Призма – дефиниције и особине
Дефиниције и формуле илустроване једноставним примерима.
Задаци
ПРИЗМА
Полиедар је геометријско тело ограничено равним плочама, односно вишеугаоним полигонима.
Призма је геометријски полиедар ограничен са два подударна и паралелна многоугла као основама (основе призме) и паралелограмима на боковима (бочне стране).
Делови призме су основа (база) и омотач.
Основни елементи призме су темена, основне ивице и бочне ивице.
Уколико су базе призме паралелограми, призма се назива паралелепипед и има 6 страна.
Висина призме је дужина нормале спуштене из било које тачке једне базе на раван друге базе те призме.
Дијагонала призме је дуж која не припада истој бочној страни, а чија темена припадају различитим основама призме.
–ABCDEF, A1B1C1D1E1F1 – су основе призме (база);
– паралелограми ABB1A1, BCC1B1, ..., FAA1F1 – су бочне стране;
– AB, BC, CD, .., D1E1, E1F1, F1A1 – основне ивице;
– AA1, BB1, CC1, DD1, EE1, FF1 – бочне ивице;
– A, B, C, D, E, F, A1, B1, C1, D1, E1, F1 – темена;
– AC, BE,...,A1C1 – дијагонале основе;
–BC1, ..., CB1 – дијагонале бочне стране;
– AC1, ..., AD1 – диагонале призме.

Права призма је призма чије су бочне ивице нормалне на раван основе, док код призме бочне ивице нису нормалне на раван основе (бочна ивица = висина призме).
Права призма је правилна ако је њена основа правилан многоугао.
Jеднакоивична призма је призма код које су све ивице једнаке ( тј. код које је a = H)
Општи обрасци за рачунање површине и запремине призме су
где представља површину основе призме, површину омотача, а висину.
Површину омотача можемо израчунати по формули
где jе обим базе те призме, jе висина призме.
Неке карактеристичне призме:
- Правилна четворострана призма (основе квадрати, бочне стране правоугаоници)

- Правилни хексаедар (коцка) (основе квадрати, бочне стране квадрати)

- Правоугли хексаедар (квадар) (основе правоугаоници, бочне стране правоугаоници)

- Правилна тространа призма (основе једнакостранични троуглови, бочне стране правоугаоници)

- Правилна шестострана призма (основе правилни шестоуглови, бочне стране правоугаоници)

Треба обратити пажњу на дијагоналне пресеке правилне шестостране призме:
- Мали дијагонални пресек:

- Велики дијагонални пресек:

Призма је полиедар са две подударне паралелне основе и бочним странама које су паралелограми. Код праве призме бочне ивице су нормалне на основу и једнаке висини , а права призма је правилна ако јој је основа правилан многоугао. Површина је , где је површина основе, а површина омотача ( је обим основе). Запремина је .
Квадар са ивицама , и има површину , запремину и дијагоналу , а коцка и . Честа грешка је да се у површини заборави једна основа или да се помешају cm² и cm³.
- Омотач M
- 92 dm²
- Стакло B + M
- 120 dm²
- Запремина V
- 112 l
Запремину и површину призме рачунају мајстори и произвођачи кад праве акваријуме, кутије, базене и стубове: колико стакла, картона или боје треба и колико воде или бетона стане унутра.
Стакло за акваријум
Акваријум без поклопца има облик квадра дугог 80 cm, широког 35 cm и високог 40 cm. Колико стакла је потребно за њега и колико литара воде стане у њега?
Решење
- Основа је правоугаоник: cm².
- Обим основе је cm, па је омотач cm².
- Поклопца нема, па стакло чине једна основа и омотач: cm², односно m².
- Запремина је cm³, што је 112 dm³, односно 112 l.
Одговор: За акваријум треба 1,2 m² стакла, а у њега стане 112 l воде.
Задатак за вежбу
Бетонски стуб има облик правилне четворостране призме са основном ивицом 3 dm и висином 20 dm. Колико бетона је потребно за стуб и колико квадратних метара има његов омотач, који треба офарбати?
Прикажи решење
dm³, односно m³, а dm², односно m².