Збир две странице у троуглу већи је од треће сранице, а разлика две странице у троуглу мања је од треће странице
a+b>c,a−b<c.
Збир унутрашњих углова у троуглу је α+β+γ=180∘, а збир спољашњих углова је α1+β1+γ1=360∘.
Спољашњи угао једног угла троугла једнак је збиру остала два угла троугла, тј. α1=β+γ.
Четири значајне тачке троугла
Тежиште
Тежишна линија (медијана) троугла, у ознаци ta,tb,tc, је дуж одређена теменом троугла и средином наспрамне странице. Тежишне линије троугла секу се у једној тачки, тачки Т коју називамо тежиште троугла, и подељене су том тачком у односу 2:1 (посматрајући од темена).
AT:AT1=2:1, BT:BT1=2:1, CT:TC1=2:1
Дужина тежишне дужи ta која одговара страници a је
ta=22(b2+c2)−a2
Центар уписане кружнице
Симетрала угла троугла је права која полови унутрашњи угао троугла. Симетрале углова троугла sa,sb и sc секу се у једној тачки, центру уписане кружнице, тачки S.
Дужина одсечка симетрале угла α, одређеног теменом и тачком пресека те симетрале и наспрамне странице, је
lα=b+cbc((b+c)2−a2)
Полупречник кружнице уписане у троугао је
ru=p(s−a)(s−b)(s−c),s=2a+b+c
Ортоцентар
Висина троугла је дуж одређена теменом троугла и подножјем нормале спуштене из тог темена на наспрамну страницу троугла.
Висине троугла секу се у једној тачки, ортоцентру.
Дужина висине која одговара страници a је
hc=asinβ=bsinα.
Центар описане кружнице
Симетрала странице троугла је права нормална на страницу троугла у њеној средишњој тачки.
Симетрале страница троугла sa,sb и sc секу се у једној тачки, центру описане кружнице, тачки O.
Полупречник кружнице описане око троугла је
ro=8cos2acos2βcos2γa+b+c.
Ако је троугао једнакокрак, онда је висина, тежишна линија, симетрала угла и симетрала странице, спуштене на основицу троугла, поклапају па се и све значајне тачке троугла налазе на тој прави.
Код једнакостраничног троугла (a=b=c) центри уписане и описане кружнице, тежиште и ортоцентар се поклапају.
Средња линија троугла
Средња линија троугла је дуж одређена срединама двеју страница троугла. Она је паралелана трећој страници троугла и једнака половини њене дужине.
MN∣∣AB и MN=2AB
Обим и површина троугла
Обим O и површина P троугла су
O=a+b+c,
P=2aha=rs=4Rabc.
Херонова формула
P=s(s−a)(s−b)(s−c),s=2a+b+c
Подударност троуглова
Троуглови ABC и A1B1C1 су подударни, у ознаци ΔABC≅ΔA1B1C1 ако и само ако је
AB=A1B1,BC=B1C1,CA=C1A1
∡A=∡A1,∡B=∡B1и∡C=∡C1
Први став (ССС)
Ако су све странице странице једнаке одговарајућим страницама другог троугла, онда су та два троугла подударна
AB=A1B1,BC=B1C1,иCA=C1A1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1
Други став (СУС)
Ако су две странице једног троугла једнаки двема страницама и захваћеном углу другог троугла, онда су та два троугла подударна
AB=A1B1AC=A1C1и∡A=∡A1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1.
Трећи став (УСУ)
Ако су страница и на њу налегли углови једног троугла једнаки страници и на њу налеглим угловима другог троугла, онда су та два троугла подударна
AB=A1B1,∡A=∡A1и∡B=∡B1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1
Четврти став (ССУ)
Ако су две странице и угао наспрам веће од њих једног троугла једнаки двема страницама и углу наспарам веће од њих другог троугла, онда су та два троугла подударна
Троуглови ABC и A1B1C1 су слични, у ознаци ΔABC∼ΔA1B1C1, ако и само ако је
∡A=∡A,∡B=∡B1,∡C=∡C1,
и
AB:A1B1=BC:B1C1=CA:C1A1
Први став
Ако су два угла једног троугла једнака сa два угла другог троугла, онда су ти троуглови слични
∡A=∡A1 и ∡B=∡B1⇔ΔABC∼ΔA1B1C1
Други став
Ако су две странице једног троугла пропорционалне двема старницама другог троугла и углови између тих страница једнаки, онда су ти троуглови слични
∡A=∡A1иAB:A1B1=AC:A1C1⇔ΔABC∼ΔA1B1C1
Трећи став
Ако су три странице једног троугла пропорционалне трима страницама другог троугла, онда су ти троуглови слични
AB:A1B1=BC:B1C1=CA:C1A1⇔ΔABC∼ΔA1B1C1
Четврти став
Ако су две странице једног троугла пропорционалне са одговарајућим страницама другог троугла, углови наспрам двеју од тих одговарајућих страница једнаки, а наспрам других двеју страница су углови исте врсте, тј. Оба угла су или оштра, или права или тупа, онда су ти троуглови слични
AB:A1B1=BC:B1C1 и ∡A=∡A1 и
∡C и ∡C1 су исте врсте ⇔ΔABC∼ΔA1B1C1
Правоугли троугао
Нека су a и b катете, а c хипотенуза правоуглог троугла. Важи
Питагорина теорема
a2+b2=c2
Ако је h висина која одговара хипотенузи, p и q нормалне пријекције катета a и b на хипотенузу (p+q=c), онда је
h2=pq,a2=pc,b2=qc
Дефиниције тригонометријских функција у правом троуглу
Тригонометријске функције дефинисане су у правоуглом троуглу.
Притом,
sin (синус) представља однос наспрамне катете и хипотенузе,
cos (косинус) је однос налегле катете и хипотенузе,
tg (тангенс) однос наспрамне и налегле катете, а
ctg (котангенс) однос налегле и наспрамне катете.
Нека су a и b катете, c хипотенуза , а α и β углови који одговарају катетама a и b. Тада важи
α+β=90∘
sinα=cosβ=ca
cosα=sinβ=cb,
tgα=ctgβ=ba
ctgα=tgβ = ab.
Површина правоуглог троугла
P=2ab=2chc=2a2tgβ=4c2sin2β
Полупречник описане кружнице ro=2c
Једнакостранични троугао
Једнакостраничан тругао је троугао чије су све странице једнаке. Па су и сви углови овог троугла једнаки и једнаки 60∘.
Обим: O=3a
Код једнакостраничног троугла све четири значајне тачке се поклапају, па важи: sa=sα=h=2a3
Полупречник уписане кружнице: ru=31h=6a3
Полупречник описане кружнице: ro=32h=3a3
Површина: P=4a23
Једнакокраки троугао
Једнакокраки троугао је троугао чије су две странице једнаке. Те странице називамо краци једнакокраког троугла, док трећу страницу називамо основицом. Како овај троугао има две једнаке странице има и два једнака угла, углови на основици.
Важи Питагорина теорема: b2=ha2+(2a)2
Обим: O=a+2b
Површина: P=2a⋅ha=2b⋅hb
sinα=bha⇒ha=bsinα
P=2absinα
Разностраничан троугао
Нека су a, b и c странице, а α, β и γ oдговарајући углови разностраничног троугла. Полуобим је s=2a+b+c, полупречник описане кружнице ro, а полупречник уписане кружнице ru.
O=a+b+c
P=2a⋅ha=2b⋅hb=2c⋅hc
sinα=bhc⇒hc=bsinα
P=2bcsinα=2absinγ=2acsinβ
Херонов образац P=s(s−a)(s−b)(s−c)
P=s⋅ru
P=4roabc
Синусна теорема
sinαa=sinβb=sinγc=2ro.
Примењујемо је за одређивање елемената троугла уколико су нам позната два угла троугла и страница наспрам једног од тих углова, или у случају када су нам познате две странице троугла и угао наспрам једне од њих.
Косинусна теорема
a2=b2+c2−2bccosα
b2=a2+c2−2accosβ
c2=a2+b2−2abcosγ
Примењујемо је за одређивање елемената троугла уколико су нам познате две странице и угао који је њима захваћен, или у случају када су нам познате све странице троугла.
Тангентна теорема
a+ba−b=tg2α+βtg2α−β=ctg2γtg2α−β
Теорема о половини угла
tg2γ=s(s−c)(s−a)(s−b),
sin2γ=ab(s−a)(s−b),
cos2γ=abs(s−c).
Формула Молвајдеа
ca+b=sin2γcos2α−β=cos2α+βcos2α−β,
ca−b=cos2γsin2α−β=sin2α+βsin2α−β.
Теорема о пројекцијама
c=acosβ+bcosα
Остале формуле
ro=4cos2αcos2βcos2γs,s=2a+b+c,
ru=stg2αtg2βtg2γ,
ru=4rosin2αsin2βsin2γ,
ru=(s−c)tg2γ,
hc=asinβ+bsinα,
mc=2a2+b2+2abcosγ,
lγ=a+b2accos2β=b+c2bccos2α,
P=2absinγ,P=2ro2sinαsinβsinγ
P=c22sinγsinαsinβ=c22sin(α+β)sinαsinβ.
Укратко
Збир углова троугла је 180∘, а спољашњи угао једнак је збиру два несуседна унутрашња. Свака страница мања је од збира, а већа од разлике друге две: ∣a−b∣<c<a+b. Значајне тачке су тежиште, које дели тежишне линије у односу 2:1 од темена, центри уписане и описане кружнице и ортоцентар.
Образац за површину бирајте према ономе што знате: P=2aha=2absinγ, из три странице Хероновим обрасцем P=s(s−a)(s−b)(s−c), где је s=2a+b+c, или као P=rus=4roabc. Синусна теорема sinαa=2ro и косинусна теорема c2=a2+b2−2abcosγ дају непознате странице и углове. Пазите: у Хероновом обрасцу s је полуобим, а не обим.
Померитетеменатроугла
α + β + γ
180°
Полуобим s
10,5
Површина P
21
Полупречник r = P : s
2
Збир углова остаје 180∘ какав год троугао направите, а ru је увек sP. Почетни троугао има странице 7; 6,5 и 7,5, упола краће од страница троугла из задатка за вежбу.
Примеризживота
Кровне решетке и носачи мостова састављени су од троуглова јер је троугао са задатим страницама крут: по ставу ССС не може да промени облик. Геометри парцелу неправилног облика деле на троуглове и површину сваког рачунају из измерених страница.
Троугласта парцела
Парцела у Нишу има облик троугла са страницама 25 m, 39 m и 56 m. Колика је њена површина? Власник у њој жели да направи што већи кружни травњак. Колики може бити његов полупречник?
Решење
Знамо само странице, па користимо Херонов образац. Полуобим је s=225+39+56=60 m.
Разлике су s−a=35, s−b=21 и s−c=4, па је P=60⋅35⋅21⋅4=176400=420 m².
Највећи круг у троуглу ограничен је уписаном кружницом. Из P=rus следи ru=sP=60420=7 m.
Одговор:Парцела има површину 420 m², а кружни травњак може имати полупречник највише 7 m.
Задатак за вежбу
Странице троугла су 13 cm, 14 cm и 15 cm. Израчунајте површину троугла и полупречник уписане кружнице.
Прикажи решење
s=21 cm, P=21⋅8⋅7⋅6=7056=84 cm², ru=sP=2184=4 cm.
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.