Троугао

Збир две странице у троуглу већи је од треће сранице, а разлика две странице у троуглу мања је од треће странице

a+b>c,a−b<ca + b > c,{\rm{ }}a - b < c.

Збир унутрашњих углова у троуглу је α+β+γ=180∘\alpha + \beta + \gamma = 180^\circ, а збир спољашњих углова је α1+β1+γ1=360∘{\alpha _1} + {\beta _1} + {\gamma _1} = 360^\circ.

Спољашњи угао једног угла троугла једнак је збиру остала два угла троугла, тј. α1=β+γ{\alpha _1} = \beta + \gamma.

trougao1
 

Четири значајне тачке троугла

Тежиште

Тежишна линија  (медијана) троугла, у ознаци ta,tb,tct_a,t_b,t_c, је дуж одређена теменом троугла и средином наспрамне странице.
Тежишне линије троугла секу се у једној тачки, тачки Т коју називамо тежиште троугла, и подељене су том тачком у односу 2:1 (посматрајући од темена).

AT:AT1=2:1AT:AT_1=2:1, BT:BT1=2:1BT:BT_1=2:1, CT:TC1=2:1CT:TC_1=2:1

 teziste trougla

Дужина тежишне дужи ta{t_a} која одговара страници aa је

ta=2(b2+c2)−a22{t_a} = \frac{{\sqrt {2\left( {{b^2} + {c^2}} \right) - {a^2}} }}{2}

Центар уписане кружнице

Симетрала угла троугла је права која полови унутрашњи угао троугла. Симетрале углова троугла sa,sbs_a,s_b и scs_c секу се у једној тачки, центру уписане кружнице, тачки SS.

centar upisane kruznice
Дужина одсечка симетрале угла α\alpha, одређеног теменом и тачком пресека те симетрале и наспрамне странице, је

lα=bc((b+c)2−a2)b+c{l_\alpha } = \frac{{\sqrt {bc\left( {{{\left( {b + c} \right)}^2} - {a^2}} \right)} }}{{b + c}}

Полупречник кружнице уписане у троугао је

ru=(s−a)(s−b)(s−c)p,s=a+b+c2r_u = \sqrt {\frac{{\left( {s - a} \right)\left( {s - b} \right)\left( {s - c} \right)}}{p},} {\rm{ }}s = \frac{{a + b + c}}{2}

Ортоцентар

Висина троугла је дуж одређена теменом троугла и подножјем нормале спуштене из тог темена на наспрамну страницу троугла.

Висине троугла секу се у једној тачки, ортоцентру.

Дужина висине која одговара страници aa је 

hc=asin⁡β=bsin⁡α{h_c} = a\sin \beta = b\sin \alpha.

ortocentar

Центар описане кружнице

Симетрала странице троугла је права нормална на страницу троугла у њеној средишњој тачки.

Симетрале страница троугла sa,sbs_a,s_b и scs_c секу се у једној тачки, центру описане кружнице, тачки OO.

centar opisane kruznice2

Полупречник кружнице описане око троугла је  

ro=a+b+c8cos⁡a2cos⁡β2cos⁡γ2.r_o= \frac{{a + b + c}}{{8\cos \frac{a}{2}\cos \frac{\beta }{2}\cos \frac{\gamma }{2}}}.

Ако је троугао једнакокрак, онда је висина, тежишна линија, симетрала угла и симетрала странице, спуштене на основицу троугла, поклапају па се и све значајне тачке троугла налазе на тој прави.

Код једнакостраничног троугла (a=b=c)\left( {a = b = c} \right) центри уписане и описане кружнице, тежиште и ортоцентар се поклапају.

Средња линија троугла

Средња линија троугла је дуж одређена срединама двеју страница троугла. Она је паралелана трећој страници троугла и једнака половини њене дужине.

MN∣∣ABMN||AB и MN=AB2MN=\frac{AB}{2}

srednja linija trougla

Обим и површина троугла

Обим OO и површина PP троугла су 

O=a+b+cO = a + b + c,

P=aha2=rs=abc4R.P = \frac{{a{h_a}}}{2} = rs = \frac{{abc}}{{4R}}.

Херонова формула

P=s(s−a)(s−b)(s−c),s=a+b+c2P = \sqrt {s\left( {s - a} \right)\left( {s - b} \right)\left( {s - c} \right)} ,{\rm{ }}s = \frac{{a + b + c}}{2}

Подударност троуглова

Троуглови ABCABC и A1B1C1{A_1}{B_1}{C_1} су подударни, у ознаци ΔABC≅ΔA1B1C1\Delta ABC \cong \Delta {A_1}{B_1}{C_1} ако и само ако је 

AB=A1B1,BC=B1C1,CA=C1A1AB = {A_1}{B_1}, BC = {B_1}{C_1}, CA = {C_1}{A_1}

∡A=∡A1, ∡B=∡B1и∡C=∡C1\measuredangle A = \measuredangle {A_1}, {\text{ }}\measuredangle B = \measuredangle {B_1}{\quad}и{\quad}\measuredangle C = \measuredangle {C_1}

podudarnost trouglova

Први став (ССС)

Ако су све странице странице једнаке одговарајућим страницама другог троугла, онда су та два троугла подударна

AB=A1B1,BC=B1C1,иCA=C1A1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1AB = {A_1}{B_1},{\rm{ }}BC = {B_1}{C_1},{\quad}и{\quad}CA = {C_1}{A_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \cong \Delta {A_1}{B_1}{C_1}

sss1

Други став (СУС)

Ако су две странице једног троугла једнаки двема страницама и захваћеном углу другог троугла, онда су та два троугла подударна

AB=A1B1AC=A1C1и∡A=∡A1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1AB = {A_1}{B_1}{\rm{ }}AC = {A_1}{C_1}{\quad}и{\quad}\measuredangle {A} = \measuredangle {A_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \cong \Delta {A_1}{B_1}{C_1}.

sus1
 

Трећи став (УСУ)

Ако су страница и на њу налегли углови једног троугла једнаки страници и на њу налеглим угловима другог троугла, онда су та два троугла подударна

AB=A1B1,∡A=∡A1и∡B=∡B1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1AB = {A_1}{B_1}, \measuredangle A = \measuredangle {A_1}{\quad}и{\quad}\measuredangle B = \measuredangle {B_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \cong \Delta {A_1}{B_1}{C_1}

usu1
 

Четврти став (ССУ)

Ако су две странице и угао наспрам веће од њих једног троугла једнаки двема страницама и углу наспарам веће од њих другог троугла, онда су та два троугла подударна

AC=A1C1,BC=B1C1,BC>AC,и∡A=∡A1⇔ΔABC≅ΔA1B1C1AC = {A_1}{C_1}, BC = {B_1}{C_1}, BC > AC,{\quad}и{\quad}\measuredangle A = \measuredangle {A_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \cong \Delta {A_1}{B_1}{C_1}.

ssu1

Сличност троуглова

Троуглови ABCABC и A1B1C1{A_1}{B_1}{C_1} су слични, у ознаци ΔABC∼ΔA1B1C1\Delta ABC \sim \Delta{A_1}{B_1}{C_1}, ако и само ако је 

∡A=∡A,∡B=∡B1, ∡C=∡C1\measuredangle A = \measuredangle A, \measuredangle B = \measuredangle {B_1},{\text{ }}\measuredangle C = \measuredangle {C_1},

и

AB:A1B1=BC:B1C1=CA:C1A1AB:{A_1}{B_1} = BC:{B_1}{C_1} = CA:{C_1}{A_1}

slicnost trouglova

Први став

Ако су два угла једног троугла једнака сa два угла другог троугла, онда су ти троуглови слични

∡A=∡A1\measuredangle A = \measuredangle {A_1} и ∡B=∡B1⇔ΔABC∼ΔA1B1C1\measuredangle B = \measuredangle {B_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \sim \Delta {A_1}{B_1}{C_1}

prvi stav slicnosti

Други став

Ако су две странице једног троугла пропорционалне двема старницама другог троугла и углови између тих страница једнаки, онда су ти троуглови слични

∡A=∡A1иAB:A1B1=AC:A1C1⇔ΔABC∼ΔA1B1C1\measuredangle A = \measuredangle {A_1}{\quad}и{\quad}AB:{A_1}{B_1} = AC:{A_1}{C_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \sim \Delta {A_1}{B_1}{C_1}

drugi stav slicnosti

Трећи став

Ако су три странице једног троугла пропорционалне трима страницама другог троугла, онда су ти троуглови слични

AB:A1B1=BC:B1C1=CA:C1A1⇔ΔABC∼ΔA1B1C1AB:{A_1}{B_1} = BC:{B_1}{C_1} = CA:{C_1}{A_1} \Leftrightarrow \Delta ABC \sim \Delta {A_1}{B_1}{C_1}

treci stav slicnosti 

Четврти став

Ако су две странице једног троугла пропорционалне са одговарајућим страницама другог троугла, углови наспрам двеју од тих одговарајућих страница једнаки, а наспрам других двеју страница су углови исте врсте, тј. Оба угла су или оштра, или права или тупа, онда су ти троуглови слични 

AB:A1B1=BC:B1C1AB:{A_1}{B_1} = BC:{B_1}{C_1} и ∡A=∡A1\measuredangle A = \measuredangle {A_1} и 

∡C \measuredangle C{\text{ }} и  ∡C1{\text{ }}\measuredangle {C_1} су исте врсте ⇔ΔABC∼ΔA1B1C1\Leftrightarrow \Delta ABC \sim \Delta {A_1}{B_1}{C_1}

cetvrti stav slicnosti

Правоугли троугао

Нека су aa и bb катете, а cc хипотенуза правоуглог троугла. Важи

Питагорина теорема

a2+b2=c2{a^2} + {b^2} = {c^2}

Ако је hh висина која одговара хипотенузи, pp и qq нормалне пријекције катета aa и bb на хипотенузу (p+q=c)(p+q=c), онда је 

h2=pq,a2=pc,b2=qc{h^2} = pq,\quad{a^2} = pc,\quad{b^2} = qc

pravougli trougao1

Дефиниције тригонометријских функција у правом троуглу

Тригонометријске функције дефинисане су у правоуглом троуглу.

Притом,

sin⁡\sin (синус) представља однос наспрамне катете и хипотенузе,

cos⁡\cos (косинус) је однос налегле катете и хипотенузе,

tg{\text{tg}} (тангенс) однос наспрамне и налегле катете, а

ctg{\text{ctg}} (котангенс) однос налегле и наспрамне катете.

Нека су aa и bb катете, cc хипотенуза , а α\alpha и β\beta углови који одговарају катетама aa и bb. Тада важи

α+β=90∘\alpha + \beta = {90^ \circ }

sin⁡α=cos⁡β=ac\sin \alpha = \cos \beta = \frac{a}{c}

cos⁡α=sin⁡β=bc,\cos \alpha = \sin \beta = \frac{b}{c},

tgα=ctgβ=ab{\text{tg}}\alpha = {\text{ctg}}\beta = \frac{a}{b}

ctgα=tgβ = ba.{\text{ctg}}\alpha = {\text{tg}}\beta {\text{ = }}\frac{b}{a}.

Површина правоуглог троугла

P=ab2=chc2=a2tgβ2=c2sin⁡2β4P = \frac{{ab}}{2} =\frac{ch_c}{2}= \frac{{{a^2}tg\beta }}{2} = \frac{{{c^2}\sin 2\beta }}{4}

Полупречник описане кружнице ro=c2r_o=\frac{c}{2}

Једнакостранични троугао

Једнакостраничан тругао је троугао чије су све странице једнаке. Па су и сви углови овог троугла једнаки и једнаки 60∘.60^{\circ}.

Обим: O=3aO = 3a

Код једнакостраничног троугла све четири значајне тачке се поклапају, па важи: sa=sα=h=a32{s_a} = {s_\alpha } = h = \frac{{a\sqrt 3 }}{2}

Полупречник уписане кружнице: ru=13h=a36r_u=\frac{1}{3}h= \frac{{a\sqrt 3 }}{6}

Полупречник описане кружнице: ro=23h=a33r_o =\frac{2}{3}h= \frac{{a\sqrt 3 }}{3}

Површина: P=a234P = \frac{{{a^2}\sqrt 3 }}{4}

jednakostranicni trougao1

Једнакокраки троугао

Једнакокраки троугао је троугао чије су две странице једнаке. Те странице називамо краци једнакокраког троугла, док трећу страницу називамо основицом. Како овај троугао има две једнаке странице има и два једнака угла, углови на основици.

jednakokraki trougao

Важи Питагорина теорема: b2=ha2+(a2)2b^2=h_a^2+(\frac{a}{2})^2

Обим: O=a+2bO=a+2b

Површина: P=a⋅ha2=b⋅hb2P=\frac{a \cdot h_a}{2}=\frac{b \cdot h_b}{2}

sin⁡α=hab⇒ha=bsin⁡α\sin\alpha=\frac{h_a}{b} \Rightarrow h_a=b \sin\alpha

P=absin⁡α2P=\frac{ab\sin\alpha}{2}

Разностраничан троугао

Нека су aa, bb и cc странице, а α\alpha, β\beta и γ\gamma oдговарајући углови разностраничног троугла. Полуобим је s=a+b+c2s = \frac{{a + b + c}}{2}, полупречник описане кружнице ror_o, а полупречник уписане кружнице rur_u.

trougao2

O=a+b+cO=a+b+c

P=a⋅ha2=b⋅hb2=c⋅hc2P=\frac{a\cdot h_a}{2}=\frac{b\cdot h_b}{2}=\frac{c\cdot h_c}{2}

sin⁡α=hcb⇒hc=bsin⁡α\sin \alpha=\frac{h_c}{b} \Rightarrow h_c=b\sin \alpha

P=bcsin⁡α2=absin⁡γ2=acsin⁡β2P=\frac{bc\sin\alpha}{2}=\frac{ab\sin\gamma}{2}=\frac{ac\sin\beta}{2}

Херонов образац P=s(s−a)(s−b)(s−c)P=\sqrt{s(s-a)(s-b)(s-c)}

P=s⋅ruP=s \cdot r_u

P=abc4roP=\frac{abc}{4r_o}

Синусна теорема

asin⁡α=bsin⁡β=csin⁡γ=2ro.\frac{a}{{\sin \alpha }} = \frac{b}{{\sin \beta }} = \frac{c}{{\sin \gamma }} = 2r_o.

Примењујемо је за одређивање елемената троугла уколико су нам позната два угла троугла и страница    наспрам једног  од тих углова, или у случају када су нам познате две странице троугла и угао наспрам једне од њих.

Косинусна теорема

a2=b2+c2−2bccos⁡α{a^2} = {b^2} + {c^2} - 2bc\cos \alpha

b2=a2+c2−2accos⁡β{b^2} = {a^2} + {c^2} - 2ac\cos \beta

c2=a2+b2−2abcos⁡γ{c^2} = {a^2} + {b^2} - 2ab\cos \gamma

Примењујемо је за одређивање елемената троугла уколико су нам познате две странице и угао који је њима захваћен, или у случају када су нам познате све странице троугла.

Тангентна теорема

a−ba+b=tgα−β2tgα+β2=tgα−β2ctgγ2\frac{{a - b}}{{a + b}} = \frac{{tg\frac{{\alpha - \beta }}{2}}}{{tg\frac{{\alpha + \beta }}{2}}} = \frac{{tg\frac{{\alpha - \beta }}{2}}}{{ctg\frac{\gamma }{2}}}

Теорема о половини угла

tgγ2=(s−a)(s−b)s(s−c),tg\frac{\gamma }{2} = \sqrt {\frac{{\left( {s - a} \right)\left( {s - b} \right)}}{{s\left( {s - c} \right)}},}

sin⁡γ2=(s−a)(s−b)ab,\sin \frac{\gamma }{2} = \sqrt {\frac{{\left( {s - a} \right)\left( {s - b} \right)}}{{ab}},}

cos⁡γ2=s(s−c)ab.\cos \frac{\gamma }{2} = \sqrt {\frac{{s\left( {s - c} \right)}}{{ab}}.}

Формула Молвајдеа

a+bc=cos⁡α−β2sin⁡γ2=cos⁡α−β2cosα+β2,\frac{{a + b}}{c} = \frac{{\cos \frac{{\alpha - \beta }}{2}}}{{\sin \frac{\gamma }{2}}} = \frac{{\cos \frac{{\alpha - \beta }}{2}}}{{cos\frac{{\alpha + \beta }}{2}}},

a−bc=sin⁡α−β2cos⁡γ2=sin⁡α−β2sin⁡α+β2.\frac{{a - b}}{c} = \frac{{\sin \frac{{\alpha - \beta }}{2}}}{{\cos \frac{\gamma }{2}}} = \frac{{\sin \frac{{\alpha - \beta }}{2}}}{{\sin \frac{{\alpha + \beta }}{2}}}.

Теорема о пројекцијама

c=acos⁡β+bcos⁡αc = a\cos \beta + b\cos \alpha

Остале формуле

ro=s4cos⁡α2cos⁡β2cos⁡γ2, s=a+b+c2,r_o = \frac{s}{{4\cos \frac{\alpha }{2}\cos \frac{\beta }{2}\cos \frac{\gamma }{2}}},{\text{ }}s = \frac{{a + b + c}}{2},

ru=stgα2tgβ2tgγ2,r_u = stg\frac{\alpha }{2}tg\frac{\beta }{2}tg\frac{\gamma }{2},

ru=4rosin⁡α2sin⁡β2sin⁡γ2,r_u = 4r_o\sin \frac{\alpha }{2}\sin \frac{\beta }{2}\sin \frac{\gamma }{2},

ru=(s−c)tgγ2,r_u = \left( {s - c} \right)tg\frac{\gamma }{2},

hc=asin⁡β+bsin⁡α,{h_c} = a\sin \beta + b\sin \alpha ,

mc=a2+b2+2abcos⁡γ2,{m_c} = \frac{{\sqrt {{a^2} + {b^2} + 2ab\cos \gamma } }}{2},

lγ=2accos⁡β2a+b=2bccos⁡α2b+c,{l_\gamma } = \frac{{2ac\cos \frac{\beta }{2}}}{{a + b}} = \frac{{2bc\cos \frac{\alpha }{2}}}{{b + c}},

P=absin⁡γ2,P=2ro2sin⁡αsin⁡βsin⁡γP = \frac{{ab\sin \gamma }}{2},\quad P = 2{r_o^2}\sin \alpha \sin \beta \sin \gamma

P=c2sin⁡αsin⁡β2sin⁡γ=c2sin⁡αsin⁡β2sin⁡(α+β).P = {c^2}\frac{{\sin \alpha \sin \beta }}{{2\sin \gamma }} = {c^2}\frac{{\sin \alpha \sin \beta }}{{2\sin \left( {\alpha + \beta } \right)}}.

Збир углова троугла је 180∘180^\circ, а спољашњи угао једнак је збиру два несуседна унутрашња. Свака страница мања је од збира, а већа од разлике друге две: ∣a−b∣<c<a+b|a - b| < c < a + b. Значајне тачке су тежиште, које дели тежишне линије у односу 2:12 : 1 од темена, центри уписане и описане кружнице и ортоцентар.

Образац за површину бирајте према ономе што знате: P=aha2=absin⁡γ2P = \frac{a h_a}{2} = \frac{ab\sin\gamma}{2}, из три странице Хероновим обрасцем P=s(s−a)(s−b)(s−c)P = \sqrt{s(s - a)(s - b)(s - c)}, где је s=a+b+c2s = \frac{a + b + c}{2}, или као P=rus=abc4roP = r_u s = \frac{abc}{4r_o}. Синусна теорема asin⁡α=2ro\frac{a}{\sin\alpha} = 2r_o и косинусна теорема c2=a2+b2−2abcos⁡γc^2 = a^2 + b^2 - 2ab\cos\gamma дају непознате странице и углове. Пазите: у Хероновом обрасцу ss је полуобим, а не обим.

ABCS
α + β + γ
180°
Полуобим s
10,5
Површина P
21
Полупречник r = P : s
2
Збир углова остаје 180∘180^\circ какав год троугао направите, а rur_u је увек Ps\frac{P}{s}. Почетни троугао има странице 7; 6,5 и 7,5, упола краће од страница троугла из задатка за вежбу.

Кровне решетке и носачи мостова састављени су од троуглова јер је троугао са задатим страницама крут: по ставу ССС не може да промени облик. Геометри парцелу неправилног облика деле на троуглове и површину сваког рачунају из измерених страница.

Троугласта парцела

Парцела у Нишу има облик троугла са страницама 25 m, 39 m и 56 m. Колика је њена површина? Власник у њој жели да направи што већи кружни травњак. Колики може бити његов полупречник?

Решење

  1. Знамо само странице, па користимо Херонов образац. Полуобим је s=25+39+562=60s = \frac{25 + 39 + 56}{2} = 60 m.
  2. Разлике су s−a=35s - a = 35, s−b=21s - b = 21 и s−c=4s - c = 4, па је P=60⋅35⋅21⋅4=176 400=420P = \sqrt{60 \cdot 35 \cdot 21 \cdot 4} = \sqrt{176\,400} = 420 m².
  3. Највећи круг у троуглу ограничен је уписаном кружницом. Из P=rusP = r_u s следи ru=Ps=42060=7r_u = \frac{P}{s} = \frac{420}{60} = 7 m.

Одговор: Парцела има површину 420 m², а кружни травњак може имати полупречник највише 7 m.

Задатак за вежбу

Странице троугла су 13 cm, 14 cm и 15 cm. Израчунајте површину троугла и полупречник уписане кружнице.

Прикажи решење

s=21s = 21 cm, P=21⋅8⋅7⋅6=7056=84P = \sqrt{21 \cdot 8 \cdot 7 \cdot 6} = \sqrt{7056} = 84 cm², ru=Ps=8421=4r_u = \frac{P}{s} = \frac{84}{21} = 4 cm.