Израчунавање дужине лука криве
Декартове координате
Дужина лука непрекидно диференцијабилне криве f(x) од тачке (a,f(a)) до тачке (b,f(b)) једнака је
l=b∫a√1+(f′(x))2dx.
Поларне координате
Дужина лука криве ρ=ρ(φ),φ1⩽ је
l = \int\limits_{{\varphi _1}}^{{\varphi _2}} {\sqrt {{\rho ^2}\left( \varphi \right) + {{\left( {\rho '\left( \varphi \right)} \right)}^2}} d\varphi } ,
ако функција \rho \left( \varphi \right) има на интервалу \left[ {{\varphi _1},{\varphi _2}} \right] непрекидан извод.
Крива задата параметарски
Дужина лука криве x = x\left( t \right),{\text{ }}y = y\left( t \right),t \in \left[ {\alpha ,\beta } \right] је
l = \int\limits_\alpha ^\beta {\sqrt {{{\left( {x'\left( t \right)} \right)}^2} + {{\left( {y'\left( t \right)} \right)}^2}} dt} ,
Ако функције x\left( t \right) и y\left( t \right) имају на интервалу \left[ {\alpha ,\beta } \right] непрекидан први извод.
Израчунавање површине равних фигура
Декартове координате
Ако је функција f непрекидна и ненегативна x \in \left[ {a,b} \right], онда је површина ограничена осом x, графиком f\left( x \right) и правама x = a и x = b, дата формулом
S = \int\limits_a^b {f\left( x \right)dx}
Површина равне фигуре ограничене непрекидним кривама y = {f_1}\left( x \right), y = {f_2}\left( x \right) и одсечцима правих x = a, x = b једнака је
S = \left( {{f_2}\left( x \right) - {f_1}\left( x \right)} \right)dx
под предпоставком да је {f_1}\left( x \right) \leqslant {f_2}\left( x \right),{\text{ }}x \in \left[ {a.b} \right].
Поларне координате
Површина равне фигуре ограничене непрекидном кривом \rho = \rho \left( \varphi \right) и одсечцима полуправих \varphi = {\varphi _1} и \varphi = {\varphi _2} једнака је
S = \frac{1}{2}\int\limits_{{\varphi _1}}^{{\varphi _2}} {{\rho ^2}\left( \varphi \right)d\varphi }
под предпоставком да је 0 < {\varphi _2} - {\varphi _1} \leqslant 2\pi.
Површина и запремина обртних тела
Нека је y = f\left( x \right) ненегативна функција, која има непрекидан први извод у интервалу \left[ {a,b} \right]. Део криве f\left( x \right) од тачке \left( {a,f\left( a \right)} \right) до тачке \left( {b,f\left( b \right)} \right) означимо са k. Ротирањем око x-осе, крива k описује површ, чија је површина
P = 2\pi \int\limits_a^b {f\left( x \right)\sqrt {1 + {{\left( {f`\left( x \right)} \right)}^2}} dx} ,
а област ограничена кривом k, x-осом и правама x = a и x = b, описује обртно тело, чија је запремина
V = \pi \int\limits_a^b {{f^2}\left( x \right)} dx