Монотоност и конвексност функција

Монотоност

Функција ff, диференцијабилна на [a,b]\left[ {a,b} \right], расте (опада) на (a,b)\left( {a,b} \right) тада и само тада када је f′(x)⩾0 (f′(x)⩽0)f'\left( x \right) \geqslant 0{\text{ }}\left( {f'\left( x \right) \leqslant 0} \right) за све x∈(a,b)x \in \left( {a,b} \right).

Ако при том не постоји интервал (α,β)⊂(a,b)\left( {\alpha ,\beta } \right) \subset \left( {a,b} \right), таква да је f′(x)=0, x∈(α,β)f'\left( x \right) = 0,{\text{ }}x \in \left( {\alpha ,\beta } \right), онда функција ff строго расте (опада).

Конвексност и конкавност

Нека је ff диференцијабилна функција на (a,b)\left( {a,b} \right).

Каже се да је ff конвексна, односно строго конвексна (a,b)\left( {a,b} \right), ако за свако x1,x2∈(a,b), x1≠x2{x_1},{x_2} \in \left( {a,b} \right),{\text{ }}{x_1} \ne {x_2} важи

f(x2)⩾f(x1)+f′(x1)(x2−x1),f\left( {{x_2}} \right) \geqslant f\left( {{x_1}} \right) + f'\left( {{x_1}} \right)\left( {{x_2} - {x_1}} \right),

односно

f(x2)>f(x1)=f′(x1)(x2−x1).f\left( {{x_2}} \right) > f\left( {{x_1}} \right) = f'\left( {{x_1}} \right)\left( {{x_2} - {x_1}} \right).

Нека је ff диференцијабилна функција на (a,b)\left( {a,b} \right). Каже се да је она конкавна, односно строго конкавна на (a,b)\left( {a,b} \right) ако за свако x1,x2∈(a,b), x1≠x2{x_1},{x_2} \in \left( {a,b} \right),{\text{ }}{x_1} \ne {x_2} важи

f(x2)⩽f(x1)=f′(x1)(x2−x1),f\left( {{x_2}} \right) \leqslant f\left( {{x_1}} \right) = f'\left( {{x_1}} \right)\left( {{x_2} - {x_1}} \right),

односно

f(x2)<f(x1)=f′(x1)(x2−x1).f\left( {{x_2}} \right) < f\left( {{x_1}} \right) = f'\left( {{x_1}} \right)\left( {{x_2} - {x_1}} \right).

Критеријуми конвексности

  1. Функција која је диференцијабилна на (a,b)\left( {a,b} \right) је конвексна (конкавна) на (a,b)\left( {a,b} \right) тада и само тада када f′(x)f'\left( x \right) расте (опада) на (a,b)\left( {a,b} \right). Функција ff је строго конвексна (конкавна) на (a,b)\left( {a,b} \right) тада и само тада када f′f'   строго расте (опада) на (a,b)\left( {a,b} \right).
  2. Двапут диференцијабилна функција ff је конвексна (конкавна) на (a,b)\left( {a,b} \right) тада и само тада када је f′′(x)⩾0 (f′′(x)⩽0)f''\left( x \right) \geqslant 0{\text{ }}\left( {f''\left( x \right) \leqslant 0} \right) за x∈(a,b)x \in \left( {a,b} \right).

Диференцијабилна функција расте на интервалу ако је f′(x)≥0f'(x) \ge 0, а опада ако је f′(x)≤0f'(x) \le 0 у свакој његовој тачки. Ако извод није једнак нули ни на једном подинтервалу, монотоност је строга. Знак извода се чита из табеле: нуле извода деле домен на интервале, а на сваком је довољно проверити знак у једној тачки.

Функција је конвексна ако јој график лежи изнад сваке своје тангенте, а конкавна ако лежи испод. Двапут диференцијабилна функција је конвексна где је f′′(x)≥0f''(x) \ge 0, а конкавна где је f′′(x)≤0f''(x) \le 0; код конвексне функције нагиб f′f' расте. Не мешајте ове појмове: функција може да расте и да буде конкавна, као x\sqrt x.

1234200250300350x (km)h (m)најстрмији успон
1 km
Висина h
225 m
Нагиб h′
45 m/km
h″
30
Нагиб тангенте је h′(x)h'(x). До 2. km нагиб расте, јер је крива конвексна, а после опада, јер је конкавна. На 4. km нагиб је нула: то је врх. На спусту нагиб и даље опада, па је спуст све стрмији.

Планери бициклистичких и планинарских рута из профила висине читају где пут иде узбрдо и где се нагиб повећава, а економисти из конвексности криве трошкова виде да ли сваки следећи производ кошта све више.

Профил брдске етапе

Висина пута на брдској етапи бициклистичке трке, у метрима, на xx километара од старта је h(x)=−5x3+30x2+200h(x) = -5x^3 + 30x^2 + 200, за 0≤x≤50 \le x \le 5. Где пут иде узбрдо, а где низбрдо? На ком делу успон постаје све стрмији, а где се ублажава?

Решење

  1. h′(x)=−15x2+60x=−15x(x−4)h'(x) = -15x^2 + 60x = -15x(x - 4). За 0<x<40 < x < 4 је h′(x)>0h'(x) > 0, па пут иде узбрдо, а за 4<x≤54 < x \le 5 је h′(x)<0h'(x) < 0, па иде низбрдо. Врх је на 4. km, на висини h(4)=360h(4) = 360 m.
  2. h′′(x)=−30x+60h''(x) = -30x + 60. За x<2x < 2 је h′′(x)>0h''(x) > 0: функција је конвексна, нагиб h′h' расте и успон је све стрмији.
  3. За x>2x > 2 је h′′(x)<0h''(x) < 0: функција је конкавна и нагиб опада, па се успон ублажава до врха, а после врха спуст постаје све стрмији.
  4. Најстрмији део успона је на 2. km, где је h′(2)=−60+120=60h'(2) = -60 + 120 = 60 метара по километру, тј. нагиб од 6%.

Одговор: Пут иде узбрдо до 4. km, до врха на 360 m, па низбрдо; успон је све стрмији до 2. km, где је нагиб највећи (6%), а после се ублажава.

Задатак за вежбу

Одредите интервале монотоности и конвексности функције f(x)=x3−3xf(x) = x^3 - 3x.

Прикажи решење

f′(x)=3x2−3=3(x−1)(x+1)f'(x) = 3x^2 - 3 = 3(x - 1)(x + 1), па ff расте на (−∞,−1)(-\infty, -1) и на (1,∞)(1, \infty), а опада на (−1,1)(-1, 1). f′′(x)=6xf''(x) = 6x, па је ff конкавна за x<0x < 0, а конвексна за x>0x > 0.