Комплексни бројеви

Скуп комплексних бројева C\mathbb{C} је скуп:

C={a+ib∣a,b∈Ri2=−1}\mathbb{C} = \left\{ {a + ib|a,b \in \mathbb{R} \begin{array}{cccccccccccccccccccc} {}&{} \end{array}\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {}&{} \end{array}{i^2} = - 1} \right\}

и важи

N⊂Z⊂Q⊂R⊂C\mathbb{N} \subset \mathbb{Z} \subset \mathbb{Q} \subset \mathbb{R} \subset \mathbb{C}

Облик комплексног броја z=a+ibz = a + ib назива се нормални или алгебарски облик комплексног броја.

Реални број aa назива се реални део комплексног броја zz и означава се са Rez{\mathop{\rm Re}\nolimits} z или Re(z){\mathop{\rm Re}\nolimits} \left( z \right).

Реални број bb назива се имагинарни део комплексног броја zz и означава се са Imz{\mathop{\rm Im}\nolimits} z или Im(z){\mathop{\rm Im}\nolimits} \left( z \right).

Број zz је реалан ако је Im(z)=0{\mathop{\rm Im}\nolimits} \left( z \right) = 0. Ако је Re(z)=0{\mathop{\rm Re}\nolimits} \left( z \right) = 0 и Im(z)≠0{\mathop{\rm Im}\nolimits} \left( z \right) \ne 0, каже се да је zz имагинаран број.

Једнакост комплексних бројева

Комплексни бројеви z1=a1+ib1{z_1} = {a_1} + i{b_1} и z2=a2+ib2{z_2} = {a_2} + i{b_2} су једнаки ако и само ако је a1=a2{a_1} = {a_2} и b1=b2{b_1} = {b_2} и то се означава са z1=z2{z_1} = {z_2}.

Из z=a+ib=0z = a + ib = 0 следи a=b=0a = b = 0.

Сабирање и одузимање комплексних бројева

Збир/разлика комплексних бројева z1=a1+ib1{z_1} = {a_1} + i{b_1} и z2=a2+ib2{z_2} = {a_2} + i{b_2} је комплексан број

z=(a1±a2)+i(b1±b2),z = \left( {{a_1} \pm {a_2}} \right) + i\left( {{b_1} \pm {b_2}} \right),

који се означава

z=z1±z2z = {z_1} \pm {z_2}

и важи

Re∑k=1nzk=∑k=1nRezk,Im∑k=1nzk=∑k=1nImzk.{\mathop{\rm Re}\nolimits} \sum\limits_{k = 1}^n {z_k = \sum\limits_{k = 1}^n {{\mathop{\rm Re}\nolimits} z_k,\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {}&{} \end{array}} } {\mathop{\rm Im}\nolimits} \sum\limits_{k = 1}^n {} z_k = \sum\limits_{k = 1}^n {{\mathop{\rm Im}\nolimits} z_k.}

Производ комплексних бројева

Производ комплексних бројева z1=a1+ib1{z_1} = {a_1} + i{b_1} и z2=a2+ib2{z_2} = {a_2} + i{b_2} je комплексни број

z=(a1a2−b1b2)+i(a1b2+a2b1),z = \left( {{a_1}{a_2} - {b_1}{b_2}} \right) + i\left( {{a_1}{b_2} + {a_2}{b_1}} \right),

које се означава z=z1z2z = {z_1}{z_2}.

Дељење комплексних бројева

Количник комплексних бројева z1=a1+ib1{z_1}={a_1}+i{b_1} и z2=a2+ib2≠0{z_2}={a_2}+i{b_2} \ne 0 је комплексан број

z=z1z2=z1⋅1z2=a1a2+b1b2a22+b22+ia2b1−a1b2a22+b22z=\frac{z_1}{z_2}={z_1} \cdot \frac{1}{z_2}=\frac{{a_1}{a_2}+{b_1}{b_2}}{a_2^2+b_2^2}+i \frac{{a_2}{b_1}-{a_1}{b_2}}{a_2^2+b_2^2}

Реализација једнакости комплексних бројева и њихово сабирање и можење имају исте особине као и код реалних бројева.

При том

  • неутрални елемент сабирања је 0=0+i00 = 0 + i0
  • неутрални елемент множења je 1=1+i01 = 1 + i0
  • инверзни елемент комплексног броја z=a+ibz = a + ib у односу на сабирање је комплексни број −z=−a−ib- z = - a - ib,
  • инверзни елемент комплексног броја z=a+ib≠0z = a + ib \ne 0 у односу на множење је комплексни број
    z−1=1z=aa2+b2+i−ba2+b2.{z^{-1}} = \frac{1}{z} = \frac{a}{{{a^2} + {b^2}}} + i\frac{{ - b}}{{{a^2} + {b^2}}}.

Степен комплексног броја чији је изложилац цео број

Степен комплексног броја чији је изложилац цео број, дефинисан је на следећи начин:

  1. z1=z, zm+1=zm⋅z{z^1} = z,{\text{ }}{z^{m + 1}} = {z^m} \cdot z за m∈Nm \in \mathbb{N} и z∈Cz \in \mathbb{C},
  2. z0=1, z≠0{z^0} = 1,{\text{ }}z \ne 0,
  3. z−m=1zm{z^{ - m}} = \frac{1}{{{z^m}}}, за m∈Nm \in \mathbb{N} и z≠0z \ne 0

Важи:

  1. i2=−1, i3=−i, i4=i0=1{i^2} = - 1,{\text{ }}{i^3} = - i,{\text{ }}{i^4} = {i^0} = 1
  2. i4k+1=i, i4k+2=−1, i4k+3=−i, i4k=1,k=0,1,2,...{i^{4k + 1}} = i,{\text{ }}{i^{4k + 2}} = - 1,{\text{ }}{i^{4k+3}}=-i,{\text{ }}{i^{4k}} = 1, \quad k = 0,1,2,...

nn-ти корен комплексног броја

Ако је nn природан број и cc комплексан број, онда је nn-ти корен броја cc решење једначине zn=c{z^n} = c и означава се са cn\sqrt[n]{c}.

За c≠0c \ne 0 постоји nn различитих nn-тих корена броја cc.

Степеновање и кореновање комплексних бројева имају исте особине као и код реалних бројева.

Конјуговано-комплексни бројеви

Број zˉ=a−ib\bar z = a - ib је конјугован броју z=a+ibz = a + ib.

Важи:

  1. zzˉ=a2+b2z\bar z = {a^2}+{b^2},   zˉˉ=z\bar{\bar z} = z,
  2. Rez=12(z+zˉ), Im z=12i(z−zˉ){\mathop{\rm Re}\nolimits} {\rm{ }}z = \frac{1}{2}\left( {z + \bar z} \right),{\text{ Im }}z = \frac{1}{{{2i}}}\left( {z - \bar z} \right),
  3. z1±z2‾=zˉ1±zˉ2, z1⋅z2‾=zˉ1⋅zˉ2\overline {{z_1} \pm {z_2}} = {\bar z_1} \pm {\bar z_2},{\text{ }}\overline {{z_1} \cdot {z_2}} = {\bar z_1} \cdot {\bar z_2},
  4. (z1z2)‾=zˉ1zˉ2, z2≠0\overline {\left( {\frac{{{z_1}}}{{{z_2}}}} \right)} = \frac{{{{\bar z}_1}}}{{{{\bar z}_2}}},{\text{ }}{z_2} \ne 0,
  5. (∑k=1nzk)‾=∑k=1nzˉk, (∏k=1nzk)‾=∏k=1nzˉk\overline {\left( {\sum\limits_{k = 1}^n {{z_k}} } \right)} = \sum\limits_{k = 1}^n {{{\bar z}_k}} ,{\text{ }}\overline {\left( {\prod\limits_{k = 1}^n {{z_k}} } \right)} = \prod\limits_{k = 1}^n {{{\bar z}_k}}.

Тригонометријски облик комплексног броја

Комплексан број z=x+iyz = x + iy се у комплексној равни представља тачком M(x,y)M\left( {x,y} \right).

trig obl kompl br

Модул комплексног броја и неке његове особине

Модул комплексног броја z=x+iyz = x + iy је

ρ=∣z∣=x2+y2=zzˉ=∣zˉ∣.\rho = \left| z \right| = \sqrt {{x^2} + {y^2}} = \sqrt {z\bar z} = \left| {\bar z} \right|.

  1. ∣z∣≥0,\left| z \right| \ge 0,
  2. ∣z∣=0\left| z \right| = 0 ако и само ако је z=0z = 0,
  3. ∣z∣2=zzˉ{\left| z \right|^2} = z\bar z,
  4. ∣∣z∣−∣w∣∣≤∣z±w∣≤∣z∣+∣w∣\left| {\left| z \right| - \left| w \right|} \right| \le \left| {z \pm w} \right| \le \left| z \right| + \left| w \right|,
  5. ∣zw∣=∣z∣∣w∣\left| {zw} \right| = \left| z \right|\left| w \right|,
  6. ∣zw∣=∣z∣∣w∣\left| {\frac{z}{w}} \right| = {\frac{ \left| z \right| }{ \left| w \right| }}, ако је w≠0w \ne 0,
  7. из ∣z∣≤A\left| z \right| \le A и ∣w∣≤B\left| w \right| \le B следи ∣z+w∣≤A+B\left| {z + w} \right| \le A + B{\rm{ }} и ∣zw∣≤AB, A,B∈R.\left| {zw} \right| \le AB,{\text{ }}A,B \in \mathbb{R}.

Аргумент комплексног броја

Аргумент комплексног броја z=x+iy≠0z = x + iy \ne 0 је угао за који позитивни део xx-осе треба да ротира око тачке OO, да би се поклопио са OMOM.

Аргумент броја z=0z = 0 се не дефинише.

Аргумент броја zz се означава са Arg zArg{\text{ }}z и није једнозначно одређен.

Аргумент који испуњава услов:

−π<Arg z≤π- \pi < Arg{\text{ }z} \le \pi,

зове се главна вредност аргумента, једнозначно је одређен и означава се са arg⁡z\arg {\rm{ z}}.

Важи:

Argz=arg⁡z+2kπ,k=0,±1,±2,....Arg{\rm{ z}} = \arg {\rm{ z}} + 2k\pi ,{\rm{ }}k = 0, \pm 1, \pm 2,....

За z=x+iy≠0,x≠0z = x + iy \ne 0,x \ne 0, је

φ=arg⁡z, tgφ=yx\varphi = \arg {\rm{ }}z,{\text{ tg}}\varphi {\rm{ = }}\frac{y}{x}

У општем случају главна вредност аргумента се одређује према

arg⁡ z={0, x>0, y=0,arctgyx, x>0, y≠0,π2, x=0, y>0,π+arctgyx, x<0 y>0,π, x<0, y=0,−π+arctgyx, x<0, y<0,−π2, x=0, y<0.\arg {\text{ }z} = \left\{ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {0,{\text{ } x > 0},{\text{ }y = 0,}}\\ {arctg\frac{y}{x},{\text{ }x>0,}{\text{ }y} \ne 0,}\\ {\frac{\pi }{2},{\text{ }x} = 0,{\text{ }y>}0,}\\ {\pi + arctg\frac{y}{x},{\text{ }x<0}{\text{ }y>0},}\\ {\pi ,{\text{ }x<0,}{\text{ }y} = 0,}\\ { - \pi + arctg\frac{y}{x},{\text{ }x<0,}{\text{ }y} < 0,}\\ { - \frac{\pi }{2},{\text{ }x} = 0,{\text{ }y<0.}} \end{array}} \right.{\rm{ }} 

Поларне координате комплексног броја

Поларне координате комплексног броја z=x+iy≠0z = x + iy \ne 0 су (∣z∣,argz)=(ρ,φ)\left( {|z|,{\rm{ arg z}}} \right) = \left( {\rho ,\varphi } \right).

Везе између величина x,y,∣z∣x,y,|z| и arg z{\text{arg z}} су

x=ρcos⁡φ, y=ρsin⁡φ, ρ=∣z∣, φ=arg⁡z.x = \rho \cos \varphi ,{\text{ }y} = \rho \sin \varphi, {\text{ }}\rho = {\left| z \right|, }{\text{ }}\varphi = \arg z.

Тригонометријски облик комплексног броја

Тригонометријски облик комплексног броја z=x+iy≠0z = x + iy \ne 0 је

z=ρcos⁡φ+iρsin⁡φ=ρ(cos⁡φ+isin⁡φ).z = \rho \cos \varphi + i\rho \sin \varphi = \rho \left( {\cos \varphi + i\sin \varphi } \right).

Ако је  z1=ρ1(cos⁡φ1+isin⁡φ1){{\text{ }z}_1}={\rho _1}\left( {\cos {\varphi _1} + i\sin {\varphi _1}} \right) и  z2=ρ2(cos⁡φ2+isin⁡φ2){{\text{ }z}_2} = {\rho _2}\left( {\cos {\varphi _2} + i\sin {\varphi _2}} \right) онда важи

  1. z1⋅z2=ρ1(cos⁡φ1+isin⁡φ1)⋅ρ2(cos⁡φ2+isin⁡φ2){z_1} \cdot {z_2} = {\rho _1}\left( {\cos {\varphi _1} + i\sin {\varphi _1}} \right) \cdot {\rho _2}\left( {\cos {\varphi _2} + i\sin {\varphi _2}} \right) =ρ1ρ2(cos⁡(φ1+φ2)+isin⁡(φ1+φ2)),= {\rho _1}{\rho _2}\left( {\cos \left( {{\varphi _1} + {\varphi _2}} \right) + i\sin \left( {{\varphi _1} + {\varphi _2}} \right)} \right),
  2. z1z2=ρ1(cos⁡φ1+isin⁡φ1)ρ2(cos⁡φ2+isin⁡φ2)=ρ1ρ2(cos⁡(φ1−φ2)+isin⁡(φ1−φ2)).\frac{{{z_1}}}{{{z_2}}} = \frac{{{\rho _1}\left( {\cos {\varphi _1} + i\sin {\varphi _1}} \right)}}{{{\rho _2}\left( {\cos {\varphi _2} + i\sin {\varphi _2}} \right)}} = \frac{{{\rho _1}}}{{{\rho _2}}}\left( {\cos \left( {{\varphi _1} - {\varphi _2}} \right) + i\sin \left( {{\varphi _1} - {\varphi _2}} \right)} \right).
  3. За комплексан број z=ρ(cos⁡φ+isin⁡φ)≠0z = \rho \left( {\cos \varphi + i\sin \varphi } \right) \ne 0 и цео број nn је zn=ρn(cos⁡φ+isin⁡φ)n=ρn(cos⁡nφ+isin⁡nφ).{z^n} = {\rho ^n}{\left( {\cos \varphi + i\sin \varphi } \right)^n} = {\rho ^n}\left( {\cos n\varphi + i\sin n\varphi } \right).
  4. Ако је nn природан број и zz комплексан број z=ρ(cos⁡φ+isin⁡φ),z = \rho \left( {\cos \varphi + i\sin \varphi } \right), онда је nn-ти корен броја zz
    z=nρ(cos⁡φ+isin⁡φ)n=ρn(cos⁡φ+2kπn+isin⁡φ+2kπn),\sqrt[n]{{z = }}\sqrt[n]{{\rho \left( {\cos \varphi + i\sin \varphi } \right)}} = \sqrt[n]{\rho }\left( {\cos \frac{{\varphi + 2k\pi }}{n} + i\sin \frac{{\varphi + 2k\pi }}{n}} \right),
    при том је ρn\sqrt[n]{\rho } аритметички корен позитивног броја ρ\rho и k=0,1,2,...,n−1k = 0,1,2,...,n - 1.

За n∈N,k=0,1,2,...,n−1,n \in \mathbb{N}, {\rm{k}} = 0,1,2,...,n - 1, важи:

1n=cos⁡2kπn+isin⁡2kπn,\sqrt[n]{1} = \cos \frac{{2k\pi }}{n} + i\sin \frac{{2k\pi }}{n},

−1n=cos⁡(2k+1)πn+isin⁡(2k+1)πn.\sqrt[n]{{ - 1}} = \cos \frac{{\left( {2k + 1} \right)\pi }}{n} + i\sin \frac{{\left( {2k + 1} \right)\pi }}{n}.

Моаврова формула

(cos⁡φ+isin⁡φ)n=cos⁡nφ+isin⁡nφ.{\left( {\cos \varphi + i\sin \varphi } \right)^n} = \cos n\varphi + i\sin n\varphi.

Комплексан број z=a+biz = a + bi, где је i2=−1i^2 = -1, има реални део Re⁡z=a\operatorname{Re} z = a и имагинарни део Im⁡z=b\operatorname{Im} z = b, а у комплексној равни је тачка (a,b)(a, b). Комплексни бројеви се сабирају по деловима, а множе као биноми, уз i2=−1i^2 = -1. При дељењу се бројилац и именилац помноже бројем конјугованим имениоцу: ако је именилац z=a+biz = a + bi, множи се са zˉ=a−bi\bar z = a - bi, јер је zzˉ=a2+b2z\bar z = a^2 + b^2 реалан број.

Модул ∣z∣=a2+b2|z| = \sqrt{a^2 + b^2} је растојање од координатног почетка, а аргумент φ\varphi је угао са позитивним делом реалне осе. Тригонометријски облик је z=ρ(cos⁡φ+isin⁡φ)z = \rho(\cos\varphi + i\sin\varphi): при множењу се модули множе, а аргументи сабирају, па је zn=ρn(cos⁡nφ+isin⁡nφ)z^n = \rho^n(\cos n\varphi + i\sin n\varphi) (Моаврова формула). Пазите на квадрант: tg⁡φ=ba\operatorname{tg}\varphi = \frac{b}{a} одређује угао тек уз знаке бројева aa и bb.

−5−4−3−2−112345−4−3−2−112340xyφOz
Re z
3
Im z
4
|z|
5
arg z
53,1°
Почетна тачка z=3+4iz = 3 + 4i има модул 5 и аргумент око 53,1∘53{,}1^\circ, исти као импеданса 30+40i30 + 40i из примера. Укључите zˉ\bar z: то је слика броја zz у односу на реалну осу, са истим модулом и аргументом супротног знака. Струја I=UZˉ∣Z∣2I = \frac{U\bar Z}{|Z|^2} из примера има правац броја Zˉ\bar Z, па јој је аргумент −53,13∘-53{,}13^\circ.

Електроинжењери импедансу кола наизменичне струје записују као комплексан број R+jXR + jX (у електротехници се имагинарна јединица обележава са jj, јер ii означава струју): јачина струје је количник напона и модула импедансе, а аргумент импедансе је фазни помак између напона и струје.

Струја кроз калем

Отпорник од 30 Ω и калем реактансе 40 Ω везани су редно на напон од 230 V. Импеданса кола је комплексан број Z=30+40iZ = 30 + 40i, а струја је I=UZI = \frac{U}{Z}. Израчунајте струју као комплексан број, њену јачину ∣I∣|I| и фазни помак у односу на напон.

Решење

  1. Делимо тако што бројилац и именилац помножимо конјугованим бројем Zˉ=30−40i\bar Z = 30 - 40i: I=230(30−40i)(30+40i)(30−40i)I = \frac{230(30 - 40i)}{(30 + 40i)(30 - 40i)}.
  2. У имениоцу је ZZˉ=302+402=2500Z\bar Z = 30^2 + 40^2 = 2500, па је I=230(30−40i)2500=2,76−3,68iI = \frac{230(30 - 40i)}{2500} = 2{,}76 - 3{,}68i.
  3. Јачина струје је модул: ∣I∣=2,762+3,682=4,6|I| = \sqrt{2{,}76^2 + 3{,}68^2} = 4{,}6. Исто се добија из ∣I∣=∣U∣∣Z∣=23050|I| = \frac{|U|}{|Z|} = \frac{230}{50}.
  4. Број II је у четвртом квадранту, па је arg⁡I=arctg⁡−3,682,76≈−53,13∘\arg I = \operatorname{arctg}\frac{-3{,}68}{2{,}76} \approx -53{,}13^\circ: струја касни за напоном.

Одговор: Струја је I=2,76−3,68iI = 2{,}76 - 3{,}68i, њена јачина је 4,6 A и касни за напоном за око 53°.

Задатак за вежбу

Импеданса кола је Z=5+12iZ = 5 + 12i (у омима), а напон 65 V. Израчунајте модул и аргумент импедансе и јачину струје.

Прикажи решење

∣Z∣=52+122=13|Z| = \sqrt{5^2 + 12^2} = 13, arg⁡Z=arctg⁡125≈67,38∘\arg Z = \operatorname{arctg}\frac{12}{5} \approx 67{,}38^\circ, а јачина струје је 6513=5\frac{65}{13} = 5 A.