Диференцијалне једначине првог реда
Диференцијална једначина првог реда је диференцијална једначина облика . Њено опште решење има облик
.
Раздвајање променљивих
Диференцијална једначина код које се могу раздвојити променљиве је свака диференцијална једначина која се може записати у облику
.
Интеграцијом обе стране једначине добија се решење:
(адитивну константу довољно је увести на деснос стани једначине).
Ако је диференцијална једначина првог реда задата задата преко првог извода стављајући
,
долази се до облика , а интеграцијом до општег решења.
Смена променљивих
Једначине облика
сменом
где је нова непозната функција, своде се на случај када се променљиве могу раздвојити.
Хомогена диференцијална једначина првог реда
Функција је хомогена са степеном , ако за произвољно важи идентитет
Хомогена диференцијална једначина првог реда је диференцијална једначина првог реда, у којој је први извод једнак хомогеној функцији са степеном . За хомогену функцију са степеном важи . Узимајући
,
добија се
,
одакле следи да се хомогена диференцијална јеначина првог реда може записати у облику
.
Сменом
,
ова једначине се своди на диференцијалну једначину првог реда код које е могу раздвојити променљиве.
Линеарна диференцијална једначина првог реда
Диференцијалана једначина облика
,
назива се линеарна диференцијална једначина првог реда.
Ако је , из те једначине добија се
.
Ако су и диференцијабилне функције, тада се опште решење линеарне диференцијабилне једначине може тражити у облику , где се један од чинилаца у производу слободно бира. Диференцирањем се добија
,
а затим, из једначине , следи
односно
.
Функција се одређује тако да важи
,
па се из једначине добија
.
Једначина се решава по раздавајањем променљивих.
Пошто је довољно узети једно решење, обично се узима да је константа једнака нули. Заменом добијеног решења у једначину и она постаје диференцијална једначина првог реда по , у којој се могу раздвојити применљиве. Множењем општег решења једначине са , добија се опште решење дате линеарне диференцијалне једначине првог реда.
Бернулијева диференцијална једначина
Диференцијална једначина првог реда облика
где су и непрекидне функције, а реалан број и , назива се Безнулијева диференцијална једначина.
Овај тип једначина се решава свођењем на линеарну диференцијалну једначину првог реда. Дата једначина се прво запише у облику
,
а затим се сменом
,
своди налинеарну диференцијалну једначину првог реда
Решавањем ове диференцијалне једначине и враћањем смене , добија се опште решење Бернулијеве диференцијалне једначине.
Диференцијална једначина првог реда има опште решење са једном константом. Најважнији типови су: једначина која раздваја променљиве, , која се решава интеграцијом обе стране; хомогена , коју смена своди на претходни тип; линеарна , која се решава сменом ; и Бернулијева , коју смена своди на линеарну.
Прво препознајте тип, па тек онда бирајте поступак. Код линеарне једначине се бира тако да је , па за остаје једначина која раздваја променљиве. Константу интеграције пишите одмах при интеграцији, на једној страни, а њену вредност одредите из почетног услова. Без константе решење није опште.
- Температура T(t)
- 70,1°C
- Брзина хлађења T′(t)
- −3,35°C/min
Хлађење тела, раст броја бактерија и опадање концентрације лека у крви описују се једначинама првог реда, па их свакодневно користе инжењери, биолози и фармацеути.
Чај се хлади
Чај од остављен је у соби на . По Њутновом закону хлађења температура задовољава , где је време у минутима. После 5 минута чај има . Кад ће се охладити на ?
Решење
- Раздвојимо променљиве: .
- Интеграцијом добијамо , односно . Из следи .
- Из следи , па је и .
- Тражимо за које је , тј. . Логаритмовањем: min.
Одговор: Чај ће имати после око 12,6 минута од почетка.
Задатак за вежбу
Супа од хлади се у соби на и после 10 минута има . Кад ће имати ?
Прикажи решење
. Из следи , а из следи . Зато је минут.