Разломци – дефиниције и особине
Дефиниције и формуле илустроване једноставним примерима.
Задаци
Разломци
Разломак је количник два природна броја и који се записује као
Број изнад разломачке црте назива се бројилац.
Број испод разломачке црте назива се именилац.
Разломци су једнаки.
Разломак добили смо операцијом проширивања.
Разломак добили операцијом скраћивања.
Разломак чији су бројилац и именилац узајамно прости бројеви назива се несводљив разломак.
Уколико израчунамо количник бројиоца и имениоца добијамо децималан запис разломка.
Реципрочна вредност разломка једнака је .
Разломак чији је бројилац већи од имениоца се назива неправи разломак. Њега можемо претворити у мешовити број. Први део мешовитог броја је број целих јединица садржаних у разломку, а други део је прави разломак (онај где је бројилац мањи од имениоца).
Мешовити број облика претвара се у разломак по принципу .
Упоређивање разломака:
Од два разломка са истим имениоцем, већи је онај који има већи бројилац.
Од два разломка са истим бројиоцем, већи је онај који има мањи именилац.
Сабирање и одузимање разломака:
Важе следећа правила:
Особине сабирања разломака су:
- Комутативност .
- Асоцијативност
Mножење разломака:
Особине које важе код множења разломака:
- Комутативност
- Асоцијативност
- Дистрибутивност множења у односу на сабирање
Дељење разломака:
Дељење разломком је исто што и множење његовом реципрочном вредношћу, односно важи:
Ово смо могли записати и као . Овакав тип разломка се зове двојни разломак и његову вредност израчунавамо на начин
Један проценат неке целие, у ознаци 1%, представља један стоти део те целине.
Број стотих делова неке целине, , записујемо у облику процента са и читамо: a процената те целине.
Разломак се може записати и у облику процента(%)
Разломак је количник , где је бројилац, а именилац. Разломак се не мења кад бројилац и именилац помножите истим бројем (проширивање) или поделите истим бројем (скраћивање). Ако су бројилац и именилац узајамно прости, разломак је несводљив.
Разломке са различитим имениоцима пре сабирања или одузимања сведите на заједнички именилац: . Честа грешка је сабирање бројилаца и именилаца, а није . Код множења множите бројилац бројиоцем и именилац имениоцем, а разломком делите тако што помножите његовом реципрочном вредношћу: . Мешовити број једнак је , а .
- Први дан
- 0,375
- Други дан
- 0,333
- Остаје за трећи дан
- 0,292
Разломци су свакодневни у кухињи (пола килограма, три четвртине шоље), при подели рачуна и мерењу пређеног дела пута, а проценти на снижењима и у банци су разломци са имениоцем 100.
Тура преко Фрушке горе
Планинарска стаза дуга је 24 km. Првог дана планинари пређу стазе, а другог дана стазе. Који део стазе им остаје за трећи дан и колико је то километара?
Решење
- За два дана пређу стазе. Најмањи заједнички именилац бројева 8 и 3 је 24.
- Проширимо разломке: и , па је збир .
- Цела стаза је , па остаје стазе.
- У километрима: km.
Одговор: За трећи дан остаје стазе, односно 7 km.
Задатак за вежбу
Сок из флаше од l сипате у чаше од l. Колико чаша можете да напуните?
Прикажи решење
, па је чаша.