Троугао – дефиниције и особине

Дефиниције и формуле илустроване једноставним примерима.

Задаци


ТРОУГАО

Углови троугла:

 287

Збир унутрашњих углова троугла је 180∘{180^\circ }, односно α+β+γ=180∘.\alpha + \beta + \gamma = {180^\circ }.

Збир спољашњих углова троугла је 360∘{360^\circ }, односноα1+β1+γ1=360∘.\alpha_1 + \beta_1 + \gamma_1 = {360^\circ }.

Спољашњи угао троугла једнак је збиру два њему несуседна унутрашња угла, нпр. β1=α+γ{\beta _1} = \alpha + \gamma

Однос страница троугла:

У сваком троуглу, свака страница је мања од збира,а већа од апсолутне вредности разлике друге све странице, односно важи

 ∣BC−AC∣<AB<BC+AC\left| {BC - AC} \right| < AB < BC + AC

Однос страница и углова у троуглу:

У сваком троуглу важи:

  • - наспрам две једнаке странице налазе се једнаки углови, (ако је AB=BCAB = BC, онда је ∡γ=∡α\measuredangle \gamma = \measuredangle \alpha),
  • - наспрам једнаких углова налазе се једнаке странице, (ако је ∡γ=∡α\measuredangle \gamma = \measuredangle \alpha, онда је AB=BCAB = BC),
  • - наспрам већег угла налази се дужа страница (ако је ∡γ<∡α\measuredangle \gamma < \measuredangle \alpha, онда је AB<BCAB < BC)
  • - наспрам дуже странице налази се већи угао (ако је AB<BCAB < BC, онда је ∡γ<∡α.\measuredangle \gamma < \measuredangle \alpha .)

Подударност троуглова:

Два троугла су подударна (ознака △ABC≅△A1B1C1\vartriangle ABC \cong \vartriangle {A_1}{B_1}{C_1}) ако су сви елемeнти једног троугла једнаки одговарајућим елементима у другом троуглу.

 288

Ставови о подударности троуглова:

Два троугла су подударна ако:

  1. су им једнаке по две странице и њима захваћен угао (СУС) (нпр. ако је a=a1,b=b1,∡γ=∡γ1,a = {a_1},b = {b_1},\measuredangle \gamma = \measuredangle {\gamma _1}, онда је △ABC≅△A1B1C1\vartriangle ABC \cong \vartriangle {A_1}{B_1}{C_1})
  2. им је једнака по једна страница и два угла налегла на ту страницу (УСУ) (нпр. ако је b=b1,∡γ=∡γ1,∡α=∡α1,b = {b_1},\measuredangle \gamma = \measuredangle {\gamma _1},\measuredangle \alpha = \measuredangle {\alpha _1},  онда је △ABC≅△A1B1C1\vartriangle ABC \cong \vartriangle {A_1}{B_1}{C_1})
  3. су им једнаке три одговарајуће странице (ССС) (нпр. ако је a=a1,b=b1,c=c1,a = {a_1},b = {b_1},c = {c_1}, онда је △ABC≅△A1B1C1\vartriangle ABC \cong \vartriangle {A_1}{B_1}{C_1})
  4. су им једнаке две странице и угао наспрам дуже од тих страница. (ССУ) (нпр. ако је a=a1,b=b1,∡α=∡α1,a = {a_1},b = {b_1},\measuredangle \alpha = \measuredangle {\alpha _1}, онда је △ABC≅△A1B1C1\vartriangle ABC \cong \vartriangle {A_1}{B_1}{C_1}) .

Значајне тачке троугла:

Центар описане кружнице око троугла је пресек симетрала страница тог троугла. Код оштроуглог троугла, он се налази унутар троугла. Код правоуглог троугла, центар описане кружнице се поклапа са средиштем хипотенузе. Код тупоуглог троугла, центар описане кружнице је ван троугла.

Центар уписане кружнице троугла налази се у пресеку симетрала унутрашњих углова тог троугла.

 289

Ортоцентар троугла је тачка пресека правих одређених висинама тог троугла. Код оштроуглог троугла, он се налази унутар троугла. Код правоуглог троугла, ортоцентар  се поклапа са теменом правог угла. Код тупоуглог троугла, ортоцентар је ван троугла.

Тежишна дуж троугла је дуж која спаја једно теме тог троугла са средиштем странице која је наспрамна том темену.

Тежиште троугла је пресек тежишних дужи троугла.

Тежиште троугла дели тежишну дуж у односу 2:1.

 290

Код једнакокраког троугла све четири значајне тачке троугла налазе се на симетрали основице, док се код једнакостраничног троугла све тачке поклапају.

Обим троугла је збир дужина страница тог троугла, односно

 O=a+b+c.O = a + b + c.

Површину троугла рачунамо помоћу формуле

 P=a⋅ha2=b⋅hb2=c⋅hc2P = \frac{{a \cdot {h_a}}}{2} = \frac{{b \cdot {h_b}}}{2} = \frac{{c \cdot {h_c}}}{2}

где су ha,hb,hc{h_a},{h_b},{h_c}  висине које одговарају страницама a,b,ca,b,c.

Површину правоуглог троугла рачунамо помоћу формула

 P=a⋅b2=c⋅hc2P = \frac{{a \cdot b}}{2} = \frac{{c \cdot {h_c}}}{2}

За правоугли троугао важи:

 R=c2,r=a+b−c2R = \frac{c}{2},r = \frac{{a + b - c}}{2}

Где је RR центар описане кружнице око тог троугла, а rr центар уписане кружнице троугла.

Питагорина теорема: Квадрат над хипотенузом правоуглог троугла једнак је збиру квадрата над катетама тог истог троугла, односно

291 

На основу Питагорине теореме, можемо извести неке значајне формуле за једнакокраки и једнакостранични троугао.

292 


Збир унутрашњих углова троугла је α+β+γ=180∘\alpha + \beta + \gamma = 180^\circ, а спољашњи угао једнак је збиру два њему несуседна унутрашња угла. Свака страница је мања од збира, а већа од разлике друге две, па троугао са страницама 2, 3 и 6 не постоји. Наспрам дуже странице лежи већи угао.

Обим је O=a+b+cO = a + b + c, а површина P=a⋅ha2P = \frac{a \cdot h_a}{2}, где је hah_a висина на страницу aa. Два троугла су подударна по ставовима СУС, УСУ, ССС и ССУ. У правоуглом троуглу важи Питагорина теорема c2=a2+b2c^2 = a^2 + b^2, где је cc хипотенуза, површина је P=a⋅b2P = \frac{a \cdot b}{2}, а центар описане кружнице је средиште хипотенузе. Тежиште дели тежишну дуж у односу 2:12 : 1.

α = 73,7°β = 16,3°5 mdhAB
1,4 m
Висина h
4,8 m
Угао са тлом α
73,7°
α + β + 90°
180°
Мердевине су хипотенуза дуга 5 m. Кад подножје удаљите од зида, врх клизи наниже, али увек важи d2+h2=52d^2 + h^2 = 5^2. Оштри углови α\alpha и β\beta заједно дају 90∘90^\circ, па је збир сва три угла 180∘180^\circ.

Питагорину теорему и површину троугла свакодневно користе грађевинари, столари и кровопокривачи: за дужину мердевина и рогова, нагиб крова и проверу правог угла при постављању темеља.

Мердевине уз зид

Мердевине дуге 5 m прислоњене су уз зид куће, а подножје им је 1,4 m од зида. До које висине на зиду досежу мердевине?

Решење

  1. Зид, тло и мердевине чине правоугли троугао: мердевине су хипотенуза c=5c = 5 m, а растојање од зида катета a=1,4a = 1{,}4 m.
  2. По Питагориној теореми b2=c2−a2=52−1,42=25−1,96=23,04b^2 = c^2 - a^2 = 5^2 - 1{,}4^2 = 25 - 1{,}96 = 23{,}04.
  3. Висина је b=23,04=4,8b = \sqrt{23{,}04} = 4{,}8 m.

Одговор: Мердевине досежу до висине од 4,8 m.

Задатак за вежбу

Забат куће има облик једнакокраког троугла са основицом 8 m и краком 5 m. Колика је висина забата и колико квадратних метара фасаде он има?

Прикажи решење

h=52−42=9=3h = \sqrt{5^2 - 4^2} = \sqrt{9} = 3 m, а површина је P=8⋅32=12P = \frac{8 \cdot 3}{2} = 12 m².