Нека је f∈C2[a,b]. Онда за свако x, x±h∈[a,b], h>0, постоје
α,β∈(x,x+h) и γ,δ∈(x−h,x),,
такви да важи
f‘(x)=hf(x+h)−f(x)−2f′′(α)h,
f‘(x)=hf(x)−f(x−h)+2f′′(γ)h
f‘(x)=2hf(x+h)−f(x−h)+4f′′(δ)−f′′(β)h
Нека је f∈C2[a,b]. Онда за свако x, x±h∈[a,b], h>0, постоји
α∈(x−h,x+h),
такво да важи
f′(x)=2hf(x+h)−f(x−h)−6f′′′(α)h2.
Као апроксимације првог извода узимају се:
диференцијални количник унапред
D+f(x)=hf(x+h)−f(x)
диференцијални количник уназад
D−f(x)=hf(x)−f(x−h)
централни диференцијални количник
D0f(x)=2hf(x+h)−f(x−h).
Апроксимације другог извода
Нека је f∈C2[a,b] Онда за свако x, x±h∈[a,b], h>0 постоје
α∈(x−h,x+h), β∈(x−h,x), γ∈(x,x+h),
такви да важи
f‘(x)=h2f(x+h)−2f(x)+f(x−h)+6f‘‘‘(γ)−f‘‘‘(β)h2.
f‘(x)=h2f(x+h)−2f(x)+f(x−h)−12fIV(α)h2.
Као апроксимација другог извода узима се
Df(x)=h2f(x+h)−2f(x)+f(x−h).
Укратко
Кад је функција позната само у појединим тачкама, на пример из мерења, извод се рачуна приближно из суседних вредности на растојању h. Количник унапред је D+f(x)=hf(x+h)−f(x), количник уназад D−f(x)=hf(x)−f(x−h), а централни D0f(x)=2hf(x+h)−f(x−h).
Грешка прва два је реда h, а централног реда h2: кад се корак преполови, грешка централног количника смањи се око четири пута, а код прва два само двапут. Зато је централни количник по правилу тачнији. Други извод се приближно рачуна као h2f(x+h)−2f(x)+f(x−h). Пазите: превише мало h није добро кад су подаци измерени са грешком, јер се грешка мерења дели малим бројем.
Смањујтекорак
Унапред D⁺
0,2247
Централни D⁰
0,2588
Тачно f′(4)
0,25
Крива је f(x)=x, а црна права тангента у x=4, са нагибом f′(4)=0,25. Љубичаста сечица има нагиб D+, а зелена D0. Смањујте h: обе се приближавају тангенти, али зелена много брже, јер је њена грешка реда h2.
Примеризживота
Из узастопних GPS положаја брзина се процењује управо овим количницима, а програми за симулације и обраду мерења њима замењују изводе.
Брзина тркача
Сат са GPS пријемником бележи пређени пут тркача сваке 2 секунде. Измерено је s(10)=38,0 m, s(12)=46,2 m и s(14)=54,8 m. Процените брзину тркача у тренутку t=12 s количником унапред, уназад и централним количником, као и његово убрзање.
Решење
Корак је h=2 s. Унапред: D+=254,8−46,2=4,3 m/s. Уназад: D−=246,2−38,0=4,1 m/s.
Централни количник: D0=2⋅254,8−38,0=416,8=4,2 m/s. То је аритметичка средина претходна два и најпоузданија процена.
Убрзање је други извод: 2254,8−2⋅46,2+38,0=40,4=0,1 m/s².
Одговор:Брзина тркача у 12. секунди је око 4,2 m/s, тј. око 15 km/h, а тркач благо убрзава, око 0,1 m/s².
Задатак за вежбу
Израчунајте количник унапред и централни количник за f(x)=x у тачки x=4 са кораком h=0,1 и упоредите их са тачном вредношћу f′(4).
Прикажи решење
D+=0,14,1−2≈0,2485 и D0=0,24,1−3,9≈0,25002. Тачно је f′(4)=241=0,25, па централни количник греши око 0,00002, а количник унапред око 0,0015.
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.