Међусобни положај тачке и праве, тачке и равни, одређеност праве

Међусобни положај тачке и праве, тачке и равни, одређеност праве. Дефиниције и решени задаци.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.1)   Колико правих је одређено са:

           а) 4 тачке      б) 5 тачака

           ако међу њима не постоје три колинеарне?

Пр.2)   Колико је правих одређено са 15 тачака ако међу њима не постоје три колинеарне?


Пр.1)  а) Имамо 4 тачке и међу њима не постоје три колинеарне, онда морамо да распоредимо ове тачке тако:

11

Повежимо ове тачке и избројмо добијене праве. Одређено  је 6 правих.

   б) а) Имамо 5 тачака и међу њима не постоје три колинеарне, онда морамо да распоредимо ове тачке тако:

Прво урадимо оваj задатак као и предходни. Повежимо ове тачке и избројмо добијене праве. Добијено је 10 правих.

Урадимо оваj задатак на други начин.

Тачка AA са преостале четири тачке образуjе 4 праве. Тачка BB такође четири, при чему jе права коjу ова права одређуjе са тачком AA већ урачуната у бројање.

Лако закључујемо да свака од датих 5 тачака образује 4 праве са преосталим тачкама и да jе укупан број свих овако образованих правих једнак 5⋅42=10\frac{{5 \cdot 4}}{2} = 10 jер смо сваку праву бројали два пута.

Дакле, nn тачака од коjих никоjе три нису колинеарне образуjе n(n−1)2\frac{{n\left( {n - 1} \right)}}{2} правих.

Пр.2)   Кад желимо израчунати броj правих одређених са 15 тачака ако међу њима не постоје три колинеарне можемо користити формулу n(n−1)2\frac{{n\left( {n - 1} \right)}}{2}.

n(n−1)2=15(15−1)2=15⋅142=15⋅7=105\frac{{n\left( {n - 1} \right)}}{2} = \frac{{15\left( {15 - 1} \right)}}{2} = \frac{{15 \cdot 14}}{2} = 15 \cdot 7 = 105

Тачка и права могу бити у два положаја: тачка припада правој (A∈pA \in p) или јој не припада (A∉pA \notin p). Исто је са тачком и равни: A∈αA \in \alpha или A∉αA \notin \alpha. Кроз две различите тачке пролази тачно једна права, па кажемо да је права одређена двема тачкама и пишемо p(A,B)p(A, B). Тачке које леже на истој правој су колинеарне.

Ако је дато nn тачака, од којих никоје три нису колинеарне, свака од њих са осталих n−1n - 1 тачака одређује по једну праву. Тако се добија n(n−1)n(n - 1) парова, али је свака права бројана двапут, па правих има n(n−1)2\frac{n(n - 1)}{2}. Најчешћа грешка је да се заборави дељење са 2.

6
Правих кроз сваку тачку
5
Укупан број правих
15
Свака дуж лежи на правој коју одређују њене две крајње тачке. Из сваке тачке полази n−1n - 1 дужи, а укупан број расте много брже од броја тачака: 4 тачке дају 6 правих, а 8 тачака већ 28.

Пројектанти путева, водовода и рачунарских мрежа овако рачунају колико би директних веза требало између nn места. Број веза брзо расте са бројем места, па се велике мреже обично повезују преко чворишта.

Путеви између села

Општина разматра да свака два од 6 села повеже правим путем. Никоја три села нису на истој правој. Колико би путева требало изградити и колико би их полазило из сваког села?

Решење

  1. Свако село повезујемо са 5 осталих, па из сваког села полази 5 путева.
  2. Ако саберемо путеве из свих села, добијамо 6⋅5=306 \cdot 5 = 30.
  3. Сваки пут смо тако бројали двапут, једном из сваког села које повезује, па је путева 6⋅52=15\frac{6 \cdot 5}{2} = 15.

Одговор: Требало би изградити 15 путева, а из сваког села би полазило 5 путева.

Задатак за вежбу

Колико правих одређује 12 тачака, од којих никоје три нису колинеарне? Колико од тих правих пролази кроз једну изабрану тачку?

Прикажи решење

12⋅112=66\frac{12 \cdot 11}{2} = 66 правих. Кроз сваку тачку пролази 12−1=1112 - 1 = 11 правих.