Скупови

Скуп (мноштво, колекција) и његови елементи (чланови) су основни појмови математике.
Скуп је одређен ако су познати сви његови елементиили особине које они задовољавају.
Скуп АА се може задати навођењем његових елемената, односно аналитички:

A={x,y,z,...}A = \left\{ {x,y,z,...} \right\}

или синтетички

A={x∣P(x)}A = \left\{ {x|P\left( x \right)} \right\}

чиме се означава скуп свих елемената x који имају особину PP.

Ако је АА скуп, тада x∈Ax \in A значи

  • да је xx елемент скупа АА,
  • да xx припада скупу АА,
  • да је xx у скупу АА.

Ако xx не припада скупу АА пише се x∉Ax \notin A.

Подскуп (Инклузија)

Скуп АА је подскуп скупа BB, ако је сваки елемент скупа АА и елемент скупа BB.
Да је АА подскуп скупа BB, означава се са A⊂BA \subset B или, B⊃AB \supset A, а ⊃\supset односно ⊂\subset је знак иклузије.

Логичким симболима инклузија се дефинише:

A⊂B⇔(∀x)(x∈A⇒x∈B)A \subset B \Leftrightarrow \left( {\forall x} \right)\left( {x \in A \Rightarrow x \in B} \right)

Једнакост скупова

Скупови АА и BB су једнаки ако и само ако је A⊂BA \subset B и B⊃AB \supset A. Тада се пише A=BA = B. Ако скупови  АА и BB нису једнаки, пише се A≠BA \ne B.

Прави подскуп

Ако је A⊂BA \subset B и A≠BA \ne B, онда је АА прави подскуп скупа BB.

Унија скупова

Унија скупова АА и BB је скуп свих елемената који се налазе бар у једном од скупова АА и BB.
Унија скупова АА и BB означава се са A∪BA \cup B, помоћу логичких симбола се дефинише:

A∪B={x∣x∈A∨x∈B}A \cup B = \left\{ {x|x \in A \vee x \in B} \right\}

Пресек скупова

Пресек скупова АА и BB је скуп свих елемената који су и у скупу АА и у скупу BB.
Пресек скупова АА и BB означава се са A∩BA \cap B, а помоћу логичких симбола се дефинише: 

A∩B={x∣x∈A∧x∈B}A \cap B = \left\{ {x|x \in A \wedge x \in B} \right\}

Разлика два скупа

Разлика два скупа АА и BB је скуп свих елемената скупа АА, који припадају скупу BB. Разлика скупова АА и BB означава се са A\BA\backslash B, а помоћу логичких симбола се дефинише:

A\B={x∣x∈A∧x∉B}A\backslash B = \left\{ {x|x \in A \wedge x \notin B} \right\}

Симетрична разлика два скупа

Симетрична разлика скупова АА и BB је унија скупова A\BA\backslash B и B\AB\backslash A и означава се са AΔBA\Delta B

AΔB=(A\B)∪(B\A)A\Delta B = (A\backslash B) \cup (B\backslash A)

skupovi unija skupovi presek skupovi razlika skupovi simetricna razlika

Венови дијаграми: а) унија, б) пресек, в) разлика, г) симетрична разлика скупова.

Комплемент скупа

Ако је A⊂IA \subset I, скуп CIA=I{C_I}A = I  А\ А је комплемент скупа АА у односу на скуп II.

skupovi komplement skupa

Комплемент скупа АА у односу на скуп II.

Празан скуп

Празан скуп је скуп без елемената. Обележава се са ∅\emptyset, а помоћу логичких симбола се дефинише:

A=∅⇔(∀x)∉AA = \emptyset \Leftrightarrow (\forall x) \notin A

Дисјунктни скупови

Два су скупа дисјунктна ако немају заједничких елемената, тј. скупови АА и BB су дисјунктни ако је A∩B=∅A \cap B = \emptyset

Партиција скупа

Скуп непразних скупова {A1,A2,...,An}\left\{ {{A_1},{A_2}} \right.,...,\left. {{A_n}} \right\} скупа АА чини партицију скупа АА ако задовољава следеће услове:

  1. (∀i)(∀j)(i≠j⇒Ai∩Aj=∅)\left( {{\forall _i}} \right)\left( {{\forall _j}} \right)\left( {i \ne j \Rightarrow {A_i} \cap {A_j} = \emptyset } \right) , i=1,...,n; j=1,....n
  2. A1∪A2∪...∪An=A{A_1} \cup {A_2} \cup ... \cup {A_n} = A

Партитивни скуп

Партитивни скуп P(А)P(А) скупа АА је скуп свих његових подскупова, подразумевајући и сам скуп АА, као и празан скуп.

P(A)={X\X⊂A}P\left( A \right) = \left\{ {X\backslash X \subset A} \right\}

Важније особине операције са скуповима

  1. Комутативност пресека, уније и симетричне разлике
    A∩B=B∩A, A∪B=B∪A, AΔB=BΔAA \cap B = B \cap A,{\text{ }}A \cup B = B \cup A,{\text{ }}A\Delta B = B\Delta A
  2. Асоцијативност пресека, уније симетричне разлике
    (A∩B)∩C=A∩(B∩C)\left( {A \cap B} \right) \cap C = A \cap \left( {B \cap C} \right), (A∪B)∪C=A∪(B∪C)\left( {A \cup B} \right) \cup C = A \cup \left( {B \cup C} \right) и (AΔB)ΔC=AΔ(BΔC)\left( {A\Delta B} \right)\Delta C = A\Delta \left( {B\Delta C} \right)
  3. Идемпотентност пресека и уније
    A∩A=A, A∪A=AA \cap A = A,{\text{ }}A \cup A = A.
  4. Дистрибутивност пресека према унији и обрнуто
    A∩(B∪C)=(A∩B)∪(A∩C)A \cap \left( {B \cup C} \right) = \left( {A \cap B} \right) \cup \left( {A \cap C} \right), A∪(B∩C)=(A∪B)∩(A∪C){\text{A}} \cup \left( {B \cap C} \right) = \left( {A \cup B} \right) \cap \left( {A \cup C} \right)
  5. Апсорптивност пресека према унији и обрнуто 
    A∩(A∪B)=A, A∪(A∩B)=AA \cap \left( {A \cup B} \right) = A,{\text{ }}A \cup \left( {A \cap B} \right) = A
  6. Инволутивност комплемената
    CI(CIA)=A{C_I}\left( {{C_I}A} \right) = A
  7. Транзитивност инклузије 
    (C⊂B)∧(B⊂A)⇒C⊂A\left( {C \subset B} \right) \wedge \left( {B \subset A} \right) \Rightarrow C \subset A
  8. Дистрибутивност пресека према пресеку и уније према унији
    (A∩B)∩C=(A∩C)∩(B∩C)\left( {A \cap B} \right) \cap C = \left( {A \cap C} \right) \cap \left( {B \cap C} \right), (A∪B)∪C=(A∪C)∪(B∪C)\left( {A \cup B} \right) \cup C = \left( {A \cup C} \right) \cup \left( {B \cup C} \right)
  9. За сваки скуп A⊂IA \subset I и празан скуп ∅\emptyset
    ∅⊂A⊂I\emptyset \subset A \subset I,
    A∩∅=∅∩A=∅A \cap \emptyset = \emptyset \cap A = \emptyset,
    A∪∅=∅∪A=AA \cup \emptyset = \emptyset \cup A = A,
    A∩I=I∩A=AA \cap I = I \cap A = A,
    A∪I=I∪A=IA \cup I = I \cup A = I.

Декартов производ

Уређен пар, чија је прва компонента aa, а друга bb, обележава се (a,b)(a, b).
Уређени парови (a,b)(a, b) и (c,d)(c, d) једнаки су ако и само ако је a=ca=c и b=db=d.
Уређена n-торка се означава са (a1,a2,...,an)\left( {{a_1},{a_2},...,{a_n}} \right), а једнакост уређених n-торки елемената дефинисана је са:


(a1,a2,...,an)=(b1,b2,...,bn)⇔a1=b1∧a2=b2∧...∧an=bn\left( {{a_1},{a_2},...,{a_n}} \right) = \left( {{b_1},{b_2},...,{b_n}} \right) \Leftrightarrow {a_1} = {b_1} \wedge {a_2} = {b_2} \wedge ... \wedge {a_n} = {b_n}.

Декартов производ скупа А и B је скуп

A×B={(x,y)∣x∈A∧y∈B}A \times B = \left\{ {\left( {x,y} \right)|x \in A \wedge y \in B} \right\}

Декартов производ nn скупа скупова А1,А2,.....,АnА_1, А_2,.....,А_n је

A1×A2×.....×An={(x1,x2,...,xn)∣x1∈A1∧x2∈A2∧...∧xn∈An}{A_1} \times {A_2} \times ..... \times {A_n} = \left\{ {\left( {{x_1},{x_2},...,{x_n}} \right)|{x_1} \in {A_1} \wedge {x_2} \in {A_2} \wedge ... \wedge {x_n} \in {A_n}} \right\}

Декартови производи A×A,A×A×AA \times A,A \times A \times A,... обележавају се са A2,A3{A^2}, {A^3},...

Скуп се задаје набрајањем елемената, A={1,2,3}A = \{1, 2, 3\}, или особином, A={x∣P(x)}A = \{x \mid P(x)\}. Запис x∈Ax \in A значи да xx припада скупу AA, а A⊂BA \subset B да је сваки елемент скупа AA и у BB. Унија A∪BA \cup B садржи елементе бар једног скупа, пресек A∩BA \cap B заједничке, разлика A∖BA \setminus B оне из AA који нису у BB, а симетрична разлика AΔB=(A∖B)∪(B∖A)A \Delta B = (A \setminus B) \cup (B \setminus A) оне који су у тачно једном. Комплемент CIA=I∖AC_I A = I \setminus A садржи елементе скупа II који нису у AA.

Партитивни скуп скупа од nn елемената има 2n2^n елемената, а A×BA \times B има ∣A∣⋅∣B∣|A| \cdot |B| уређених парова. Пазите: у општем случају A∖B≠B∖AA \setminus B \neq B \setminus A, а празан скуп је подскуп сваког скупа.

UFKАнаМаркоМилаЈованЛукаПетарСараНемањаЂорђеЈеленаF ∩ K = {Лука, Петар}
Елемената у осенченом делу
2
|F|
6
|K|
4
У овој групи од десет ученика ∣F∣=6|F| = 6, ∣K∣=4|K| = 4 и ∣F∩K∣=2|F \cap K| = 2. Осенчени део показује резултат операције. Унија има 6+4−2=86 + 4 - 2 = 8 елемената, јер се заједнички ученици не броје двапут, а комплемент уније чине двоје ученика који не тренирају ништа.

Филтери у продавницама на интернету и упити у базама података (SQL) траже уније, пресеке и разлике скупова, а анкетари пребројавају одговоре помоћу Венових дијаграма.

Спортови у одељењу

У једном одељењу у Зрењанину има 28 ученика. Фудбал тренира 15 ученика, кошарку 12, а оба спорта 5. Колико ученика тренира бар један спорт, колико само фудбал, колико тачно један спорт, а колико ниједан?

Решење

  1. Нека је FF скуп фудбалера, KK скуп кошаркаша, а II цело одељење: ∣F∣=15|F| = 15, ∣K∣=12|K| = 12, ∣F∩K∣=5|F \cap K| = 5 и ∣I∣=28|I| = 28.
  2. Само фудбал: ∣F∖K∣=15−5=10|F \setminus K| = 15 - 5 = 10; само кошарку: ∣K∖F∣=12−5=7|K \setminus F| = 12 - 5 = 7.
  3. Бар један спорт: ∣F∪K∣=10+5+7=22|F \cup K| = 10 + 5 + 7 = 22, што је исто што и 15+12−515 + 12 - 5, јер се пресек не сме бројати двапут.
  4. Тачно један спорт: ∣FΔK∣=10+7=17|F \Delta K| = 10 + 7 = 17. Ниједан: комплемент уније у II има 28−22=628 - 22 = 6 ученика.

Одговор: Бар један спорт тренира 22 ученика, само фудбал 10, тачно један спорт 17, а ниједан 6 ученика.

Задатак за вежбу

Од 30 ученика једног одељења 18 учи енглески, 14 немачки, а 6 оба језика. Колико ученика учи тачно један од та два језика, а колико ниједан од њих?

Прикажи решење

Само енглески учи 18−6=1218 - 6 = 12, а само немачки 14−6=814 - 6 = 8 ученика, па тачно један језик учи 12+8=2012 + 8 = 20 ученика. Бар један учи 18+14−6=2618 + 14 - 6 = 26, а ниједан 30−26=430 - 26 = 4 ученика.