Неодређени интеграли – парцијална интеграција 4

Интеграли. Особине интеграла. Парцијална интеграција. Дефиниција. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.9)     Решити ∫exsin⁡xdx\int {{e^x}\sin xdx}

Пр.10)   ∫cos⁡(ln⁡x)dx\int {\cos \left( {\ln x} \right)} dx


Пр.9)     ∫exsin⁡xdx=\int {{e^x}\sin xdx}=

u=sin⁡xdu=cos⁡xdv=exdxv=∫exdx=ex+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&u = \sin x \\ &du = \cos x\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = {e^x}dx \\ &v = \int {{e^x}} dx = {e^x} + C\end{aligned} \end{array}

=exsin⁡x−∫excos⁡xdx== {e^x}\sin x - \int {{e^x}\cos xdx = }

cos⁡x=u−sin⁡xdx=dudv=exdxv=ex+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&\cos x = u \\ &- \sin xdx = du\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = {e^x}dx \\ &v = {e^x} + C\end{aligned} \end{array}

=exsin⁡x−(excos⁡x+∫exsin⁡xdx)=exsin⁡x−excos⁡x−∫exsin⁡xdx= {e^x}\sin x - \left( {{e^x}\cos x + \int {{e^x}\sin xdx} } \right) = {e^x}\sin x - {e^x}\cos x - \int {{e^x}\sin xdx}

∫exsin⁡xdx=exsin⁡x−excos⁡x−∫exsin⁡xdx\int {{e^x}\sin xdx} = {e^x}\sin x - {e^x}\cos x - \int {{e^x}\sin xdx}

2∫exsin⁡xdx=ex(sin⁡x−cos⁡x)2\int {{e^x}\sin xdx} = {e^x}\left( {\sin x - \cos x} \right)

∫exsin⁡xdx=ex2(sin⁡x−cos⁡x)\int {{e^x}\sin xdx} = \frac{{{e^x}}}{2}\left( {\sin x - \cos x} \right)

Пр.10)   ∫cos⁡(ln⁡x)dx=\int {\cos \left( {\ln x} \right)} dx=

u=cos⁡(ln⁡x)du=−sin⁡(ln⁡x)⋅(ln⁡x)′dxdu=−sin⁡(ln⁡x)xdxdv=dxv=x+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&u = \cos \left( {\ln x} \right) \\ &du = - \sin \left( {\ln x} \right) \cdot {\left( {\ln x} \right)^\prime }dx \\ &du = - \frac{{\sin \left( {\ln x} \right)}}{x}dx\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = dx \\ &v = x + C\end{aligned} \end{array}

=x⋅cos⁡(ln⁡x)+∫xsin⁡(ln⁡x)xdx== x \cdot \cos \left( {\ln x} \right) + \int {x\frac{{\sin \left( {\ln x} \right)}}{x}dx = }

u=sin⁡(ln⁡x)du=cos⁡(ln⁡x)xdxdv=dxv=x+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&u = \sin \left( {\ln x} \right) \\ &du = \frac{{\cos \left( {\ln x} \right)}}{x}dx\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = dx \\ &v = x + C\end{aligned} \end{array}

=x⋅cos⁡(ln⁡x)+xsin⁡(ln⁡x)−∫xcos⁡(ln⁡x)xdx= x \cdot \cos \left( {\ln x} \right) + x\sin \left( {\ln x} \right) - \int {x\frac{{\cos \left( {\ln x} \right)}}{x}dx}

∫cos⁡(ln⁡x)dx=x⋅cos⁡(ln⁡x)+xsin⁡(ln⁡x)−∫cos⁡(ln⁡x)dx\int {\cos \left( {\ln x} \right)} dx = x \cdot \cos \left( {\ln x} \right) + x\sin \left( {\ln x} \right) - \int {\cos \left( {\ln x} \right)dx}

2∫cos⁡(ln⁡x)dx=x⋅cos⁡(ln⁡x)+xsin⁡(ln⁡x)2\int {\cos \left( {\ln x} \right)} dx = x \cdot \cos \left( {\ln x} \right) + x\sin \left( {\ln x} \right)

∫cos⁡(ln⁡x)dx=x2⋅(cos⁡(ln⁡x)+sin⁡(ln⁡x))\int {\cos \left( {\ln x} \right)} dx = \frac{x}{2} \cdot \left( {\cos \left( {\ln x} \right) + \sin \left( {\ln x} \right)} \right)

Код интеграла ∫eaxsin⁡bx dx\int e^{ax}\sin bx\,dx, ∫eaxcos⁡bx dx\int e^{ax}\cos bx\,dx или ∫cos⁡(ln⁡x) dx\int \cos(\ln x)\,dx парцијална интеграција после два корака враћа почетни интеграл. Тада се интеграл II третира као непозната у једначини: из I=A−kII = A - kI следи I=A1+kI = \frac{A}{1 + k}. На пример, ∫excos⁡x dx=ex2(sin⁡x+cos⁡x)+C\int e^x\cos x\,dx = \frac{e^x}{2}(\sin x + \cos x) + C. Важно је да у оба корака за uu бирате исту врсту функције, оба пута тригонометријску или оба пута експоненцијалну; иначе други корак поништи први и добијате тачну, али бескорисну једнакост I=II = I. Код ∫sin⁡(ln⁡x) dx\int \sin(\ln x)\,dx оба пута се узима dv=dxdv = dx, а за uu тригонометријска функција.

Константу CC додајте тек кад изразите II. Резултат лако проверите извођењем: извод мора дати подинтегралну функцију.

0,511,522,532468100t (s)y (cm)нови ниво
2
Највиши положај
8,11 cm
Тренутак највишег положаја
0,52 s
Положај после 1 s
5,3 cm
Крива је положај каросерије y(t)=6(1−e−βt(cos⁡6t+β6sin⁡6t))y(t) = 6\left(1 - e^{-\beta t}\left(\cos 6t + \frac{\beta}{6}\sin 6t\right)\right) у cm; за β=2\beta = 2 то је резултат из примера. Слабији амортизер, мање β\beta, даје веће надвишење и дуже љуљање.

Пригушене осцилације облика e−atsin⁡bte^{-at}\sin bt описују рад амортизера аутомобила, љуљање зграда и мостова на ветру и струју у електричним колима, па се овакви интеграли стално јављају у техници.

Ауто прелази на нови асфалт

У поједностављеном моделу ослањања, кад точкови аутомобила пређу на нов слој асфалта, 6 cm виши од старог, каросерија се креће навише брзином v(t)=0,4e−2tsin⁡6tv(t) = 0{,}4e^{-2t}\sin 6t m/s, где је tt у секундама. Одредите положај каросерије y(t)y(t), ако је y(0)=0y(0) = 0, и колико се највише подигне.

Решење

  1. y(t)=0,4∫e−2tsin⁡6t dty(t) = 0{,}4\int e^{-2t}\sin 6t\,dt; означимо I=∫e−2tsin⁡6t dtI = \int e^{-2t}\sin 6t\,dt.
  2. Први корак: u=sin⁡6tu = \sin 6t, dv=e−2t dtdv = e^{-2t}\,dt, v=−12e−2tv = -\frac{1}{2}e^{-2t}, па је I=−12e−2tsin⁡6t+3∫e−2tcos⁡6t dtI = -\frac{1}{2}e^{-2t}\sin 6t + 3\int e^{-2t}\cos 6t\,dt.
  3. Други корак, опет са тригонометријском функцијом као uu: ∫e−2tcos⁡6t dt=−12e−2tcos⁡6t−3I\int e^{-2t}\cos 6t\,dt = -\frac{1}{2}e^{-2t}\cos 6t - 3I.
  4. Дакле I=−12e−2tsin⁡6t−32e−2tcos⁡6t−9II = -\frac{1}{2}e^{-2t}\sin 6t - \frac{3}{2}e^{-2t}\cos 6t - 9I, па је 10I=−12e−2t(sin⁡6t+3cos⁡6t)10I = -\frac{1}{2}e^{-2t}(\sin 6t + 3\cos 6t) и I=−120e−2t(sin⁡6t+3cos⁡6t)I = -\frac{1}{20}e^{-2t}(\sin 6t + 3\cos 6t).
  5. y(t)=−0,02e−2t(sin⁡6t+3cos⁡6t)+Cy(t) = -0{,}02e^{-2t}(\sin 6t + 3\cos 6t) + C, а из y(0)=−0,06+C=0y(0) = -0{,}06 + C = 0 следи C=0,06C = 0{,}06. Кад tt расте, y(t)y(t) тежи ка 0,060{,}06 m.
  6. Брзина је први пут нула кад је 6t=π6t = \pi, у t=π6≈0,52t = \frac{\pi}{6} \approx 0{,}52 s, и тада је y=0,06+0,06e−π3≈0,081y = 0{,}06 + 0{,}06e^{-\frac{\pi}{3}} \approx 0{,}081 m.

Одговор: Каросерија се на крају смири 6 cm више, али после 0,52 s прво надвиси до око 8,1 cm.

Задатак за вежбу

Израчунајте ∫e2xsin⁡x dx\int e^{2x}\sin x\,dx.

Прикажи решење

Нека је I=∫e2xsin⁡x dxI = \int e^{2x}\sin x\,dx. Два пута парцијално, оба пута са тригонометријском функцијом као uu: I=12e2xsin⁡x−14e2xcos⁡x−14II = \frac{1}{2}e^{2x}\sin x - \frac{1}{4}e^{2x}\cos x - \frac{1}{4}I, па је I=e2x5(2sin⁡x−cos⁡x)+CI = \frac{e^{2x}}{5}(2\sin x - \cos x) + C.