Четвороуглови – дефиниције и особине

Дефиниције и формуле илустроване једноставним примерима.

Задаци


ЧЕТВОРОУГАО

296

Четвороугао је многоугао који има четири странице.

Збир унутрашњих углова четвороугла је 360∘{360^ \circ }, oдносно важи α+β+γ+δ=360∘\alpha + \beta + \gamma + \delta = {360^ \circ }

Збир спољашњих углова четвороугла је такође 360∘{360^ \circ } oдносно α1+β1+γ1+δ1=360∘\alpha_1 + \beta_1 + \gamma_1 + \delta_1 = {360^ \circ }

Посматраћемо 3 групе четвороуглова: паралелограме, делтоиде и трапезе.

Паралелограм:

  • - је четвороугао који има два пара наспрамних паралелних страница.
  • - Наспрамне странице паралелограма су једнаке (AB=CD,BC=AD)\left( {AB = CD,BC = AD} \right)
  • - Дијагонале паралелограма се секу и полове се.
  • - Збир свака два суседна угла паралелограма је 180∘{180^ \circ }
  • - Наспрамни углови паралелограма су једнаки (α=γ,β=δ)\left( {\alpha = \gamma ,\beta = \delta } \right)

 297

Правоугаоник:

  • - је паралелограм коме су сви унутрашњи углови прави.
  • - Дијагонале правоугаоника се секу и полове се.
  • - Око сваког правоугаоника се може описати кружница.

Ромб:

  • - је паралелограм коме су све странице једнаке.
  • - Дијагонале ромба су међусобно нормалне.
  • - У сваки ромб се може уписати кружница.

298

Квадрат:

  • - је правоугаоник чије су све странице једнаке.
  • - Сви унутрашњи углови квадрата су прави.
  • - Дијагонале квадрата су једнаке, нормалне су једна на другу и полове се.
  • - У квадрат се може уписати кружница.
  • - Око квадрата се може описати кружница.

Трапез:

  • - је четвороугао који има један пар паралелних страница које се зову основице.
  • - Друге две (непаралелне) странице трапеза називају се краци.

Уколико су краци трапеза једнаки, зовемо га једнакокраки трапез. За њега важи:

  • - Углови на истој основици су једнаки.
  • - Дијагонале једнакокраког трапеза су једнаке.

Средња линија трапеза је дуж која спаја средишта кракова тог трапеза. Она је паралелна основицама и једнака половини њиховог збира.

 m=a+b2m = \frac{{a + b}}{2}

Уколико је један крак трапеза нормалан на основице, такав трапез називамо правоугли трапез.

 299Делтоид:

  • - је четвороугао чије су дијагонале нормалне и једна од њих полови другу. (нпр. дијагонала d1d_1 сече дијагоналу d2d_2 на пола).
  • - има два пара једнаких суседних  страница.

 300

Обим и површина четвороугла

 301

Паралелограм:

 O=2(a+b)P=a⋅ha=b⋅hb\begin{aligned}&O = 2\left( {a + b} \right) \\ &P = a \cdot {h_a} = b \cdot {h_b}\end{aligned}

Ромб:

 O=4aP=ah=d1⋅d22r=h2\begin{aligned}&O = 4a \\ &P = ah = \frac{{{d_1} \cdot {d_2}}}{2} \\ &r = \frac{h}{2}\end{aligned}

где је rr полупречник уписане кружнице.

Напомена: За сваки четвороугао код кога се дијагонале секу под правим углом важи:

P=d1⋅d22P = \frac{{{d_1} \cdot {d_2}}}{2}

 302

Правоугаоник:

 O=2(a+b)P=a⋅bR=d2\begin{aligned}&O = 2\left( {a + b} \right) \\ &P = a \cdot b \\ &R = \frac{d}{2}\end{aligned}

где је RR полупречник oписане кружнице.

Квадрат:

O=4aP=a2r=a2R=d2\begin{aligned}&O = 4a \\ &P = {a^2} \\ &r = \frac{a}{2} \\ &R = \frac{d}{2}\end{aligned}

где је rr полупречник уписане кружнице, a RR полупречник oписане кружнице. 303

Трапез:

O=a+b+c+dP=m⋅h=a+b2⋅h\begin{aligned}&O = a + b + c + d \\ &P = m \cdot h = \frac{{a + b}}{2} \cdot h\end{aligned}

Делтоид (четвороугао са нормалним дијагоналама):

 P=d1⋅d22P = \frac{{{d_1} \cdot {d_2}}}{2}


Збир унутрашњих углова сваког четвороугла је 360∘360^\circ. Паралелограм има два пара паралелних страница: наспрамне странице и наспрамни углови су му једнаки, суседни углови дају збир 180∘180^\circ, а дијагонале се полове. Правоугаоник, ромб и квадрат су посебни паралелограми, а дијагонале ромба и квадрата су нормалне. Трапез има један пар паралелних страница, основице aa и bb, а средња линија му је m=a+b2m = \frac{a + b}{2}.

Површине су: паралелограм P=a⋅haP = a \cdot h_a, правоугаоник P=a⋅bP = a \cdot b, трапез P=m⋅hP = m \cdot h, а сваки четвороугао са нормалним дијагоналама (ромб, квадрат, делтоид) P=d1⋅d22P = \frac{d_1 \cdot d_2}{2}. Честа грешка је да се површина ромба рачуна као a2a^2, што важи само за квадрат.

mhABCD
Основица a
40 m
Основица b
25 m
Средња линија m
32,5 m
Површина P
650 m²
Једна јединица мреже је 5 m, као у примеру. Како год померате горњу основицу, средња линија mm остаје аритметичка средина основица, а површина је m⋅hm \cdot h. Ако CC и DD померите за исто растојање, површина се не мења.

Обим и површину четвороуглова рачунају геометри кад мере парцеле и мајстори кад процењују плочице, паркет и ограду, а делтоид је облик дечјег змаја.

Ограда око плаца

Плац има облик правоуглог трапеза: основице су 40 m и 25 m, а крак нормалан на њих је 20 m. Колика је површина плаца и колико метара ограде треба око њега?

Решење

  1. Средња линија је m=40+252=32,5m = \frac{40 + 25}{2} = 32{,}5 m, па је површина P=m⋅h=32,5⋅20=650P = m \cdot h = 32{,}5 \cdot 20 = 650 m².
  2. Косом краку cc одговара правоугли троугао са катетама h=20h = 20 m и 40−25=1540 - 25 = 15 m.
  3. По Питагориној теореми c=202+152=625=25c = \sqrt{20^2 + 15^2} = \sqrt{625} = 25 m.
  4. Обим је O=40+25+20+25=110O = 40 + 25 + 20 + 25 = 110 m.

Одговор: Плац има површину 650 m², а за ограду треба 110 m.

Задатак за вежбу

Дечји змај има облик делтоида са дијагоналама 80 cm и 50 cm. Колико је платна потребно за њега?

Прикажи решење

Дијагонале делтоида су нормалне, па је P=d1⋅d22=80⋅502=2000P = \frac{d_1 \cdot d_2}{2} = \frac{80 \cdot 50}{2} = 2000 cm², односно 0,20{,}2 m².