Нека је функција f дефинисана и ограничена на интервалу [a,b].
Нека је P подела интервала [a,b] на n подинтервала [xi−xi−1,xi],i=1,2,...,n, при чему је
a=x0<x1<...<xn−1<xn=b
Нека је
Δ(P)=max(xi−xi−1:1⩽i⩽n)<δ
Нека је за свако i изабрано неко ci∈[xi−1,xi]. Број
σ(P)=i=1∑nf(ci)(xi−xi=1)
назива се интегрална сума у односу на поделуP.
Каже се да је функција fинтеграбилна на интервалу[a,b] у Римановом смислу ако постоји број I[f;a,b] са особинама да је за свако ε>0 постоји δ(ε)>0, такво да је за сваку поделу P , за коју је△(P)<δ, важи
∣σ(P)−I[f;a,b]∣<ε
независно од избора тачака ci.
Број I[f;a,b] назива се одређени интеграл функције f на интервалу [a,b] и обележава се са
I[f;a,b]=a∫bf(x)dx
где је xпроменљива интеграције, а a и b су доња, односно горња граница интеграције.
Суме Дарбуа
Нека за дату P важи
gi⩽f(x)⩽Gi, x∈[xi−1,xi], i=1,2,...,n.
Бројеви
S(P)=i=1∑nGi(xi−xi−1) и s(P)=i=1∑ngi(xi−xi−1)
називају се горња и доња Дабуова сума поделе P
Критеријум Риманове интегралности
Функција f, дефинисана и ограничена на интервалу [a,b], интеграбилна је на интервалу [a,b], тада и само дата када за свако ε>0 постоји δ(ε)>0, такво да за сваку поделу P важи
△(P)<δ⇒S(P)−s(P)<ε
Класе функција које су увек интегралне
Функције непрекидне на интервалу [a,b],
Функције ограничене на интервалу [a,b] са коначно много тачака прекида,
Функције ограничене и монотоне на интервалу [a,b].
Геометријска интерпретације одређеног интеграла
Ако је f(x)⩾0 за x∈[a,b], онда интеграл I[f;a,b] представља површину ограничену осом x, графиком f(x) и права x=a и x=b.
Ако је f(x)⩽0 за x∈[a,b], онда је одговарајућа површина −I[f;a,b].
Особине одређеног интеграла
a∫af(x)dx=0
Ако постојиa∫bf(x)dx за a<b, онда је
b∫af(x)dx=−a∫bf(x)dx
Ако постоји a∫cf(x)dx и c∫bf(x)dx, онда постоји a∫bf(x)dx и за сваки распоред тачака a, b и c је:
a∫bf(x)dx=a∫cf(x)dx+c∫bf(x)dx.
Ако постоји a∫bf(x)dx онда је за сваку константу C
a∫bCf(x)dx=Ca∫bf(x)dx.
Ако постоје a∫bf(x)dx и a∫bg(x)dx, онда постоји a∫b(f(x)+g(x))dx и важи
a∫b(f(x)+g(x))dx=a∫bf(x)dx+a∫bg(x)dx.
Ако постоје a∫bf(x)dx и a∫bg(x)dx и ако је f(x)⩽g(x) за x∈[a,b], онда је
a∫bf(x)dx⩽a∫bg(x)dx.
Ако постоји a∫b∣f(x)∣dx онда постоји и a∫bf(x)dx и важи
a∫bf(x)dx⩽a∫b∣f(x)∣dx
Ако је функција f непрекидна на интервалу [a,b],онда је функција
F(x)=α∫xf(t)dt
Непрекидна на [a,b] и има извод
F‘(x)=f(x).
Прва теорема о средњој вредности
Ако је функција f интеграбилна на интервалу [a,b], m⩽f(x)⩽M,x∈[a,b], онда постоји μ∈[m.M], такво да је
α∫bf(x)dx=μ(b−a)
Ако је f непрекидна функција на [a,b], онда постоји бар једно ξ∈(a,b) такво да је
α∫bf(x)dx=f(ξ)(b−a)
Општа теорема о средњој вредности
Нека су функције f и g интеграбилне на интервалу [a,b], m⩽f(x)⩽M,x∈[a,b] и нека g(x)⩾0 (или g(x)⩽0) за x∈[a,b].
Тада постоји μ∈[m,M], такво да је
a∫bf(x)g(x)dx=μa∫bg(x)dx.
Ако је f непрекида функција на [a,b], онда постоји бар једно ξ∈(a,b) такво да је
a∫bf(x)g(x)dx=f(ξ)a∫bg(x)dx.
Друга теорема о средњој вредности
Нека је функција f монотона и ограничена на интервалу [a,b] и нека је g интеграбилна на [a,b]. Тада постоји бар једно ξ∈(a,b), такво да је
a∫bf(x)g(x)dx=f(a)a∫ξg(x)dx+f(b)ξ∫bg(x)dx.
Инверзија помоћу развоја функције у ред
Нека је функција fk(x),k=1,2,... интеграбилне на интервалу [a,b] и нека је бесконачан ред
f(x)=k=1∑∞fk(x)
конвергентан равновмерно на [a,b]. Онда је ред f(x) такође интеграбилан на [a,b] и важи
a∫bf(x)dx=k=1∑∞(a∫bfk(x)dx)
Укратко
Одређени интеграл ∫abf(x)dx је граница интегралних сума σ=∑f(ci)(xi−xi−1) кад најдужи подинтервал поделе тежи нули. Доња и горња Дарбуова сума, рачунате са најмањом и највећом вредношћу функције на сваком подинтервалу, ограничавају интеграл одоздо и одозго. Непрекидне и монотоне функције на [a,b] увек су интеграбилне.
Ако је f(x)≥0, интеграл је површина између графика, осе x и правих x=a и x=b; где је f(x)≤0, та површина улази са знаком минус. Важи ∫abfdx=∫acfdx+∫cbfdx, а заменом граница мења се знак. За непрекидну функцију, по теореми о средњој вредности, је ∫abf(x)dx=f(ξ)(b−a) за неко ξ∈(a,b). Честа грешка: површину фигуре која је делом испод осе x рачунати једним интегралом, уместо да се интервал подели у нулама функције.
Повећајтебројподинтервала
Доња сума
186 m
Горња сума
216 m
Интеграл
200 m
Зелени правоугаоници дају доњу суму, а дугметом „Горња сума“ укључујете горњу. Кад n расте, обе суме се приближавају истом броју, 200 m: то је интеграл ∫010v(t)dt из примера.
Примеризживота
Пређени пут је интеграл брзине по времену, а утрошена енергија интеграл снаге по времену: бројило струје управо сабира снагу из тренутка у тренутак и показује kWh.
Убрзавање на аутопуту
Аутомобил се са уливне траке укључује на аутопут. Његова брзина у првих 10 секунди је v(t)=15+0,15t2 m/s. Колики пут пређе за то време? Процените га прво Дарбуовим сумама за поделу на пет делова од по 2 s, па га израчунајте тачно.
Решење
Пут је s=∫010v(t)dt. Брзина расте, па је на сваком делу најмања на почетку, а највећа на крају дела.
Доња сума: 2⋅(15+15,6+17,4+20,4+24,6)=2⋅93=186 m.
Горња сума: 2⋅(15,6+17,4+20,4+24,6+30)=2⋅108=216 m.
Тачно: ∫010(15+0,15t2)dt=(15t+0,05t3)010=150+50=200 m, што је између две суме.
Средња брзина је 10200=20 m/s. По теореми о средњој вредности аутомобил у неком тренутку ξ има баш ту брзину: из 15+0,15ξ2=20 следи ξ≈5,77 s.
Одговор:Аутомобил за 10 s пређе 200 m (суме дају границе 186 m и 216 m), а средња брзина му је 20 m/s, односно 72 km/h.
Задатак за вежбу
Снага соларних панела током јутра расте по закону P(t)=0,2t2 kW, где је t време у сатима, од 0 до 3. Колико енергије панели произведу за та три сата и колика је средња снага?
Прикажи решење
E=∫030,2t2dt=30,2t303=30,2⋅27=1,8 kWh. Средња снага је 31,8=0,6 kW.
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.