Разломци – дефиниције и особине

Дефиниције и формуле илустроване једноставним примерима.

Задаци


Разломци

Разломак је количник два природна броја aa и bb који се записује као a:b=ab.a:b = \frac{a}{b}.

Број изнад разломачке црте назива се бројилац.

Број испод разломачке црте назива се именилац.

Разломци  ab,a⋅nb⋅n,a:nb:n\frac{a}{b},\frac{{a \cdot n}}{{b \cdot n}},\frac{{a:n}}{{b:n}}  су једнаки.

Разломак a⋅nb⋅n\frac{{a \cdot n}}{{b \cdot n}} добили смо операцијом проширивања.

Разломак a:nb:n\frac{{a:n}}{{b:n}}добили операцијом скраћивања.

Разломак чији су бројилац и именилац узајамно прости бројеви назива се несводљив разломак.

Уколико израчунамо количник бројиоца и имениоца добијамо децималан запис разломка.

Реципрочна вредност разломка ac\frac{a}{c} једнака је ca\frac{c}{a}.

Разломак чији је бројилац већи од имениоца се назива неправи разломак. Њега можемо претворити у мешовити број. Први део мешовитог броја је број целих јединица садржаних у разломку, а други део је прави разломак (онај где је бројилац мањи од имениоца).

Мешовити број облика AbcA\frac{b}{c} претвара се у разломак по принципу A⋅c+bc\frac{{A \cdot c + b}}{c}.

Упоређивање разломака:

Од два разломка са истим имениоцем, већи је онај који има већи бројилац.

Од два разломка са истим бројиоцем, већи је онај који има мањи именилац.

Сабирање и одузимање разломака:

  • ac+bc=a+bc\frac{a}{c} + \frac{b}{c} = \frac{{a + b}}{c}
  • ac−bc=a−bc\frac{a}{c} - \frac{b}{c} = \frac{{a - b}}{c}
  • ab+cd=a⋅db⋅d+c⋅bd⋅b=a⋅d+c⋅bb⋅d\frac{a}{b} + \frac{c}{d} = \frac{{a \cdot d}}{{b \cdot d}} + \frac{{c \cdot b}}{{d \cdot b}} = \frac{{a \cdot d + c \cdot b}}{{b \cdot d}}
  • ab−cd=a⋅db⋅d−c⋅bd⋅b=a⋅d−c⋅bb⋅d,(ab>cd)\frac{a}{b} - \frac{c}{d} = \frac{{a \cdot d}}{{b \cdot d}} - \frac{{c \cdot b}}{{d \cdot b}} = \frac{{a \cdot d - c \cdot b}}{{b \cdot d}},\left( {\frac{a}{b} > \frac{c}{d}} \right)

Важе следећа правила: 

  • ab+0=ab\frac{a}{b} + 0 = \frac{a}{b}
  • ab−0=ab\frac{a}{b} - 0 = \frac{a}{b}
  • ab−ab=0\frac{a}{b} - \frac{a}{b} = 0

Особине сабирања разломака су:

  • Комутативност ab+cd=cd+ab\frac{a}{b} + \frac{c}{d} = \frac{c}{d} + \frac{a}{b}.
  • Асоцијативност (ab+cd)+ef=ab+(cd+ef)\left( {\frac{a}{b} + \frac{c}{d}} \right) + \frac{e}{f} = \frac{a}{b} + \left( {\frac{c}{d} + \frac{e}{f}} \right)

Mножење разломака: 

  • ab⋅cd=a⋅cb⋅d\frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{{a \cdot c}}{{b \cdot d}}
  • ab⋅1=ab\frac{a}{b} \cdot 1 = \frac{a}{b}
  • ab⋅0=0\frac{a}{b} \cdot 0 = 0

Особине које важе код множења разломака:

  • Комутативност  ab⋅cd=cd⋅ab\frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} = \frac{c}{d} \cdot \frac{a}{b}
  • Асоцијативност   (ab⋅cd)⋅ef=ab⋅(cd⋅ef)\left( {\frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d}} \right) \cdot \frac{e}{f} = \frac{a}{b} \cdot \left( {\frac{c}{d} \cdot \frac{e}{f}} \right)
  • Дистрибутивност множења у односу на сабирање ab⋅(cd+ef)=ab⋅cd+ab⋅ef\frac{a}{b} \cdot \left( {\frac{c}{d} + \frac{e}{f}} \right) = \frac{a}{b} \cdot \frac{c}{d} + \frac{a}{b} \cdot \frac{e}{f}  

Дељење разломака:

Дељење разломком је исто што и множење његовом реципрочном вредношћу, односно важи:

 ab:cd=ab⋅dc\frac{a}{b}:\frac{c}{d} = \frac{a}{b} \cdot \frac{d}{c}

Ово смо могли записати и као  abcd\frac{{\frac{a}{b}}}{{\frac{c}{d}}}.   Овакав тип разломка се зове двојни разломак и његову вредност израчунавамо на начин abcd=a⋅db⋅c\frac{{\frac{a}{b}}}{{\frac{c}{d}}} = \frac{{{\text{a}} \cdot {\text{d}}}}{{{\text{b}} \cdot {\text{c}}}}

Један проценат неке целие, у ознаци 1%, представља један стоти део те целине.

1%=11001\% = \frac{1}{{100}} 

Број aa стотих делова неке целине, a⋅1100a \cdot \frac{1}{{100}}, записујемо у облику процента са   aa%  и читамо: a процената те целине.

Разломак се може записати и у облику процента(%)

a100=a%\frac{a}{{100}} = a\% 


Разломак ab\frac{a}{b} је количник a:ba : b, где је aa бројилац, а bb именилац. Разломак се не мења кад бројилац и именилац помножите истим бројем (проширивање) или поделите истим бројем (скраћивање). Ако су бројилац и именилац узајамно прости, разломак је несводљив.

Разломке са различитим имениоцима пре сабирања или одузимања сведите на заједнички именилац: 12+13=36+26=56\frac{1}{2} + \frac{1}{3} = \frac{3}{6} + \frac{2}{6} = \frac{5}{6}. Честа грешка је сабирање бројилаца и именилаца, а 12+13\frac{1}{2} + \frac{1}{3} није 25\frac{2}{5}. Код множења множите бројилац бројиоцем и именилац имениоцем, а разломком делите тако што помножите његовом реципрочном вредношћу: ab:cd=ab⋅dc\frac{a}{b} : \frac{c}{d} = \frac{a}{b} \cdot \frac{d}{c}. Мешовити број AbcA\frac{b}{c} једнак је A⋅c+bc\frac{A \cdot c + b}{c}, а 1%=11001\% = \frac{1}{100}.

3813
3
8
1
3
Први дан
0,375
Други дан
0,333
Остаје за трећи дан
0,292
Обе траке су дуге као цела стаза. Збир 38+13\frac{3}{8} + \frac{1}{3} је нешто више од две трећине, па остаје 724\frac{7}{24} стазе, што је око 0,292. Пробајте да нађете два дела чији је збир тачно цела стаза.

Разломци су свакодневни у кухињи (пола килограма, три четвртине шоље), при подели рачуна и мерењу пређеног дела пута, а проценти на снижењима и у банци су разломци са имениоцем 100.

Тура преко Фрушке горе

Планинарска стаза дуга је 24 km. Првог дана планинари пређу 38\frac{3}{8} стазе, а другог дана 13\frac{1}{3} стазе. Који део стазе им остаје за трећи дан и колико је то километара?

Решење

  1. За два дана пређу 38+13\frac{3}{8} + \frac{1}{3} стазе. Најмањи заједнички именилац бројева 8 и 3 је 24.
  2. Проширимо разломке: 38=924\frac{3}{8} = \frac{9}{24} и 13=824\frac{1}{3} = \frac{8}{24}, па је збир 924+824=1724\frac{9}{24} + \frac{8}{24} = \frac{17}{24}.
  3. Цела стаза је 2424\frac{24}{24}, па остаје 2424−1724=724\frac{24}{24} - \frac{17}{24} = \frac{7}{24} стазе.
  4. У километрима: 724⋅24=7\frac{7}{24} \cdot 24 = 7 km.

Одговор: За трећи дан остаје 724\frac{7}{24} стазе, односно 7 km.

Задатак за вежбу

Сок из флаше од 1121\frac{1}{2} l сипате у чаше од 14\frac{1}{4} l. Колико чаша можете да напуните?

Прикажи решење

112=321\frac{1}{2} = \frac{3}{2}, па је 32:14=32⋅41=122=6\frac{3}{2} : \frac{1}{4} = \frac{3}{2} \cdot \frac{4}{1} = \frac{12}{2} = 6 чаша.