Нека је функција f дефинисана у некој околини тачке x0, сем можда у самој тачки x0. Каже се да функција f има у тачки x0 граничну вредност L, што се означава са
x→x0limf(x)=L,
ако за произвољно ε>0 постоји δ=δ(ε), такво да важи импликација
∣x−x0∣<δ⇒∣f(x)−L∣<ε.
Значи, функција f има у тачки x0 граничну вредност L, ако за сваку ε-околину тачке L постоји δ-околина тачке x0, таква да f пресликава све тачке δ-околине, сем можда тачке x0, у ε-околину тачке L.
Нека функција f дефинисана у некој околини тачке x0, сем можда у самој тачки x0. Функција f има у тачки x0 граничну вредност L, ако и само ако за сваки низ {xn}, такав да је
xn∈D(f),xn=x0,x→∞limxn=x0,
важи
x→∞limf(xn)=L.
Кошијев критеријум
Нека је функција f дефинисана у некој околини тачке x0, сем можда у самој тачки x0. Функција f има у тачки x0 граничну вредност ако и само ако за произвољно ε>0 постоји δ=δ(ε)>0, такво да за све x1, x2 за које је
∣x1−x0∣<δ и ∣x2−x0∣<δ,
важи
∣f(x1)−f(x2)∣<ε.
Десна и лева гранична вредност
Функција f има у тачки x0 десну (леву) граничну вредност L , што се означава са
x→x0+0limf(x)=L,(x→x0−0limf(x)=L),
ако за прoизвољно ε>0 постоји δ=δ(ε)>0, такво да за свако x из интервала (x0,x0+δ)((x0−δ,x0)) важи
∣f(x)−L∣<ε.
Функција f има у тачки x0 граничну вредност ако и само ако у тој тачки има и десну и леву граничну вредност и ако су оне једнаке.
Гранична вредност за x→±∞
Нека је област дефинисаности (домен) функције f није ограничена одозго (одоздо). Тада функција f има за x→+∞ (x→−∞) граничну вредност L , што се означава са
x→+∞limf(x)=L, (x→−∞limf(x)=L),
ако за призвољно ε>0 постоји тачка x1 таква да за све x⩾x1(x⩽x1) важи
∣f(x)−L∣<ε.
Преглед граничних вредности функције
- Гранична вредност у тачки x0:
x→x0limf(x)=L.
За свако ε>0 постоји δ=δ(ε), такво да за све x, за које је 0<∣x−x0∣<δ, важи ∣f(x)−L∣<ε.\\ - Функција f постаје бесконачна у тачки x0
a)
x→x0limf(x)=+∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<∣x−x0∣<δ, важи f(x)>M.
б)
x→x0limf(x)=−∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<∣x−x0∣<δ, важи f(x)<M.
в)
x→∞limf(x)=∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<∣x−x0∣<δ, важи ∣f(x)∣<M. - Гранична вредност функције f за x→±∞:
a)
x→+∞limf(x)=L.
За свако ε>0 постоји x1, такво да за све x⩾x1, важи ∣f(x)−L∣<ε.
б) x→−∞limf(x)=L.
За свако ε>0 постоји x1, такво да за све x⩽x1, важи ∣f(x)−L∣<ε. - Функција f постаје бесконачна када x→±∞:
a)
x→+∞limf(x)=+∞.
За свако M постоји x0(M), такво да за све x⩾x0, важи f(x)>M.
б)
x→−∞limf(x)=+∞.
За свако M постоји x0(M), такво да за све x⩽x0, важи f(x)>M.
в)
x→+∞limf(x)=−∞.
За свако M постоји x0(M), такво да за све x⩾x0, важи f(x)<M.
г)
x→−∞limf(x)=−∞.
За свако M постоји x0(M), такво да за све x⩽x0, важи f(x)<M. - Десна и лева гранична вредност функције f:
a)
x→x0+0limf(x)=L.
За свако ε>0 постоји δ=δ(ε), такво да за све x, за које је 0<x−x0<δ, важи ∣f(x)−L∣<ε.
б)
x→x0−0limf(x)=L.
За свако ε>0 постоји δ=δ(ε), такво да за све x, за које је 0<x−x0<δ, важи ∣f(x)−L∣<ε. - Десна и лева гранична вредност када функција f постаје бесконачна у тачки x0:
a)
x→x0+0limf(x)=+∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<x−x0<δ, важи f(x)>M.
б)
x→x0−0limf(x)=+∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<x−x0<δ, важи f(x)>M.
в)
x→x0+0limf(x)=−∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<x−x0<δ, важи f(x)<M.
г)
x→x0−0limf(x)=−∞.
За свако M постоји δ=δ(M), такво да за све x, за које је 0<x−x0<δ, важи f(x)<M.
Основне теореме о граничним вредностима
Ако за један од следећих пет случајева
x→x0,x→x0±0,x→x0±0,
пoстоји
limf(x)=a иlimg(x)=b,
онда важи
- lim(f(x)±g(x))=a±b,
- lim(C⋅f(x))=Ca,C∈R,
- lim(f(x)⋅g(x))=ab ,
- limg(x)f(x)=ba, ако је b=0,
- Ако је x→x0limf(x)=a и x→alimg(x)=b, тада је
x→x0lim(g∘f)(x)=x→x0limg(f(x))=b.
Неке важније граничне вредности
- x→0lim(1+x)x1=e,
- x→0limxcx−1=lnc,c>0,c=1,
- x→0limxex−1=1,
- x→0limxln(1+x)=1,
- x→0+0limxx=x→0+0limexlnx=1,
- x→0limxsinx=x→0limxtgx=x→0limxshx=x→0limxthx=1,
- x→0limxsinωx=ω,ω∈R,
- x→0+0limxalnx=x→+∞limx−alnx=x→+∞limxae−x=0,a>0.