Нека су A и B подскупови реалних бројева R. Једнозначно пресликавање f скупа A у скуп B назива се реална функција једне реалне промењиве или краће функција.
Скуп A је област дефинисаности функције ( домен ) f и означава се са D(f).
Скуп B је скуп вредности функције ( кодомен ) f и означава се са CD(f).
Елемент y∈CD(f), који је слика елемента x∈D(f), означава се са f(x) и назива се вредност функције f у тачки x.
Функција f је потпуно дефинисана, ако је позната област њене дефинисаности и ако је за сваку вредност x∈D(f), позната вредност функције f(x), тј. познато је правило по којем се одређује то значење.
Симбол f означава функцију, а f(x) је вредност функције f за x∈D(f). Када се ради једноставности користи израз "функција f(x)", под тим се подразумева функција дефинисана са x↦f(x), за x∈D(f).
Произвољно x∈D(f) назива се независна промењива или аргумент, а y∈CD(f) зависна промењива.
Нека су a и b реални бројеви. Област дефинисаности функције може да буде:
- ограничен отворен интеграл (a,b)+{x∈R:a<x<b},
- неограничен отворени интервал (a,∞)+{x∈R:a<x},
- неограничен отворени интервал (−∞,b)={x∈R:x<b},
- ограничен затворен интервал [a,b]={x∈R:a⩽,
- нека комбинација ових интервала, добијена пресеком и унијом.
Скупови реалних бројева који задовољавају услове
a \leqslant x < b,a < x \leqslant b,a \leqslant x и x \leqslant b
називају се полуотворени интервали, и означавају се са
\left[ {a,b} \right),\left( {a,b} \right],\left[ {a, + \infty } \right) и \left( { - \infty ,b} \right], респективно.