Нумеричко диференцирање

Апроксимације првог извода

  1. Нека је f∈C2[a,b]f \in {C^2}\left[ {a,b} \right]. Онда за свако xx, x±h∈[a,b]x \pm h \in \left[ {a,b} \right], h>0h > 0, постоје 

    α,β∈(x,x+h)\alpha ,\beta \in \left( {x,x + h} \right) и γ,δ∈(x−h,x),\gamma ,\delta \in \left( {x - h,x} \right),,

    такви да важи

    f‘(x)=f(x+h)−f(x)h−f′′(α)2h,f`\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - f\left( x \right)}}{h} - \frac{{f''\left( \alpha \right)}}{2}h,

    f‘(x)=f(x)−f(x−h)h+f′′(γ)2hf`\left( x \right) = \frac{{f\left( x \right) - f\left( {x - h} \right)}}{h} + \frac{{f''\left( \gamma \right)}}{2}h

    f‘(x)=f(x+h)−f(x−h)2h+f′′(δ)−f′′(β)4hf`\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - f\left( {x - h} \right)}}{{2h}} + \frac{{f''\left( \delta \right) - f''\left( \beta \right)}}{4}h

  2. Нека је f∈C2[a,b]f \in {C^2}\left[ {a,b} \right]. Онда за свако  xx, x±h∈[a,b]x \pm h \in \left[ {a,b} \right], h>0h > 0, постоји

    α∈(x−h,x+h),\alpha \in \left( {x - h,x + h} \right),

    такво да важи

    f′(x)=f(x+h)−f(x−h)2h−f′′′(α)6h2.f'\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - f\left( {x - h} \right)}}{{2h}} - \frac{{f'''\left( \alpha \right)}}{6}{h^2}.

Као апроксимације првог извода узимају се:

диференцијални количник унапред

D+f(x)=f(x+h)−f(x)h{D^ + }f\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - f\left( x \right)}}{h}

диференцијални количник уназад

D−f(x)=f(x)−f(x−h)h{D^ - }f\left( x \right) = \frac{{f\left( x \right) - f\left( {x - h} \right)}}{h}

централни диференцијални количник

D0f(x)=f(x+h)−f(x−h)2h{D^0}f\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - f\left( {x - h} \right)}}{{2h}}.

Апроксимације другог извода

Нека је f∈C2[a,b]f \in {C^2}\left[ {a,b} \right] Онда за свако xx, x±h∈[a,b]x \pm h \in \left[ {a,b} \right], h>0h > 0 постоје

α∈(x−h,x+h)\alpha \in \left( {x - h,x + h} \right), β∈(x−h,x)\beta \in \left( {x - h,x} \right), γ∈(x,x+h)\gamma \in \left( {x,x + h} \right),

такви да важи 

f‘(x)=f(x+h)−2f(x)+f(x−h)h2+f‘‘‘(γ)−f‘‘‘(β)6h2.f`\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - 2f\left( x \right) + f\left( {x - h} \right)}}{{{h^2}}} + \frac{{f```\left( \gamma \right) - f```\left( \beta \right)}}{6}{h^2}.

f‘(x)=f(x+h)−2f(x)+f(x−h)h2−fIV(α)12h2.f`\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - 2f\left( x \right) + f\left( {x - h} \right)}}{{{h^2}}} - \frac{{{f^{IV}}\left( \alpha \right)}}{{12}}{h^2}.

Као апроксимација другог извода узима се

Df(x)=f(x+h)−2f(x)+f(x−h)h2.Df\left( x \right) = \frac{{f\left( {x + h} \right) - 2f\left( x \right) + f\left( {x - h} \right)}}{{{h^2}}}.

Кад је функција позната само у појединим тачкама, на пример из мерења, извод се рачуна приближно из суседних вредности на растојању hh. Количник унапред је D+f(x)=f(x+h)−f(x)hD^+f(x) = \frac{f(x + h) - f(x)}{h}, количник уназад D−f(x)=f(x)−f(x−h)hD^-f(x) = \frac{f(x) - f(x - h)}{h}, а централни D0f(x)=f(x+h)−f(x−h)2hD^0f(x) = \frac{f(x + h) - f(x - h)}{2h}.

Грешка прва два је реда hh, а централног реда h2h^2: кад се корак преполови, грешка централног количника смањи се око четири пута, а код прва два само двапут. Зато је централни количник по правилу тачнији. Други извод се приближно рачуна као f(x+h)−2f(x)+f(x−h)h2\frac{f(x + h) - 2f(x) + f(x - h)}{h^2}. Пазите: превише мало hh није добро кад су подаци измерени са грешком, јер се грешка мерења дели малим бројем.

12345670,511,522,53xy
2
Унапред D⁺
0,2247
Централни D⁰
0,2588
Тачно f′(4)
0,25
Крива је f(x)=xf(x) = \sqrt x, а црна права тангента у x=4x = 4, са нагибом f′(4)=0,25f'(4) = 0{,}25. Љубичаста сечица има нагиб D+D^+, а зелена D0D^0. Смањујте hh: обе се приближавају тангенти, али зелена много брже, јер је њена грешка реда h2h^2.

Из узастопних GPS положаја брзина се процењује управо овим количницима, а програми за симулације и обраду мерења њима замењују изводе.

Брзина тркача

Сат са GPS пријемником бележи пређени пут тркача сваке 2 секунде. Измерено је s(10)=38,0s(10) = 38{,}0 m, s(12)=46,2s(12) = 46{,}2 m и s(14)=54,8s(14) = 54{,}8 m. Процените брзину тркача у тренутку t=12t = 12 s количником унапред, уназад и централним количником, као и његово убрзање.

Решење

  1. Корак је h=2h = 2 s. Унапред: D+=54,8−46,22=4,3D^+ = \frac{54{,}8 - 46{,}2}{2} = 4{,}3 m/s. Уназад: D−=46,2−38,02=4,1D^- = \frac{46{,}2 - 38{,}0}{2} = 4{,}1 m/s.
  2. Централни количник: D0=54,8−38,02⋅2=16,84=4,2D^0 = \frac{54{,}8 - 38{,}0}{2 \cdot 2} = \frac{16{,}8}{4} = 4{,}2 m/s. То је аритметичка средина претходна два и најпоузданија процена.
  3. Убрзање је други извод: 54,8−2⋅46,2+38,022=0,44=0,1\frac{54{,}8 - 2 \cdot 46{,}2 + 38{,}0}{2^2} = \frac{0{,}4}{4} = 0{,}1 m/s².

Одговор: Брзина тркача у 12. секунди је око 4,2 m/s, тј. око 15 km/h, а тркач благо убрзава, око 0,1 m/s².

Задатак за вежбу

Израчунајте количник унапред и централни количник за f(x)=xf(x) = \sqrt x у тачки x=4x = 4 са кораком h=0,1h = 0{,}1 и упоредите их са тачном вредношћу f′(4)f'(4).

Прикажи решење

D+=4,1−20,1≈0,2485D^+ = \frac{\sqrt{4{,}1} - 2}{0{,}1} \approx 0{,}2485 и D0=4,1−3,90,2≈0,25002D^0 = \frac{\sqrt{4{,}1} - \sqrt{3{,}9}}{0{,}2} \approx 0{,}25002. Тачно је f′(4)=124=0,25f'(4) = \frac{1}{2\sqrt 4} = 0{,}25, па централни количник греши око 0,000020{,}00002, а количник унапред око 0,00150{,}0015.