Непрекидно диференцијабилна функција

Функција ff је nn-пута непрекидно диференцијабилна на интервалу DD, ако је nn пута диференцијабилна у свакој тачки x∈Dx \in D и f(n){f^{\left( n \right)}} је непрекидна функција на DD.

Да је функција ff nn-пута непрекидно диференцијабилна на интервалу DD, односно [a,b]\left[ {a,b} \right] обележава се f∈Cn(D)f \in {C^n}\left( D \right), односно f∈Cn([a,b])f \in {C^n}\left( {\left[ {a,b} \right]} \right).

Таблица извода елементарних функција

Таблица извода елементарних функција је дата под предтпоставком да изводи постоје.

Функцијаизводфункцијаизвод
 c(const)c\left( {const} \right)0 sin⁡x\sin x cos⁡x\cos x
 xn{x^n}nxn−1,n∈Nn{x^{n - 1}},n \in \mathbb{N} cos⁡x\cos x −sin⁡x- \sin x
 1x\frac{1}{x}−1x2- \frac{1}{{{x^2}}} tgx{\text{tg}}x 1cos⁡2x=sec⁡2x\frac{1}{{{{\cos }^2}x}} = {\sec ^2}x
 1xn\frac{1}{{{x^n}}} −nxn+1- \frac{n}{{{x^{n + 1}}}} ctg x{\text{ctg }}x 1sin⁡2x=−cos⁡ec2x\frac{1}{{{{\sin }^2}x}} = - \cos e{c^2}x
 xa{x^a} axa−1,a∈Ra{x^{a - 1}},a \in \mathbb{R} sec⁡ x\sec {\text{ }}x sin⁡xcos⁡2x\frac{{\sin x}}{{{{\cos }^2}x}}
 x\sqrt x 12x\frac{1}{{2\sqrt x }} cos⁡ec x\cos ec{\text{ }}x −cos⁡xsin⁡2x- \frac{{\cos x}}{{{{\sin }^2}x}}
 xn\sqrt[n]{x} 1nxn−1n\frac{1}{{n\sqrt[n]{{{x^{n - 1}}}}}} arcsin⁡x\arcsin x 11−x2\frac{1}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}
 ex{e^x} ex{e^x} arccos x{\text{arccos }}x −11−x2\frac{{ - 1}}{{\sqrt {1 - {x^2}} }}
 ax{a^x} axln⁡a{a^x}\ln a arctg x{\text{arctg }}x 11+x2\frac{1}{{1 + {x^2}}}
 In xIn{\text{ }}x 1x\frac{1}{x} arcctg x{\text{arcctg }}x −11+x2\frac{{ - 1}}{{1 + {x^2}}}
 log⁡a∣x∣{\log _a}\left| x \right| 1xln⁡a=1xlog⁡ae,\frac{1}{{x\ln a}} = \frac{1}{x}{\log _a}e, arcsec x{\text{arcsec }}x 1xx2−1\frac{1}{{x\sqrt {{x^2} - 1} }}
 log⁡x\log x 1xlog⁡e≈0.4343x\frac{1}{x}\log e \approx \frac{{0.4343}}{x} arccos x{\text{arccos }}x −1xx2−1\frac{{ - 1}}{{x\sqrt {{x^2} - 1} }}
 sh xsh{\text{ }}x ch xch{\text{ }}x arcsh xarcsh{\text{ }}x 11+x2\frac{1}{{\sqrt {1 + {x^2}} }}
 ch xch{\text{ }}x sh xsh{\text{ }}x arcch xarcch{\text{ }}x 1x2−1\frac{1}{{\sqrt {{x^2} - 1} }}
 th xth{\text{ }}x 1ch2x\frac{1}{{c{h^2}x}} arcth xarcth{\text{ }}x 11−x2\frac{1}{{1 - {x^2}}}
 cth xcth{\text{ }}x −1sh2x\frac{{ - 1}}{{s{h^2}x}} arccth xarccth{\text{ }}x −11−x2\frac{{ - 1}}{{1 - {x^2}}}
функцијаnn-ти извод
xm{x^m}m(m−1)(m−2)⋅⋅⋅(m−n+1)xm−nm\left( {m - 1} \right)\left( {m - 2} \right) \cdot \cdot \cdot \left( {m - n + 1} \right){x^{m - n}}
за целе бројеве n>mn > m, nn-ти извод једнак је 0 
In xIn{\text{ }}x(−1)n−1(n−1)!xn{\left( { - 1} \right)^{n - 1}}\frac{{\left( {n - 1} \right)!}}{{{x^n}}}
Ina xI{n_a}{\text{ }}x(−1)n−1(n−1)!xn⋅In a{\left( { - 1} \right)^{n - 1}}\frac{{\left( {n - 1} \right)!}}{{{x^n} \cdot In{\text{ }}a}}
ekx{e^{kx}}knekx{k^n}{e^{kx}}
ax{a^x}(In a)nax{\left( {In{\text{ }}a} \right)^n}{a^x}
akx{a^{kx}}(k In a)nakx{\left( {k{\text{ }}In{\text{ }}a} \right)^n}{a^{kx}}
sin⁡ x\sin {\text{ }}xsin⁡(x+nπ2)\sin \left( {x + \frac{{n\pi }}{2}} \right)
cos⁡ x\cos {\text{ }}xcos⁡(x+nπ2)\cos \left( {x + \frac{{n\pi }}{2}} \right)
sin⁡ kx\sin {\text{ }}kxknsin⁡(kx+nπ2){k^n}\sin \left( {kx + \frac{{n\pi }}{2}} \right)
cos⁡ kx\cos {\text{ }}kxkncos⁡(kx+nπ2){k^n}\cos \left( {kx + \frac{{n\pi }}{2}} \right)
sh xsh{\text{ }}xsh xsh{\text{ }}x за парно nn, ch xch{\text{ }}x за непарно nn
ch xch{\text{ }}xch xch{\text{ }}x за парно nn, sh xsh{\text{ }}x за непарно nn

Особине диференцијабилних функција

  1. Функција диференцијабилних у тачки x0{x_0}, непрекидна је у тој тачки.
  2. Нека су функције ff и gg диференцијабилне у тачки x0{x_0}. Тада је функција αf+βg, α,β∈R\alpha f + \beta g,{\text{ }}\alpha ,\beta \in \mathbb{R}, диференцијабина у истој тачки и важи правило за извод збира функција.

    (αf+βg)′∣x=x0=αf′(x0)+βg′(x0)\left( {\alpha f + \beta g} \right)'{|_{x = {x_0}}} = \alpha f'\left( {{x_0}} \right) + \beta g'\left( {{x_0}} \right).

  3. Нека су функције ff и gg диференцијабилне у тачки x0{x_0}. Тада је функција f⋅gf \cdot g диференцијабилна у истој тачки и важи правило за извод производа функција

    (f⋅g)‘∣x=x0=f‘(x0)⋅g(x0)+f(x0)⋅g‘(x0).{\left. {\left( {f \cdot g} \right)`} \right|_{x = {x_0}}} = f`\left( {{x_0}} \right) \cdot g\left( {{x_0}} \right) + f\left( {{x_0}} \right) \cdot g`\left( {{x_0}} \right).
     
  4. Нека су функције ff и gg диференцијабилне у тачки x0{x_0} и g(x0)≠0g\left( {{x_0}} \right) \ne 0.
    Тада је функција fg\frac{f}{g} диференцијабилна у истој тачки и важи правило за извод количника функција.

    (fg)‘∣x=x0=f‘(x0)⋅g(x0)−f(x0)⋅g‘(x0)(g(x0))2{\left. {{{\left( {\frac{f}{g}} \right)}^`}} \right|_{x = {x_0}}} = \frac{{f`\left( {{x_0}} \right) \cdot g\left( {{x_0}} \right) - f\left( {{x_0}} \right) \cdot g`\left( {{x_0}} \right)}}{{{{\left( {g\left( {{x_0}} \right)} \right)}^2}}}

Функција је nn пута непрекидно диференцијабилна на интервалу DD, што се пише f∈Cn(D)f \in C^n(D), ако у свакој тачки има nn-ти извод и ако је f(n)f^{(n)} непрекидна. Полиноми, exe^x, sin⁡x\sin x и cos⁡x\cos x припадају класи CnC^n за свако nn. Што је nn веће, услов је строжи: из f∈C2f \in C^2 следи f∈C1f \in C^1. Свака диференцијабилна функција је непрекидна, али обрнуто не важи: ∣x∣|x| је непрекидна у нули, а тамо нема извод.

Изводи се рачунају по правилима (αf+βg)′=αf′+βg′(\alpha f + \beta g)' = \alpha f' + \beta g', (fg)′=f′g+fg′(fg)' = f'g + fg' и (fg)′=f′g−fg′g2\left(\frac{f}{g}\right)' = \frac{f'g - fg'}{g^2} и по таблици: (xn)′=nxn−1(x^n)' = nx^{n-1}, (ex)′=ex(e^x)' = e^x, (ln⁡x)′=1x(\ln x)' = \frac{1}{x}, (sin⁡x)′=cos⁡x(\sin x)' = \cos x. Честа грешка је (fg)′=f′g′(fg)' = f'g', што не важи.

−2−1121230xyff′
0,4
1,5
f′(x)
1,2
f″(x)
0,8
Крива је f(x)=0f(x) = 0 за x≤0x \le 0 и f(x)=ax2f(x) = ax^2 за x>0x > 0, као пут из примера. Зелена права је f′f': први извод нема скок, па је ff класе C1C^1. Укључите f′′f'': на споју скаче са 0 на 2a2a, па ff није класе C2C^2.

Пројектанти путева и пруга између праве деонице и кружног лука убацују прелазну кривину, да се закривљеност не би мењала скоком, тј. да траса буде класе C2C^2.

Спој праве и кривине

Пројектант спаја праву деоницу пута са кривином. На плану, у метрима, ивица пута је f(x)=0f(x) = 0 за x≤0x \le 0 и f(x)=x2200f(x) = \frac{x^2}{200} за x>0x > 0. Проверите да ли је ff класе C1C^1 и да ли је класе C2C^2 у околини тачке споја x=0x = 0.

Решење

  1. Извод слева у нули је 0, а здесна lim⁡x→0+x2/200x=lim⁡x→0+x200=0\lim_{x \to 0^+} \frac{x^2 / 200}{x} = \lim_{x \to 0^+} \frac{x}{200} = 0. Једнаки су, па f′(0)=0f'(0) = 0 постоји: на споју нема прелома.
  2. Први извод је f′(x)=0f'(x) = 0 за x≤0x \le 0 и f′(x)=x100f'(x) = \frac{x}{100} за x>0x > 0. Оба дела теже нули кад x→0x \to 0, па је f′f' непрекидна и f∈C1f \in C^1.
  3. Други извод је 0 лево од споја и 1100\frac{1}{100} десно, па у нули скаче и f′′(0)f''(0) не постоји: f∉C2f \notin C^2.
  4. Закривљеност пута на споју зависи од f′′f'', па скаче са 0 на 0,010{,}01, што одговара луку полупречника 100 m. Возач би морао нагло да окрене волан, па се између праве и кривине убацује прелазна кривина.

Одговор: Ивица пута је класе C1C^1, јер нема прелома, али није класе C2C^2, јер други извод на споју скаче са 0 на 0,010{,}01.

Задатак за вежбу

Да ли је функција f(x)=x∣x∣f(x) = x|x| класе C1C^1, а да ли класе C2C^2 на R\mathbb{R}?

Прикажи решење

За x≥0x \ge 0 је f(x)=x2f(x) = x^2, а за x<0x < 0 је f(x)=−x2f(x) = -x^2, па је f′(x)=2∣x∣f'(x) = 2|x|, непрекидна функција: f∈C1f \in C^1. Функција 2∣x∣2|x| у нули нема извод (f′′=2f'' = 2 десно и −2-2 лево), па f∉C2f \notin C^2.