Матрице

Матрица AA типа m×nm \times n над пољем K\mathbb{K} је правоугаона шема елемената из поља K\mathbb{K} која има mm врста и nn колона

A=[a11a12⋯a1na21a22⋯a2n⋮⋮⋱⋮am1am2⋯amn]A = \left[ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {{a_{11}}}&{{a_{12}}}& \cdots &{{a_{1n}}} \\ {{a_{21}}}&{{a_{22}}}& \cdots &{{a_{2n}}} \\ \vdots & \vdots & \ddots & \vdots \\ {{a_{m1}}}&{{a_{m2}}}& \cdots &{{a_{mn}}} \end{array}} \right].

Елементи aij∈K(i=1,2,...,m,j=1,2,...,n){a_{ij}} \in \mathbb{K} \quad \left( {i = 1,2,...,m, \quad j = 1,2,...,n} \right) су елементи марице AA и пише се A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} или само A=[aij]A = \left[ {{a_{ij}}} \right], ако је јасно ког је фомата матрица AA. Елемент aij{a_{ij}} налази се у ii-тој врсти и jj-тој колони матрице AA.

Елементи ai1,ai2,...,aim{a_{i1}},{a_{i2}},...,{a_{im}} образују ii-ту врсту, а елементи ai1,ai2,...,amj{a_{i1}},{a_{i2}},...,{a_{mj}} jj-ту колону матрице AA.

Матрица типа n×nn \times n назива се квадратна матрица реда nn. Елементи a11,a22,...,ann{a_{11}},{a_{22}},...,{a_{nn}} чине главну дијагоналу, а елементи a1n,a2(n−1),...,an1{a_{1n}},{a_{2\left( {n - 1} \right)}},...,{a_{n1}} споредну дијагоналу квадратне матрице реда nn

[a11a12⋯a1na21a22⋯a2n⋮⋮⋱⋮an1an2⋯ann]\left[ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {{a_{11}}}&{{a_{12}}}& \cdots &{{a_{1n}}} \\ {{a_{21}}}&{{a_{22}}}& \cdots &{{a_{2n}}} \\ \vdots & \vdots & \ddots & \vdots \\ {{a_{n1}}}&{{a_{n2}}}& \cdots &{{a_{nn}}} \end{array}} \right].

Транспонована матрица

Транспонована матрица матртрице A=[aij]m×nA = \left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n} је матрица A⊤=[aji]n×m{A^\top} = {\left[ {{a_{ji}}} \right]_{n \times m}}, односно A⊤{A^\top} се добија када у матрици AA врсте постану колоне и обратно

A⊤=[a11a21⋯am1a12a22⋯am2⋮⋮⋱⋮a1na2n⋯amn]{A^\top} = \left[ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {{a_{11}}}&{{a_{21}}}& \cdots &{{a_{m1}}} \\ {{a_{12}}}&{{a_{22}}}& \cdots &{{a_{m2}}} \\ \vdots & \vdots & \ddots & \vdots \\ {{a_{1n}}}&{{a_{2n}}}& \cdots &{{a_{mn}}} \end{array}} \right].

Особине операције транспоновања

  1. (A⊤)⊤=A,{\left( {{A^\top}} \right)^\top} = A,
  2. (A+B)⊤=A⊤+B⊤,{\left( {A + B} \right)^\top} = {A^\top} + {B^\top},
  3. (αA)⊤=αA⊤,α∈K{\left( {\alpha A} \right)^\top} = \alpha {A^\top},\quad \alpha \in \mathbb{K}
  4. (AB)⊤=B⊤A⊤,{\left( {AB} \right)^\top} = {B^\top}{A^\top},
  5. (A1A2...AK)⊤=Ak⊤Ak−1⊤...A1⊤.\left( {{A_1}{A_2}...{A_K}} \right)^\top = A_k^\top A_{k - 1}^\top...A_1^\top.

Једнакост матрица

Матрице A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} и B=[bij]p×qB = {\left[ {{b_{ij}}} \right]_{p \times q}} су једнаке ако и само ако су истог типа, тј. m=pm = p и n=qn = q и ако

aij=bij,i=1,2,...,m;j=1,2,...,n.{a_{ij}} = {b_{ij}}, \quad i = 1,2,...,m; \quad j = 1,2,...,n.

Нула матрице

Матрица чији су елементи 0 назива се нула матрица и означава се са OO.

O=[00⋯000⋯0⋮⋮⋱⋮00⋯0]O = \left[ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {0}&{0}& \cdots &{0} \\ {0}&{0}& \cdots &{0} \\ \vdots & \vdots & \ddots & \vdots \\ {0}&{0}& \cdots &{0} \end{array}} \right]

Јединична матрица

Квадратна матрица реда nn чији су сви елементи на главној дијагонали јединице, а остали нуле, назива се јединична матрица и означава се са En{E_n} или само EE, ако је јасно ког је реда.

E=En=[10⋯001⋯0⋮⋮⋱⋮00⋯1]n×nE=E_n = \left[ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {1}&{0}& \cdots &{0} \\ {0}&{1}& \cdots &{0} \\ \vdots & \vdots & \ddots & \vdots \\ {0}&{0}& \cdots &{1} \end{array}} \right]_{n \times n}

Операције са матрицама

Сабирање матрица

Нека су матрице A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} и B=[bij]m×nB = {\left[ {{b_{ij}}} \right]_{m \times n}} истог типа. Збир  A+BA + B  матрица AA и BB је матрица C=[cij]m×nC = {\left[ {{c_{ij}}} \right]_{m \times n}}, таква да је 

cij=aij+bij,i=1,2,...,m,j=1,2,...,n.{c_{ij}} = {a_{ij}} + {b_{ij}}, \quad i = 1,2,...,m, \quad j = 1,2,...,n.

Нека је A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} матрица над пољем K\mathbb{K} и s∈Ks \in \mathbb{K}. Производ скалара ss и матрице AA је матрица B=[bij]m×nB = {\left[ {{b_{ij}}} \right]_{m \times n}} таква да је

bij=saij,i=1,2,...,m;j=1,2,...,n.{b_{ij}} = s{a_{ij}}, \quad i = 1,2,...,m; \quad j = 1,2,...,n.

Овај производ се означава са sAsA или са s⋅As \cdot A.

Разлика матрица A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} и B=[bij]m×nB = {\left[ {{b_{ij}}} \right]_{m \times n}}  је матрица C=A+sBC = A + sB , где је s=−1s = - 1, тј.

C=A−B.C = A - B.

Неке особине сабирања матрица

У скупу матрица истог типа над пољем K\mathbb{K} важи:

  1. A+O=O+A=A\quad A + O = O + A = A,
  2. A+(B+C)=(A+B)+C\quad A + \left( {B + C} \right) = \left( {A + B} \right) + C,
  3. A+(−A)=(−A)+A=O\quad A + \left( { - A} \right) = \left( { - A} \right) + A = O,
  4. A+B=B+A\quad A + B = B + A,
  5. s(A+B)=sA+sB,s∈K\quad s\left( {A + B} \right) = sA + sB,\quad s \in \mathbb{K},
  6. s(tA)=(st)A,s,t∈K\quad s\left( {tA} \right) = \left( {st} \right)A,\quad s,t \in \mathbb{K},
  7. 1⋅A=A\quad 1 \cdot A = A.

Множење матрица

Производ матрица A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} и B=[bij]n×pB = {\left[ {{b_{ij}}} \right]_{n \times p}}  је матрица C=[cij]m×pC = {\left[ {{c_{ij}}} \right]_{m \times p}} , таква да је

cij=ai1⋅b1j+ai2⋅b2j+⋅⋅⋅+ain⋅bnj=∑k=1naikbkj,i=1,2,...,m;j=1,2,...,p..\begin{array}{cccccccccccccccccccc} { c_{ij} = {a_{i1}} \cdot {b_{1j}} + {a_{i2}} \cdot {b_{2j}} + \cdot \cdot \cdot + {a_{in}} \cdot {b_{nj}} } \\ { \quad = \sum\limits_{k = 1}^n {{a_{ik}}{b_{kj}}}, \quad i = 1,2,...,m; \quad j = 1,2,...,p. } \end{array}.

Производ матрица AA и BB означава се са ABAB.

Неке особине множења матрица

Под предпоставком да су наведени производи дефинисани, важи:

  1. A(BC)=(AB)C,\quad A\left( {BC} \right) = \left( {AB} \right)C,
  2. A(B+C)=AB+AC,\quad A\left( {B + C} \right) = AB + AC,
  3. (B+C)A=BA+CA,\quad \left( {B + C} \right)A = BA + CA,
  4. s(AB)=(sA)B=A(sB),\quad s\left( {AB} \right) = \left( {sA} \right)B = A\left( {sB} \right),
  5. AE=EA=A.\quad AE = EA = A.

Субматрица матрице

Субматрица матрице A=[aij]m×nA = {\left[ {{a_{ij}}} \right]_{m \times n}} је матрица [aipjq]r×s,1⩽r⩽m,1⩽s⩽n,{\left[ {{a_{{i_p}{j_q}}}} \right]_{r \times s}}, \quad 1 \leqslant r \leqslant m, \quad 1 \leqslant s \leqslant n,  коју чине елементи aipjq{a_{{i_p}{j_q}}} матрице AA, који се налазе у пресеку rr врста {i1,i2,...,ir}\left\{ {{i_1},{i_2},...,{i_r}} \right\} и ss колона {j1,j2,...,js}\left\{ {{j_1},{j_2},...,{j_s}} \right\} ове матрице, узети у индукованом распореду. Ако је r=sr = s, субматрица је квадратна матрица реда rr.

Матрица типа m×nm \times n је правоугаона шема бројева са mm врста и nn колона; aija_{ij} је елемент у ii-тој врсти и jj-тој колони. Квадратна матрица реда nn има главну дијагоналу a11,a22,…,anna_{11}, a_{22}, \ldots, a_{nn}, а јединична матрица EE на њој има јединице, а свуда другде нуле. Транспонована матрица A⊤A^\top настаје кад врсте постану колоне.

Сабирају се само матрице истог типа, елемент по елемент, а скалар множи сваки елемент. Производ ABAB постоји кад AA има онолико колона колико BB има врста: cij=ai1b1j+ai2b2j+…+ainbnjc_{ij} = a_{i1}b_{1j} + a_{i2}b_{2j} + \ldots + a_{in}b_{nj}, односно ii-та врста пута jj-та колона. Множење није комутативно, обично је AB≠BAAB \neq BA, а важи (AB)⊤=B⊤A⊤(AB)^\top = B^\top A^\top.

BAA·B
c11= 120·40 + 80·50 + 50·90= 4800 + 4000 + 4500 = 13.300

c11 = 13.300.

Уштеда прве школе
50 дин.
Уштеда друге школе
350 дин.
Број cijc_{ij} је ii-та врста матрице AA (школе, као KK у примеру) пута jj-та колона матрице BB (пекаре, као CC): c12=120⋅45+80⋅45+50⋅85=13 250c_{12} = 120 \cdot 45 + 80 \cdot 45 + 50 \cdot 85 = 13\,250. Уштеда је колико школа плаћа мање у другој пекари; ако тамо јогурт поскупи на 91 дин., обема школама је јефтинија прва пекара.

Слика на екрану је матрица пиксела, а табела оцена у дневнику матрица ученика и предмета. Програми за 3D графику множењем матрица окрећу и померају објекте, а у трговини се истим множењем од количина и цена добијају укупни трошкови.

Ужина за две школе

Две школе у Новом Саду наручују ужину. Прва узима 120 кифли, 80 переца и 50 јогурта, а друга 90 кифли, 100 переца и 60 јогурта. Прва пекара наплаћује кифлу 40, перец 50 и јогурт 90 дин., а друга 45, 45 и 85 дин. Множењем матрица израчунајте колико би свака школа платила у свакој пекари.

Решење

  1. Количине пишемо у матрицу K=[12080509010060]K = \begin{bmatrix} 120 & 80 & 50 \\ 90 & 100 & 60 \end{bmatrix} типа 2×32 \times 3 (врсте су школе), а цене у C=[404550459085]C = \begin{bmatrix} 40 & 45 \\ 50 & 45 \\ 90 & 85 \end{bmatrix} типа 3×23 \times 2 (колоне су пекаре).
  2. KK има 3 колоне, а CC 3 врсте, па производ KCKC постоји и типа је 2×22 \times 2.
  3. Прва врста пута прва колона: 120⋅40+80⋅50+50⋅90=13 300120 \cdot 40 + 80 \cdot 50 + 50 \cdot 90 = 13\,300, а пута друга колона: 120⋅45+80⋅45+50⋅85=13 250120 \cdot 45 + 80 \cdot 45 + 50 \cdot 85 = 13\,250.
  4. Друга врста: 90⋅40+100⋅50+60⋅90=14 00090 \cdot 40 + 100 \cdot 50 + 60 \cdot 90 = 14\,000 и 90⋅45+100⋅45+60⋅85=13 65090 \cdot 45 + 100 \cdot 45 + 60 \cdot 85 = 13\,650, па је KC=[13 30013 25014 00013 650]KC = \begin{bmatrix} 13\,300 & 13\,250 \\ 14\,000 & 13\,650 \end{bmatrix}.

Одговор: Обема школама је јефтинија друга пекара: прва школа би платила 13.250 дин., а друга 13.650 дин.

Задатак за вежбу

Израчунајте ABAB и BABA за A=[1201]A = \begin{bmatrix} 1 & 2 \\ 0 & 1 \end{bmatrix} и B=[1031]B = \begin{bmatrix} 1 & 0 \\ 3 & 1 \end{bmatrix}. Да ли је AB=BAAB = BA?

Прикажи решење

AB=[1+60+20+30+1]=[7231]AB = \begin{bmatrix} 1 + 6 & 0 + 2 \\ 0 + 3 & 0 + 1 \end{bmatrix} = \begin{bmatrix} 7 & 2 \\ 3 & 1 \end{bmatrix}, а BA=[1+02+03+06+1]=[1237]BA = \begin{bmatrix} 1 + 0 & 2 + 0 \\ 3 + 0 & 6 + 1 \end{bmatrix} = \begin{bmatrix} 1 & 2 \\ 3 & 7 \end{bmatrix}, па је AB≠BAAB \neq BA: редослед чинилаца је важан.