Диференцијалне једначине првог реда

Диференцијална једначина првог реда је диференцијална једначина облика F(x,y,y′)=0F\left( {x,y,y'} \right) = 0. Њено опште решење има облик 

y=f(x,c)y = f\left( {x,c} \right).

Раздвајање променљивих

Диференцијална једначина код које се могу раздвојити променљиве је свака диференцијална једначина која се може записати у облику

f1(y)dy=fz(x)dx{f_1}\left( y \right)dy = {f_z}\left( x \right)dx.

Интеграцијом обе стране једначине добија се решење:

∫f1(y)dy=∫f2(x)dx\int {{f_1}\left( y \right)dy = \int {{f_2}\left( x \right)dx} }

(адитивну константу довољно је увести на деснос стани једначине).
Ако је диференцијална једначина првог реда задата задата преко првог извода стављајући

y′=dydxy' = \frac{{dy}}{{dx}},

долази се до облика f1(y)dy=f2(x)dx{f_1}\left( y \right)dy = {f_2}\left( x \right)dx, а интеграцијом до општег решења.

Смена променљивих

Једначине облика

y′=f(ax+by+c)y' = f\left( {ax + by + c} \right)

сменом

ax+dy+c=uax + dy + c = u

где је uu нова непозната функција, своде се на случај када се променљиве могу раздвојити.

Хомогена диференцијална једначина првог реда

Функција F(x,y)F\left( {x,y} \right) је хомогена са степеном kk, ако за произвољно t>0t > 0 важи идентитет

f(tx,ty)=tk⋅F(x,y).f\left( {tx,ty} \right) = {t^k} \cdot F\left( {x,y} \right).

Хомогена диференцијална једначина првог реда је диференцијална једначина првог реда, у којој је први извод једнак хомогеној функцији са степеном k=0k = 0. За хомогену функцију са степеном k=0k = 0 важи F=(tx,ty)=F(x,y)F = \left( {tx,ty} \right) = F\left( {x,y} \right). Узимајући

t=1xt = \frac{1}{x},

добија се

F(x,y)=F(1,yx)=f(yx)F\left( {x,y} \right) = F\left( {1,\frac{y}{x}} \right) = f\left( {\frac{y}{x}} \right),

одакле следи да се хомогена диференцијална јеначина првог реда може записати у облику

y′=f(yx)y' = f\left( {\frac{y}{x}} \right).

Сменом

yx=u\frac{y}{x} = u,

ова једначине се своди на диференцијалну једначину првог реда код које е могу раздвојити променљиве.

Линеарна диференцијална једначина првог реда

Диференцијалана једначина облика

a0(x)y‘+a1(x)y+a2(x)=0{a_0}\left( x \right)y` + {a_1}\left( x \right)y + {a_2}\left( x \right) = 0,

назива се линеарна диференцијална једначина првог реда.

Ако је a0(x)≠0{a_0}\left( x \right) \ne 0, из те једначине добија се

y‘+p(x)y+q(x)=0y` + p\left( x \right)y + q\left( x \right) = 0.

Ако су u=u(x)u = u\left( x \right) и v=v(x)v = v\left( x \right) диференцијабилне функције, тада се опште решење линеарне диференцијабилне једначине y‘+p(x)y+q(x)=0y` + p\left( x \right)y + q\left( x \right) = 0 може тражити у облику y=u⋅vy = u \cdot v, где се један од чинилаца у производу слободно бира. Диференцирањем се добија

y‘=u‘v+uv‘y` = u`v + uv`,

а затим, из једначине y‘+p(x)y+q(x)=0y` + p\left( x \right)y + q\left( x \right) = 0, следи 

u‘v+uv‘+puv+q=0u`v + uv` + puv + q = 0

односно

u‘v+u(v‘+pv)+q=0u`v + u\left( {v` + pv} \right) + q = 0.

Функција vv се одређује тако да важи 

v‘+pv=0v` + pv = 0,

па се из једначине u‘v+u(u‘+pv)+q=0u`v + u\left( {u` + pv} \right) + q = 0 добија

u‘v+q=0u`v + q = 0.

Једначина v′+pv=0v' + pv = 0 се решава по vv раздавајањем променљивих.

Пошто је довољно узети једно решење, обично се узима да је константа једнака нули. Заменом добијеног решења у једначину u′v+q=0u'v + q = 0 и она постаје диференцијална једначина првог реда по uu, у којој се могу раздвојити применљиве. Множењем општег решења uu једначине u′v+q=0u'v + q = 0 са vv, добија се опште решење дате линеарне диференцијалне једначине првог реда.

Бернулијева диференцијална једначина

Диференцијална једначина првог реда облика 

y′+p(x)y=q(x)yny' + p\left( x \right)y = q\left( x \right){y^n}

где су pp и qq непрекидне функције, а nn реалан број и n≠0, n≠1n \ne 0,{\text{ }}n \ne 1, назива се Безнулијева диференцијална једначина.

Овај тип једначина се решава свођењем на линеарну диференцијалну једначину првог реда. Дата једначина се прво запише у облику

y−ny′+py1−n=q{y^{ - n}}y' + p{y^{1 - n}} = q,

а затим се сменом

z=y1−nz = {y^{1 - n}},  z′=(1−n)y−n⋅y′{\text{ }}z' = \left( {1 - n} \right){y^{ - n}} \cdot y'

своди налинеарну диференцијалну једначину првог реда

z′+(1−n)pz=(1−n)qz' + \left( {1 - n} \right)pz = \left( {1 - n} \right)q

Решавањем ове диференцијалне једначине и враћањем смене z=y1−nz = {y^{1 - n}}, добија се опште решење Бернулијеве диференцијалне једначине.

Диференцијална једначина првог реда F(x,y,y′)=0F(x, y, y') = 0 има опште решење y=f(x,c)y = f(x, c) са једном константом. Најважнији типови су: једначина која раздваја променљиве, f1(y) dy=f2(x) dxf_1(y)\,dy = f_2(x)\,dx, која се решава интеграцијом обе стране; хомогена y′=f(yx)y' = f\left(\frac{y}{x}\right), коју смена yx=u\frac{y}{x} = u своди на претходни тип; линеарна y′+p(x)y+q(x)=0y' + p(x)y + q(x) = 0, која се решава сменом y=uvy = uv; и Бернулијева y′+py=qyny' + py = qy^n, коју смена z=y1−nz = y^{1-n} своди на линеарну.

Прво препознајте тип, па тек онда бирајте поступак. Код линеарне једначине vv се бира тако да је v′+pv=0v' + pv = 0, па за uu остаје једначина која раздваја променљиве. Константу интеграције пишите одмах при интеграцији, на једној страни, а њену вредност одредите из почетног услова. Без константе решење није опште.

510152025303520406080100t (min)T (°C)соба
90°C
0,067
5 min
Температура T(t)
70,1°C
Брзина хлађења T′(t)
−3,35°C/min
Крива је решење T=20+(T0−20)e−ktT = 20 + (T_0 - 20)e^{-kt}. Што је чај топлији, то се брже хлади: брзина T′T' сразмерна је разлици T−20T - 20, па се крива приближава собној температури, али је не достиже. Почетни положај је пример: тачка на 5 минута показује око 70 ∘C70\,^\circ\mathrm{C}.

Хлађење тела, раст броја бактерија и опадање концентрације лека у крви описују се једначинама првог реда, па их свакодневно користе инжењери, биолози и фармацеути.

Чај се хлади

Чај од 90 ∘C90\,^\circ\mathrm{C} остављен је у соби на 20 ∘C20\,^\circ\mathrm{C}. По Њутновом закону хлађења температура T(t)T(t) задовољава T′=−k(T−20)T' = -k(T - 20), где је tt време у минутима. После 5 минута чај има 70 ∘C70\,^\circ\mathrm{C}. Кад ће се охладити на 50 ∘C50\,^\circ\mathrm{C}?

Решење

  1. Раздвојимо променљиве: dTT−20=−k dt\frac{dT}{T - 20} = -k\,dt.
  2. Интеграцијом добијамо ln⁡(T−20)=−kt+C\ln(T - 20) = -kt + C, односно T=20+Ae−ktT = 20 + Ae^{-kt}. Из T(0)=90T(0) = 90 следи A=70A = 70.
  3. Из T(5)=70T(5) = 70 следи 50=70e−5k50 = 70e^{-5k}, па је e−5k=57e^{-5k} = \frac{5}{7} и k=15ln⁡75≈0,0673k = \frac{1}{5}\ln\frac{7}{5} \approx 0{,}0673.
  4. Тражимо tt за које је 20+70e−kt=5020 + 70e^{-kt} = 50, тј. e−kt=37e^{-kt} = \frac{3}{7}. Логаритмовањем: t=1kln⁡73=5ln⁡73ln⁡75≈12,6t = \frac{1}{k}\ln\frac{7}{3} = \frac{5\ln\frac{7}{3}}{\ln\frac{7}{5}} \approx 12{,}6 min.

Одговор: Чај ће имати 50 ∘C50\,^\circ\mathrm{C} после око 12,6 минута од почетка.

Задатак за вежбу

Супа од 80 ∘C80\,^\circ\mathrm{C} хлади се у соби на 20 ∘C20\,^\circ\mathrm{C} и после 10 минута има 60 ∘C60\,^\circ\mathrm{C}. Кад ће имати 40 ∘C40\,^\circ\mathrm{C}?

Прикажи решење

T=20+60e−ktT = 20 + 60e^{-kt}. Из 60=20+60e−10k60 = 20 + 60e^{-10k} следи e−10k=23e^{-10k} = \frac{2}{3}, а из 40=20+60e−kt40 = 20 + 60e^{-kt} следи e−kt=13e^{-kt} = \frac{1}{3}. Зато је t=10ln⁡3ln⁡1,5≈27,1t = \frac{10\ln 3}{\ln 1{,}5} \approx 27{,}1 минут.