постојање неутралног елемента за сабирање (нула) и множење (јединица): a+0=a,a⋅1=a,
постојање инверзног елемента за сабирање (супротан) и множење (реципрочан): a+(−a)=a−a=0,a(a−1)=aa−1=1,(a=0),
дистрибутивност: a(b+c)=ab+ac.
На основу наведених особина, доказују се и друге особине реалних бројева у вези са сабирањем и множењем, као што су:
a⋅0=0,
за a,b∈R, постоји x∈R такво да је a+x=b,
из a+x=b+x следи a=b,
за a∈R, a=0, постоји x∈R такво да је ax=1,
из ax=bx,x=0 следи a=b,
из ab=0 следи a=0 или b=0,
из ab=0 следи a=0 и b=0.
Неједнакости
Реалан број a може бити позитиван (a>0), негативан (a<0) или једнак нули (a=0).
Реални број a је већи од реалног броја b(a>b,b<a), ако је a=b+x, где је x позитиван реалан број.
Неке особине неједнакости:
из a>b следи a+c>b+c,ac>bc,акојеc>0иac<bc,акојеc<0.
из a>bследиa1<b1,акојеab>0иa1>b1,акојеab<0,
из a≥b и b≥c следи a≥c,
из a≤A и b≤B следи a+b≤A+B,A,B∈R
Апсолутна вредност
Апсолутна вредност ∣a∣ реалног броја a је a, ако је a≥0, односно −a ако је a<0 , тј.
∣a∣={a,a⩾0,−a,a<0.
Неке особине апсолутне вредности:
∣a∣≥0
∣a∣=0 ако и само ако је a=0,
∣∣a∣−∣b∣∣≤∣a±b∣≤∣a∣+∣b∣,
∣ab∣=∣a∣∣b∣,
ba=ba ако је b=0,
из ∣a∣≤A и ∣b∣≤B следи ∣a+b∣≤A+B и ∣ab∣≤AB,A,B∈R,
из ∣a∣≤∣b∣ следи a2≤b2 и обрнуто.
Укратко
Скуп реалних бројева R затворен је за сабирање и множење. Важе комутативност, асоцијативност и дистрибутивност a(b+c)=ab+ac. Неутрални елементи сабирања и множења су 0 и 1, сваки број има супротан −a, а сваки a=0 и реципрочан a−1. Из ab=0 следи a=0 или b=0, па се једначине решавају растављањем на чиниоце.
Кад неједнакост множите негативним бројем, знак се окреће: из a>b и c<0 следи ac<bc. Апсолутна вредност ∣a∣ је растојање броја a од нуле, па ∣x−a∣≤r значи a−r≤x≤a+r. У неједнакости троугла ∣a+b∣≤∣a∣+∣b∣ знак једнакости важи само кад a и b немају супротне знаке.
Померитетачкупоправој
|x − a|
2,6
a − r
−1
a + r
3
Тачка x је у плавом интервалу тачно кад је њено растојање од a, тј. ∣x−a∣, највише r. Превуците x преко ивице интервала и пратите кад ∣x−a∣ постане веће од r.
Примеризживота
Толеранција на техничком цртежу, на пример мера 120±0,3 mm, значи управо ∣x−120∣≤0,3, а неједнакост троугла инжењерима и столарима каже колико највише може да одступи дужина склопа од више делова.
Полица од две даске
Столар прави полицу од две даске које спаја у низ: једна треба да буде дуга 120 cm, а друга 80 cm. Свака даска може бити исечена са грешком од највише 0,3 cm. У ком распону може бити дужина полице?
Решење
Стварне дужине су a=120+e1 и b=80+e2, где су e1 и e2 грешке сечења, ∣e1∣≤0,3 и ∣e2∣≤0,3.
Дужина полице је a+b=200+(e1+e2), па је њено одступање од 200 cm једнако ∣e1+e2∣.
По неједнакости троугла ∣e1+e2∣≤∣e1∣+∣e2∣≤0,3+0,3=0,6.
Из ∣a+b−200∣≤0,6 следи 200−0,6≤a+b≤200+0,6, односно 199,4≤a+b≤200,6.
Одговор:Полица је дуга између 199,4 cm и 200,6 cm: у најгорем случају се грешке саберу у 0,6 cm.
Задатак за вежбу
Решите неједначину ∣2x−6∣<4 и решење запишите као интервал.
Прикажи решење
∣2x−6∣<4 значи −4<2x−6<4. Додамо 6: 2<2x<10, па је 1<x<5, тј. x∈(1,5).
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.