Реални бројеви

Скуп реалних бројева обележава се са R\mathbb{R}.

Релација једнакости

Релација једнакости реалних бројева има особине:

  • одређеност: за реалне бројеве aa и bb увек је или a=ba = b или a≠ba \ne b,
  • рефлексивност: a=aa = a,
  • симетричност: из a=ba = b следи b=ab = a,
  • транзитивност: из a=ba = b и b=cb = c следи a=ca = c.

Сабирање и множење

Сабирање и множење реалних бројева има следеће особине:

  • затвореност: ако је a,b∈Ra,b \in \mathbb{R}, онда је a+b∈Ra + b \in \mathbb{R} и ab∈Rab \in \mathbb{R}. 
  • једнакост: ако је a=a1a = {a_1} и b=b1b = {b_1}, онда је a+b=a1+b1,a + b = {a_1} + {b_1}, ab=a1b1,ab = {a_1}{b_1},
  • комутативност: a+b=b+a,a + b = b + a, ab=ba,ab = ba,
  • асоцијативност: a+(b+c)=(a+b)+c=a+b+c,a + \left( {b + c} \right) = \left( {a + b} \right) + c = a + b + c, a(bc)=(ab)c=abc,a\left( {bc} \right) = \left( {ab} \right)c = abc,
  • постојање неутралног елемента за сабирање (нула) и множење (јединица): a+0=a,a+0=a, a⋅1=a,a \cdot 1=a,
  • постојање инверзног елемента за сабирање (супротан) и множење (реципрочан): a+(−a)=a−a=0,a + \left( { - a} \right) = a - a = 0, a(a−1)=aa−1=1,(a≠0),a\left( {{a^{ - 1}}} \right) = a{a^{ - 1}} = 1, \left( {a \ne 0} \right),
  • дистрибутивност: a(b+c)=ab+ac.a\left( {b + c} \right) = ab + ac.

На основу наведених особина, доказују се и друге особине реалних бројева у вези са сабирањем и множењем, као што су:

  1. a⋅0=0a \cdot 0 = 0, 
  2. за a,b∈Ra,b \in \mathbb{R}, постоји x∈Rx \in \mathbb{R} такво да је a+x=ba + x = b, 
  3. из a+x=b+xa + x = b + x следи a=ba = b, 
  4. за a∈Ra \in \mathbb{R}, a≠0a \ne 0, постоји x∈Rx \in \mathbb{R} такво да је ax=1ax = 1, 
  5. из ax=bx,x≠0ax = bx,x \ne 0 следи a=ba = b, 
  6. из ab=0ab = 0 следи a=0a = 0 или b=0b = 0, 
  7. из ab≠0ab \ne 0 следи a≠0a\ne 0 и b≠0b \ne 0.

Неједнакости

Реалан број aa може бити позитиван (a>0a > 0), негативан (a<0a < 0) или једнак нули (a=0a = 0).

Реални број aa је већи од реалног броја b(a>b,b<a)b\left( {a > b,b < a} \right), ако је a=b+xa = b + x, где је xx позитиван реалан број.

Неке особине неједнакости:

  1. из a>ba > b следи a+c>b+c,a + c > b + c, ac>bc, ако је c>0 и ac > bc, \text{ ако је } c > 0 \text{ и } ac<bc, ако је c<0.ac < bc, \text{ ако је } c < 0.
  2. из a>b следи 1a<1b, ако је ab>0 и a > b \text{ следи } \frac{1}{a} < \frac{1}{b}, \text{ ако је } ab > 0 \text{ и } 1a>1b, ако је ab<0,\frac{1}{a} > \frac{1}{b}, \text{ ако је } ab < 0,
  3. из a≥ba \ge b и b≥cb \ge c следи a≥ca \ge c,
  4. из a≤Aa \le A и b≤Bb \le B следи a+b≤A+B,A,B∈Ra + b \le A + B,{\rm{ }}A,B \in \mathbb{R}

Апсолутна вредност

Апсолутна вредност ∣a∣\left| a \right| реалног броја aa је aa, ако је a≥0a \ge 0, односно −a- a ако је a<0a < 0 , тј.

∣a∣={a, a⩾0,−a, a<0.\left| a \right| = \left\{ {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {a,{\text{ }}a \geqslant 0,} \\ { - a,{\text{ }}a < 0.} \end{array}} \right.

Неке особине апсолутне вредности:

  1. ∣a∣≥0\left| a \right| \ge 0
  2. ∣a∣=0\left| a \right| = 0 ако и само ако је a=0a=0,
  3. ∣∣a∣−∣b∣∣≤∣a±b∣≤∣a∣+∣b∣\left| {\left| a \right| - \left| b \right|} \right| \le \left| {a \pm b} \right| \le \left| a \right| + \left| b \right|,
  4. ∣ab∣=∣a∣∣b∣\left| {ab} \right| = \left| a \right|\left| b \right|,
  5. ∣ab∣=∣ab∣\left| {\frac{a}{b}} \right| = \left| {\frac{a}{b}} \right| ако је b≠0b \ne 0,
  6. из ∣a∣≤A\left| a \right| \le A и ∣b∣≤B\left| b \right| \le B следи ∣a+b∣≤A+B\left| {a + b} \right| \le A + B и ∣ab∣≤AB,A,B∈R\left| {ab} \right| \le AB,{\rm{ A}}{\rm{,B}} \in \mathbb{R},
  7. из ∣a∣≤∣b∣\left| a \right| \le \left| b \right| следи a2≤b2{a^2} \le {b^2} и обрнуто.

Скуп реалних бројева R\mathbb{R} затворен је за сабирање и множење. Важе комутативност, асоцијативност и дистрибутивност a(b+c)=ab+aca(b + c) = ab + ac. Неутрални елементи сабирања и множења су 00 и 11, сваки број има супротан −a-a, а сваки a≠0a \ne 0 и реципрочан a−1a^{-1}. Из ab=0ab = 0 следи a=0a = 0 или b=0b = 0, па се једначине решавају растављањем на чиниоце.

Кад неједнакост множите негативним бројем, знак се окреће: из a>ba > b и c<0c < 0 следи ac<bcac < bc. Апсолутна вредност ∣a∣|a| је растојање броја aa од нуле, па ∣x−a∣≤r|x - a| \le r значи a−r≤x≤a+ra - r \le x \le a + r. У неједнакости троугла ∣a+b∣≤∣a∣+∣b∣|a + b| \le |a| + |b| знак једнакости важи само кад aa и bb немају супротне знаке.

−5−4−3−2−1012345|x − a| ≤ r|x − a| = 2,6ax
1
2
3,6
|x − a|
2,6
a − r
−1
a + r
3
Тачка xx је у плавом интервалу тачно кад је њено растојање од aa, тј. ∣x−a∣|x - a|, највише rr. Превуците xx преко ивице интервала и пратите кад ∣x−a∣|x - a| постане веће од rr.

Толеранција на техничком цртежу, на пример мера 120±0,3120 \pm 0{,}3 mm, значи управо ∣x−120∣≤0,3|x - 120| \le 0{,}3, а неједнакост троугла инжењерима и столарима каже колико највише може да одступи дужина склопа од више делова.

Полица од две даске

Столар прави полицу од две даске које спаја у низ: једна треба да буде дуга 120 cm, а друга 80 cm. Свака даска може бити исечена са грешком од највише 0,3 cm. У ком распону може бити дужина полице?

Решење

  1. Стварне дужине су a=120+e1a = 120 + e_1 и b=80+e2b = 80 + e_2, где су e1e_1 и e2e_2 грешке сечења, ∣e1∣≤0,3|e_1| \le 0{,}3 и ∣e2∣≤0,3|e_2| \le 0{,}3.
  2. Дужина полице је a+b=200+(e1+e2)a + b = 200 + (e_1 + e_2), па је њено одступање од 200 cm једнако ∣e1+e2∣|e_1 + e_2|.
  3. По неједнакости троугла ∣e1+e2∣≤∣e1∣+∣e2∣≤0,3+0,3=0,6|e_1 + e_2| \le |e_1| + |e_2| \le 0{,}3 + 0{,}3 = 0{,}6.
  4. Из ∣a+b−200∣≤0,6|a + b - 200| \le 0{,}6 следи 200−0,6≤a+b≤200+0,6200 - 0{,}6 \le a + b \le 200 + 0{,}6, односно 199,4≤a+b≤200,6199{,}4 \le a + b \le 200{,}6.

Одговор: Полица је дуга између 199,4 cm и 200,6 cm: у најгорем случају се грешке саберу у 0,6 cm.

Задатак за вежбу

Решите неједначину ∣2x−6∣<4|2x - 6| < 4 и решење запишите као интервал.

Прикажи решење

∣2x−6∣<4|2x - 6| < 4 значи −4<2x−6<4-4 < 2x - 6 < 4. Додамо 6: 2<2x<102 < 2x < 10, па је 1<x<51 < x < 5, тј. x∈(1,5)x \in (1, 5).