Одређени интеграл

Нека је функција ff дефинисана и ограничена на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right]. 

Нека је PP подела интервала [a,b]\left[ {a,b} \right] на nn подинтервала [xi−xi−1,xi],i=1,2,...,n\left[ {{x_i} - {x_{i - 1}},{x_i}} \right],i = 1,2,...,n, при чему је

a=x0<x1<...<xn−1<xn=ba = {x_0} < {x_1} < ... < {x_{n - 1}} < {x_n} = b

Нека је

Δ(P)=max⁡(xi−xi−1:1⩽i⩽n)<δ\Delta \left( P \right) = \max \left( {{x_i} - {x_{i - 1}}:1 \leqslant i \leqslant n} \right) < \delta

Нека је за свако ii изабрано неко ci∈[xi−1,xi]{c_i} \in \left[ {{x_{i - 1}},{x_i}} \right]. Број 

σ(P)=∑i=1nf(ci)(xi−xi=1)\sigma \left( P \right) = \sum\limits_{i = 1}^n {f\left( {{c_i}} \right)} \left( {{x_i} - {x_{i = 1}}} \right)

назива се интегрална сума у односу на поделу  PP.

Каже се да је функција ff интеграбилна на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right] у Римановом смислу ако постоји број I[f;a,b]I\left[ {f;a,b} \right] са особинама да је за свако ε>0\varepsilon > 0 постоји δ(ε)>0\delta \left( \varepsilon \right) > 0, такво да је за сваку поделу PP , за коју је△(P)<δ\vartriangle \left( P \right) < \delta, важи

∣σ(P)−I[f;a,b]∣<ε|\sigma \left( P \right) - I\left[ {f;a,b} \right]| < \varepsilon

независно од избора тачака ci{c_i}.

Број I[f;a,b]I\left[ {f;a,b} \right] назива се одређени интеграл функције ff на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right] и обележава се са

I[f;a,b]=∫abf(x)dxI\left[ {f;a,b} \right] = \int\limits_a^b f\left( x \right)dx

где је xx променљива интеграције, а aa и bb су доња, односно горња граница интеграције.

Суме Дарбуа

Нека за дату PP важи

gi⩽f(x)⩽Gi{g_i} \leqslant f\left( x \right) \leqslant {G_i}, x∈[xi−1,xi]x \in \left[ {{x_{i - 1}},{x_i}} \right], i=1,2,...,ni = 1,2,...,n.

Бројеви

S(P)=∑i=1nGi(xi−xi−1)S\left( P \right) = \sum\limits_{i = 1}^n {{G_i}\left( {{x_i} - {x_{i - 1}}} \right)} и s(P)=∑i=1ngi(xi−xi−1)s\left( P \right) = \sum\limits_{i = 1}^n {{g_i}\left( {{x_i} - {x_{i - 1}}} \right)}

називају се горња и доња Дабуова сума поделе PP

Критеријум Риманове интегралности

Функција ff, дефинисана и ограничена на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right], интеграбилна је на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right], тада и само дата када за свако ε>0\varepsilon > 0 постоји δ(ε)>0\delta \left( \varepsilon \right) > 0, такво да за сваку поделу PP важи

△(P)<δ⇒S(P)−s(P)<ε\vartriangle \left( P \right) < \delta \Rightarrow S\left( P \right) - s\left( P \right) < \varepsilon

Класе функција које су увек интегралне

  1. Функције непрекидне на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right],
  2. Функције ограничене на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right]  са коначно много тачака прекида,
  3. Функције ограничене и монотоне на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right].

Геометријска интерпретације одређеног интеграла

Ако је f(x)⩾0f\left( x \right) \geqslant 0 за x∈[a,b]x \in \left[ {a,b} \right], онда интеграл I[f;a,b]I\left[ {f;a,b} \right] представља површину ограничену осом xx, графиком f(x)f\left( x \right) и права x=ax = a и x=bx = b.

Ако је f(x)⩽0f\left( x \right) \leqslant 0 за x∈[a,b]x \in \left[ {a,b} \right], онда је одговарајућа површина −I[f;a,b]- I\left[ {f;a,b} \right]. 

Особине одређеног интеграла

  1. ∫aaf(x)dx=0\int\limits_a^a f\left( x \right)dx = 0
  2. Ако постоји∫abf(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)dx за a<ba < b, онда је

    ∫baf(x)dx=−∫abf(x)dx\int\limits_b^a f\left( x \right)dx = - \int\limits_a^b f\left( x \right)dx

  3. Ако постоји  ∫acf(x)dx\int\limits_a^c f\left( x \right)dx и ∫cbf(x)dx\int\limits_c^b f\left( x \right)dx, онда постоји ∫abf(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)dx и за сваки распоред тачака aa, bb и cc је:

    ∫abf(x)dx=∫acf(x)dx+∫cbf(x)dx.\int\limits_a^b f\left( x \right)dx = \int\limits_a^c f\left( x \right)dx + \int\limits_c^b f\left( x \right)dx.
     
  4. Ако постоји ∫abf(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)dx онда је за сваку константу CC

    ∫abCf(x)dx=C∫abf(x)dx.\int\limits_a^b Cf\left( x \right)dx = C\int\limits_a^b f\left( x \right)dx.
     
  5. Ако постоје ∫abf(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)dx и ∫abg(x)dx\int\limits_a^b g\left( x \right)dx, онда постоји ∫ab(f(x)+g(x))dx\int\limits_a^b \left( f \right.\left( x \right) + g\left. {\left( x \right)} \right)dx и важи

    ∫ab(f(x)+g(x))dx=∫abf(x)dx+∫abg(x)dx\int\limits_a^b \left( {f\left( x \right) + g\left( x \right)} \right)dx = \int\limits_a^b f\left( x \right)dx + \int\limits_a^b g\left( x \right)dx.

  6. Ако постоје ∫abf(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)dx и ∫abg(x)dx\int\limits_a^b g\left( x \right)dx и ако је f(x)⩽g(x)f\left( x \right) \leqslant g\left( x \right) за x∈[a,b]x \in \left[ {a,b} \right], онда је

    ∫abf(x)dx⩽∫abg(x)dx.\int\limits_a^b f\left( x \right)dx \leqslant \int\limits_a^b g\left( x \right)dx.

  7. Ако постоји ∫ab∣f(x)∣dx\int\limits_a^b \left| {f\left( x \right)} \right|dx онда постоји и ∫abf(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)dx и важи 

    ∣∫abf(x)dx∣⩽∫ab∣f(x)∣dx\left| {\int\limits_a^b f\left( x \right)dx} \right| \leqslant \int\limits_a^b \left| {f\left( x \right)} \right|dx

  8. Ако је функција ff непрекидна на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right],онда је функција

    F(x)=∫αxf(t)dtF\left( x \right) = \int\limits_\alpha ^x {f\left( t \right)} dt

    Непрекидна на [a,b]\left[ {a,b} \right] и има извод 

    F‘(x)=f(x)F`\left( x \right) = f\left( x \right). 

Прва теорема о средњој вредности

Ако је функција ff интеграбилна на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right], m⩽f(x)⩽M,x∈[a,b]m \leqslant f\left( x \right) \leqslant M,x \in \left[ {a,b} \right], онда постоји μ∈[m.M]\mu \in \left[ {m.M} \right], такво да је 

∫αbf(x)dx=μ(b−a)\int\limits_\alpha ^b {f\left( x \right)dx = \mu \left( {b - a} \right)}

Ако је ff непрекидна функција на [a,b]\left[ {a,b} \right], онда постоји бар једно ξ∈(a,b)\xi \in \left( {a,b} \right) такво да је 

∫αbf(x)dx=f(ξ)(b−a)\int\limits_\alpha ^b {f\left( x \right)dx = f\left( \xi \right)\left( {b - a} \right)}

Општа теорема о средњој вредности

Нека су функције ff и gg интеграбилне на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right], m⩽f(x)⩽M, x∈[a,b]m \leqslant f\left( x \right) \leqslant M,{\text{ }}x \in \left[ {a,b} \right] и нека g(x)⩾0g\left( x \right) \geqslant 0 (или g(x)⩽0g\left( x \right) \leqslant 0) за x∈[a,b]x \in \left[ {a,b} \right].

Тада постоји μ∈[m,M]\mu \in \left[ {m,M} \right], такво да је

∫abf(x)g(x)dx=μ∫abg(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)g\left( x \right)dx = \mu \int\limits_a^b g\left( x \right)dx.

Ако је ff непрекида функција на [a,b]\left[ {a,b} \right], онда постоји бар једно ξ∈(a,b)\xi \in \left( {a,b} \right) такво да је

∫abf(x)g(x)dx=f(ξ)∫abg(x)dx.\int\limits_a^b f\left( x \right)g\left( x \right)dx = f\left( \xi \right)\int\limits_a^b g\left( x \right)dx.

Друга теорема о средњој вредности

Нека је функција ff монотона и ограничена на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right] и нека је gg интеграбилна на [a,b]\left[ {a,b} \right]. Тада постоји бар једно ξ∈(a,b)\xi \in \left( {a,b} \right), такво да је

∫abf(x)g(x)dx=f(a)∫aξg(x)dx+f(b)∫ξbg(x)dx\int\limits_a^b f\left( x \right)g\left( x \right)dx = f\left( a \right)\int\limits_a^\xi g\left( x \right)dx + f\left( b \right)\int\limits_\xi ^b g\left( x \right)dx.

Инверзија помоћу развоја функције у ред

Нека је функција fk(x),k=1,2,...{f_k}\left( x \right),k = 1,2,... интеграбилне на интервалу [a,b]\left[ {a,b} \right] и нека је бесконачан ред 

f(x)=∑k=1∞fk(x)f\left( x \right) = \sum\limits_{k = 1}^\infty {{f_k}\left( x \right)}

конвергентан равновмерно на [a,b]\left[ {a,b} \right]. Онда је ред f(x)f\left( x \right) такође интеграбилан на [a,b]\left[ {a,b} \right] и важи

∫abf(x)dx=∑k=1∞(∫abfk(x)dx)\int\limits_a^b f\left( x \right)dx = \sum\limits_{k = 1}^\infty {\left( {\int\limits_a^b {{f_k}\left( x \right)dx} } \right)}

Одређени интеграл ∫abf(x) dx\int_a^b f(x)\,dx је граница интегралних сума σ=∑f(ci)(xi−xi−1)\sigma = \sum f(c_i)(x_i - x_{i-1}) кад најдужи подинтервал поделе тежи нули. Доња и горња Дарбуова сума, рачунате са најмањом и највећом вредношћу функције на сваком подинтервалу, ограничавају интеграл одоздо и одозго. Непрекидне и монотоне функције на [a,b][a, b] увек су интеграбилне.

Ако је f(x)≥0f(x) \ge 0, интеграл је површина између графика, осе xx и правих x=ax = a и x=bx = b; где је f(x)≤0f(x) \le 0, та површина улази са знаком минус. Важи ∫abf dx=∫acf dx+∫cbf dx\int_a^b f\,dx = \int_a^c f\,dx + \int_c^b f\,dx, а заменом граница мења се знак. За непрекидну функцију, по теореми о средњој вредности, је ∫abf(x) dx=f(ξ)(b−a)\int_a^b f(x)\,dx = f(\xi)(b - a) за неко ξ∈(a,b)\xi \in (a, b). Честа грешка: површину фигуре која је делом испод осе xx рачунати једним интегралом, уместо да се интервал подели у нулама функције.

246810510152025300t (s)v (m/s)v(t)
5
Доња сума
186 m
Горња сума
216 m
Интеграл
200 m
Зелени правоугаоници дају доњу суму, а дугметом „Горња сума“ укључујете горњу. Кад nn расте, обе суме се приближавају истом броју, 200 m: то је интеграл ∫010v(t) dt\int_0^{10} v(t)\,dt из примера.

Пређени пут је интеграл брзине по времену, а утрошена енергија интеграл снаге по времену: бројило струје управо сабира снагу из тренутка у тренутак и показује kWh.

Убрзавање на аутопуту

Аутомобил се са уливне траке укључује на аутопут. Његова брзина у првих 10 секунди је v(t)=15+0,15t2v(t) = 15 + 0{,}15t^2 m/s. Колики пут пређе за то време? Процените га прво Дарбуовим сумама за поделу на пет делова од по 2 s, па га израчунајте тачно.

Решење

  1. Пут је s=∫010v(t) dts = \int_0^{10} v(t)\,dt. Брзина расте, па је на сваком делу најмања на почетку, а највећа на крају дела.
  2. Доња сума: 2⋅(15+15,6+17,4+20,4+24,6)=2⋅93=1862 \cdot (15 + 15{,}6 + 17{,}4 + 20{,}4 + 24{,}6) = 2 \cdot 93 = 186 m.
  3. Горња сума: 2⋅(15,6+17,4+20,4+24,6+30)=2⋅108=2162 \cdot (15{,}6 + 17{,}4 + 20{,}4 + 24{,}6 + 30) = 2 \cdot 108 = 216 m.
  4. Тачно: ∫010(15+0,15t2) dt=(15t+0,05t3)∣010=150+50=200\int_0^{10} (15 + 0{,}15t^2)\,dt = \left(15t + 0{,}05t^3\right)\Big|_0^{10} = 150 + 50 = 200 m, што је између две суме.
  5. Средња брзина је 20010=20\frac{200}{10} = 20 m/s. По теореми о средњој вредности аутомобил у неком тренутку ξ\xi има баш ту брзину: из 15+0,15ξ2=2015 + 0{,}15\xi^2 = 20 следи ξ≈5,77\xi \approx 5{,}77 s.

Одговор: Аутомобил за 10 s пређе 200 m (суме дају границе 186 m и 216 m), а средња брзина му је 20 m/s, односно 72 km/h.

Задатак за вежбу

Снага соларних панела током јутра расте по закону P(t)=0,2t2P(t) = 0{,}2t^2 kW, где је tt време у сатима, од 0 до 3. Колико енергије панели произведу за та три сата и колика је средња снага?

Прикажи решење

E=∫030,2t2 dt=0,2t33∣03=0,2⋅273=1,8E = \int_0^3 0{,}2t^2\,dt = \frac{0{,}2t^3}{3}\Big|_0^3 = \frac{0{,}2 \cdot 27}{3} = 1{,}8 kWh. Средња снага је 1,83=0,6\frac{1{,}8}{3} = 0{,}6 kW.