b,

онда важи 

  1. lim⁡(f(x)±g(x))=a±b\lim \left( {f\left( x \right) \pm g\left( x \right)} \right) = a \pm b,
  2. lim⁡(C⋅f(x))=Ca,C∈R\lim \left( {C \cdot f\left( x \right)} \right) = Ca, \quad C \in \mathbb{R},
  3. lim⁡(f(x)⋅g(x))=ab\lim \left( {f\left( x \right) \cdot g\left( x \right)} \right) = ab ,
  4. lim⁡f(x)g(x)=ab\lim \frac{{f\left( x \right)}}{{g\left( x \right)}} = \frac{a}{b}, ако је b≠0b \ne 0,
  5. Ако је lim⁡x→x0f(x)=a\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} f\left( x \right) = a и lim⁡x→ag(x)=b\mathop {\lim }\limits_{x \to a} g\left( x \right) = b, тада је

    lim⁡x→x0(g∘f)(x)=lim⁡x→x0g(f(x))=b.\mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} \left( {g \circ f} \right)\left( x \right) = \mathop {\lim }\limits_{x \to {x_0}} g\left( {f\left( x \right)} \right) = b.

Неке важније граничне вредности

  1. lim⁡x→0(1+x)1x=e,\mathop {\lim }\limits_{x \to 0} {\left( {1 + x} \right)^{\frac{1}{x}}} = e,
  2. lim⁡x→0cx−1x=ln⁡c,c>0,c≠1,\mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{{c^x} - 1}}{x} = \ln c, \quad c > 0,c \ne 1,
  3. lim⁡x→0ex−1x=1\mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{{e^x} - 1}}{x} = 1,
  4. lim⁡x→0ln⁡(1+x)x=1\mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{\ln \left( {1 + x} \right)}}{x} = 1,
  5. lim⁡x→0+0xx=lim⁡x→0+0exln⁡x=1\mathop {\lim }\limits_{x \to 0 + 0} {x^x} = \mathop {\lim }\limits_{x \to 0 + 0} {e^{x\ln x}} = 1,
  6. lim⁡x→0sin⁡xx=lim⁡x→0tgxx=lim⁡x→0shxx=lim⁡x→0thxx=1\mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{\sin x}}{x} = \mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{{\text{tg}}x}}{x} = \mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{{\text{sh}}x}}{x} = \mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{{\text{th}}x}}{x} = 1,
  7. lim⁡x→0sin⁡ωxx=ω,ω∈R\mathop {\lim }\limits_{x \to 0} \frac{{\sin \omega x}}{x} = \omega , \quad \omega \in \mathbb{R},
  8. lim⁡x→0+0xaln⁡x=lim⁡x→+∞x−aln⁡x=lim⁡x→+∞xae−x=0,a>0\mathop {\lim }\limits_{x \to 0 + 0} {x^a}\ln x = \mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } {x^{ - a}}\ln x = \mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } {x^a}{e^{ - x}} = 0, \quad a > 0.

Број LL је гранична вредност функције ff у тачки x0x_0, lim⁡x→x0f(x)=L\lim_{x \to x_0} f(x) = L, ако су вредности f(x)f(x) произвољно близу броја LL чим је xx довољно близу x0x_0: за свако ε>0\varepsilon > 0 постоји δ>0\delta > 0 тако да из 0<∣x−x0∣<δ0 < |x - x_0| < \delta следи ∣f(x)−L∣<ε|f(x) - L| < \varepsilon. Вредност у самој тачки x0x_0 није важна, функција ту не мора ни да буде дефинисана.

Гранична вредност постоји ако и само ако постоје лева и десна гранична вредност и једнаке су. Гранична вредност збира, производа и количника једнака је збиру, производу и количнику граничних вредности, за количник ако гранична вредност имениоца није нула. Запамтите lim⁡x→0sin⁡xx=1\lim_{x \to 0} \frac{\sin x}{x} = 1 и lim⁡x→0(1+x)1x=e\lim_{x \to 0} (1 + x)^{\frac{1}{x}} = e. Ако уврштавањем добијете 00\frac{0}{0}, то није резултат: израз прво скратите или трансформишите.

1020304050104.010104.030104.050104.070104.090nизнос (дин.)гранична вредност
12
Износ после годину дана
104.074,15 дин.
Гранична вредност
104.081,08 дин.
Разлика до граничне вредности
6,92 дин.
Тачка показује износ KnK_n после годину дана за nn обрачуна. Што је nn веће, тачка је ближа испрекиданој правој y=100 000⋅e0,04y = 100\,000 \cdot e^{0{,}04}, али је никад не достиже: та права је гранична вредност.

Из граничне вредности lim⁡x→0(1+x)1x=e\lim_{x \to 0} (1 + x)^{\frac{1}{x}} = e добија се формула непрекидног укамаћивања, којом се у финансијама вреднују обвезнице и опције, а у физици је тренутна брзина гранична вредност просечне брзине кад временски интервал тежи нули.

Све чешћи обрачун камате

Орочили сте 100.000 динара на годину дана уз годишњу камату од 4%. Банка може да обрачунава камату једном годишње, месечно, дневно, и што је обрачун чешћи, износ на крају године је већи. Да ли тај износ може да расте неограничено? Израчунајте граничну вредност износа кад број обрачуна nn тежи бесконачности.

Решење

  1. При nn обрачуна годишње сваки пут се додаје 4n\frac{4}{n} процената, па је после године на рачуну Kn=100 000(1+0,04n)nK_n = 100\,000\left(1 + \frac{0{,}04}{n}\right)^n динара.
  2. За n=1n = 1 то је 104.000 дин., за n=12n = 12 око 104.074,15 дин., а за n=365n = 365 око 104.080,85 дин.: износ расте, али све спорије.
  3. Сменом t=0,04nt = \frac{0{,}04}{n} добијамо (1+0,04n)n=[(1+t)1t]0,04\left(1 + \frac{0{,}04}{n}\right)^n = \left[(1 + t)^{\frac{1}{t}}\right]^{0{,}04}, а кад n→∞n \to \infty, онда t→0t \to 0.
  4. Пошто је lim⁡t→0(1+t)1t=e\lim_{t \to 0} (1 + t)^{\frac{1}{t}} = e, следи lim⁡n→∞Kn=100 000⋅e0,04≈104 081,08\lim_{n \to \infty} K_n = 100\,000 \cdot e^{0{,}04} \approx 104\,081{,}08.

Одговор: Износ не расте неограничено: ни уз најчешћи обрачун не може да пређе 104.081,08 дин., што је само 81,08 дин. више него уз годишњи обрачун.

Задатак за вежбу

Друга банка нуди 6% годишње камате, са обрачуном који може бити све чешћи, до непрекидног. Колико највише може да буде на рачуну годину дана после уплате 50.000 динара?

Прикажи решење

lim⁡n→∞50 000(1+0,06n)n=50 000⋅e0,06≈53 091,83\lim_{n \to \infty} 50\,000\left(1 + \frac{0{,}06}{n}\right)^n = 50\,000 \cdot e^{0{,}06} \approx 53\,091{,}83 дин.