Неодређени интеграл

Примитивна функција

Функција FF, диференцијабилна на интервалу II, назива се примитивна функција функције ff на интервалу II, ако за свако x∈Ix \in I важи

F′(x)=f(x)F'\left( x \right) = f\left( x \right).

Ако су функције F1{F_1} и F2{F_2} примарне функције функције ff, онда се оне разликују највише за константу CC.

F1(x)=F2(x)+C{F_1}\left( x \right) = {F_2}\left( x \right) + C.

Неодређени интеграл

Неодређени интеграл функције ff на неком интервалу је скуп свих примитивних функција функције ff на том интервалу и озачава се 

∫f(x)dx\int {f\left( x \right)dx}.

Таблица неодређених интеграла

∫dx = x+C\int {dx{\text{ = }}x + C}

∫xndx = xn+1n+1+C\int {{x^n}dx{\text{ = }}\frac{{{x^{n + 1}}}}{{n + 1}} + C}, n∈Z\{−1}n \in \mathbb{Z}\backslash \left\{ { - 1} \right\},  x≠0{\text{ }}x \ne 0 ако је n<0n < 0

∫xαdx = xα+1n+1+C, α∈R\{−1}, x>0\int {{x^\alpha }dx{\text{ = }}\frac{{{x^{\alpha + 1}}}}{{n + 1}} + C,{\text{ }}\alpha \in \mathbb{R}\backslash \left\{ { - 1} \right\},{\text{ }}x > 0}

∫sin⁡xdx = −cos⁡x+C\int {\sin xdx{\text{ = }} - \cos x + C}

∫cos⁡xdx = sin⁡x+C\int {\cos xdx{\text{ = }}\sin x + C}

∫tgxdx = −In∣cos⁡x∣+C, x≠(2k+1)π2\int {tgxdx{\text{ = }} - In|\cos x| + C,{\text{ }}x \ne \left( {2k + 1} \right)\frac{\pi }{2}}

∫ctgxdx = In∣sin⁡x∣=C, x≠2kπ\int {ctgxdx{\text{ = }}} In|\sin x| = C,{\text{ }}x \ne 2k\pi

∫dxcos⁡2x = tgx+C, x≠(2kπ+1)π2\int {\frac{{dx}}{{{{\cos }^2}x}}{\text{ = }}tgx + C,{\text{ }}x \ne \left( {2k\pi + 1} \right)\frac{\pi }{2}}

∫dxsin⁡2π = −ctgx+C, x≠2kπ\int {\frac{{dx}}{{{{\sin }^2}\pi }}{\text{ = }} - ctgx + C,{\text{ }}x \ne 2k\pi }

∫dxa2+x2 = 1aarctgxa+C, a≠0\int {\frac{{dx}}{{{a^2} + {x^2}}}{\text{ = }}\frac{1}{a}arctg\frac{x}{a} + C,{\text{ }}a \ne 0}

∫dxa2−x2 = 12nIn∣a+xa−x∣+C, a≠0, ∣x∣≠a\int {\frac{{dx}}{{{a^2} - {x^2}}}{\text{ = }}\frac{1}{{2n}}In\left| {\frac{{a + x}}{{a - x}}} \right|} + C,{\text{ }}a \ne 0,{\text{ }}\left| x \right| \ne a

∫dxx2−a2 = 12aIn∣x−ax+a∣+C, a≠0, ∣x∣≠a\int {\frac{{dx}}{{{x^2} - {a^2}}}{\text{ = }}\frac{1}{{2a}}In\left| {\frac{{x - a}}{{x + a}}} \right| + C,{\text{ }}a \ne 0,{\text{ }}\left| x \right| \ne a}

∫dxx = Inx+C\int {\frac{{dx}}{x}{\text{ = }}Inx + C}

∫exdx = e2+C\int {{e^x}dx{\text{ = }}{e^2} + C}

∫axdx = axIna+C, a>, a≠1\int {{a^x}dx} {\text{ = }}\frac{{{a^x}}}{{Ina}} + C,{\text{ }}a > ,{\text{ }}a \ne 1

∫shxdx = chx+C\int {{\text{sh}}xdx{\text{ = ch}}x + C}

∫chxdx = chx+C\int {{\text{ch}}xdx{\text{ = ch}}x + C}

∫thxdx = lnchx+C\int {{\text{th}}xdx{\text{ = lnch}}x + C}

∫shxdx = ln∣shx∣+C,x≠0\int {{\text{sh}}xdx{\text{ = ln}}\left| {{\text{sh}}x} \right| + C} ,x \ne 0

∫dxch2x = thx+C\int {\frac{{dx}}{{c{h^2}x}}{\text{ = th}}x + C}

∫dxch2x = - cthx+C,x≠0\int {\frac{{dx}}{{c{h^2}x}}{\text{ = - cth}}x + C} ,x \ne 0

∫dxa2−x2 = arcsinxa+C,∣x∣<a\int {\frac{{dx}}{{\sqrt {{a^2} - {x^2}} }}{\text{ = arcsin}}\frac{x}{a} + C} ,\left| x \right| < a

∫dxa2+x2 = ln(x+a2−x2)+C,\int {\frac{{dx}}{{\sqrt {{a^2} + {x^2}} }}{\text{ = ln}}\left( {x + \sqrt {{a^2} - {x^2}} } \right) + C} ,

∫dxa2−x2 = ln∣x+x2−a2∣+C,∣x>a∣\int {\frac{{dx}}{{\sqrt {{a^2} - {x^2}} }}{\text{ = ln}}\left| {x + \sqrt {{x^2} - {a^2}} } \right| + C} ,\left| {x > a} \right|

Њутн-Лајбицова теорема

Нека је FF примитивна функција непрекидне функције ff на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right]. Тада се одређени интеграл ∫abf(x)dx\int\limits_a^b {f\left( x \right)dx} може израчунати по формули 

∫abf(x)dx=F(x)∣ab=F(b)−F(a)\int\limits_a^b {f\left( x \right)dx} = \left. {F\left( x \right)} \right|_a^b = F\left( b \right) - F\left( a \right).

Особине неодређеног интеграла

  1. Адитивност

    ∫(f(x)+g(x))dx=∫f(x)dx+∫g(x)dx\int {\left( {f\left( x \right) + g\left( x \right)} \right)dx = \int {f\left( x \right)dx + \int {g\left( x \right)dx} } }

  2. Издвајање константе испред интеграла
     
    ∫Cf(x)dx=C∫f(x)dx.\int {Cf\left( x \right)dx = C\int {f\left( x \right)dx.} }
     
  3. Ако је FF примитивна функција функције ff на интервалу DD, онда је за произвољне константе aa и bb ((a≠0)\left( {a \ne 0} \right))

    ∫f(ax+b)dx=1aF(ax+b)+C\int {f\left( {ax + b} \right)dx = \frac{1}{a}F\left( {ax + b} \right) + C}.
     
    при чему xx припада интервалу за који ax+bax + b припада интервалу DD.

Парцијална интеграција

Ако u(x)u\left( x \right) и v(x)v\left( x \right) имају у неком интервалу DD непрекидне изводе онда је 

∫u(x)v′(x)dx=u(x)v(x)−∫v(x)u′(x)dx.\int {u\left( x \right)v'\left( x \right)dx} = u\left( x \right)v\left( x \right) - \int {v\left( x \right)u'\left( x \right)dx.}

Смена променљиве

Нека је функција ff непрекидна на интервалу [α,β]\left[ {\alpha ,\beta } \right], функција z=g(x)z = g\left( x \right) има на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right] непрекидан извод и нека је α⩽g(x)⩽β\alpha \leqslant g\left( x \right) \leqslant \beta. Онда је

∫f(g(x))g′(x)dx=∫f(z)dz.\int {f\left( {g\left( x \right)} \right)g'\left( x \right)dx = \int {f\left( z \right)dz.} }

При том се после интеграције на десној страни ставља смена z=g(x)z = g\left( x \right).

Смена променљивих код одређеног интеграла

Смена је x=h(z)x = h\left( z \right) инверзна функција за функцију z=g(x)z = g\left( x \right). Онда је 

∫abf(g(x))g′(x)dx=∫g(a)g(b)f(z)dz, ∫αβf(z)dz=∫h(α)h(β)f(g(x))g′(x)dx\int\limits_a^b {f\left( {g\left( x \right)} \right)g'\left( x \right)dx} = \int\limits_{g\left( a \right)}^{g\left( b \right)} {f\left( z \right)dz,{\text{ }}\int\limits_\alpha ^\beta {f\left( z \right)dz = \int\limits_{h\left( \alpha \right)}^{h\left( \beta \right)} {f\left( {g\left( x \right)} \right)g'\left( x \right)dx} } }.

Функција FF је примитивна функција функције ff ако је F′(x)=f(x)F'(x) = f(x). Две примитивне функције исте функције разликују се само за константу, па неодређени интеграл, скуп свих њих, записујемо као ∫f(x) dx=F(x)+C\int f(x)\,dx = F(x) + C. Основни таблични интеграли су ∫xn dx=xn+1n+1+C\int x^n\,dx = \frac{x^{n + 1}}{n + 1} + C за n≠−1n \ne -1, ∫dxx=ln⁡∣x∣+C\int \frac{dx}{x} = \ln|x| + C, ∫ex dx=ex+C\int e^x\,dx = e^x + C, ∫sin⁡x dx=−cos⁡x+C\int \sin x\,dx = -\cos x + C и ∫cos⁡x dx=sin⁡x+C\int \cos x\,dx = \sin x + C.

Интеграл збира је збир интеграла, а константа се извлачи испред интеграла; за линеарни аргумент важи ∫f(ax+b) dx=1aF(ax+b)+C\int f(ax + b)\,dx = \frac{1}{a}F(ax + b) + C. Сложеније интеграле решавате сменом или парцијалном интеграцијом ∫u dv=uv−∫v du\int u\,dv = uv - \int v\,du. Резултат увек проверите извођењем: из (x3+2x)′=3x2+2(x^3 + 2x)' = 3x^2 + 2 следи ∫(3x2+2) dx=x3+2x+C\int (3x^2 + 2)\,dx = x^3 + 2x + C. Не изостављајте CC: њу одређује почетни услов.

200400600800100010.00020.00030.0000x (векни)T (дин.)C = 0T(x)
6000 дин.
500
T(x₀)
23.500 дин.
Нагиб тангенте
30
T′(x₀) = 40 − 0,02 · x₀
30
Све криве T(x)=40x−0,01x2+CT(x) = 40x - 0{,}01x^2 + C имају исти извод, па су им тангенте у истом x0x_0 паралелне: CC само подиже или спушта график. Почетни услов, овде фиксни трошкови, бира једну од њих.

Кад је позната брзина промене неке величине, интеграл враћа саму величину: физичари из брзине добијају пређени пут, а економисти из трошка сваког следећег производа добијају укупне трошкове.

Трошкови пекаре

Пекара у Чачку рачуна да израда сваке следеће векне кошта T′(x)=40−0,02xT'(x) = 40 - 0{,}02x динара, где је xx број векни дневно (највише 1000). Фиксни дневни трошкови, кирија и плате, износе 6000 динара. Колики су укупни дневни трошкови пекаре кад испече 500 векни?

Решење

  1. Укупни трошкови T(x)T(x) су примитивна функција функције T′(x)T'(x): T(x)=∫(40−0,02x) dx=40x−0,01x2+CT(x) = \int (40 - 0{,}02x)\,dx = 40x - 0{,}01x^2 + C.
  2. Константу одређујемо из услова да без иједне векне остају фиксни трошкови: T(0)=C=6000T(0) = C = 6000.
  3. Провера извођењем: (40x−0,01x2+6000)′=40−0,02x(40x - 0{,}01x^2 + 6000)' = 40 - 0{,}02x.
  4. За x=500x = 500: T(500)=20 000−2500+6000=23 500T(500) = 20\,000 - 2500 + 6000 = 23\,500 динара.

Одговор: Укупни дневни трошкови за 500 векни износе 23.500 динара.

Задатак за вежбу

Нађите функцију FF за коју је F′(x)=4x3−2x+exF'(x) = 4x^3 - 2x + e^x и F(0)=3F(0) = 3.

Прикажи решење

F(x)=x4−x2+ex+CF(x) = x^4 - x^2 + e^x + C. Из F(0)=0−0+1+C=3F(0) = 0 - 0 + 1 + C = 3 следи C=2C = 2, па је F(x)=x4−x2+ex+2F(x) = x^4 - x^2 + e^x + 2.