Интеграција рационалних функција 3

Интеграли. Особине интеграла. Интеграција рационалних функција. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.3)   Решити   ∫2x2−5x+1x3−2x2+xdx\int {\frac{{2{x^2} - 5x + 1}}{{{x^3} - 2{x^2} + x}}} dx


Пр.3)   ∫2x2−5x+1x3−2x2+x=dx\int {\frac{{2{x^2} - 5x + 1}}{{{x^3} - 2{x^2} + x}}} =dx

2x2−5x+1x3−2x2+x=2x2−5x+1x(x2−2x+1)=2x2−5x+1x(x−1)2=Ax+Bx−1+C(x−1)2=\frac{{2{x^2} - 5x + 1}}{{{x^3} - 2{x^2} + x}} = \frac{{2{x^2} - 5x + 1}}{{x\left( {{x^2} - 2x + 1} \right)}} = \frac{{2{x^2} - 5x + 1}}{{x{{\left( {x - 1} \right)}^2}}} = \frac{A}{x} + \frac{B}{{x - 1}} + \frac{C}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}} =

=A(x−1)2+Bx(x−1)+Cxx(x−1)2= \frac{{A{{\left( {x - 1} \right)}^2} + Bx\left( {x - 1} \right) + Cx}}{{x{{\left( {x - 1} \right)}^2}}}

2x2−5x+1=A(x−1)2+Bx(x−1)+Cx=2{x^2} - 5x + 1 = A{\left( {x - 1} \right)^2} + Bx\left( {x - 1} \right) + Cx =

=A(x2−2x+1)+Bx2−Bx+Cx=Ax2−2Ax+A+Bx2−Bx+Cx== A\left( {{x^2} - 2x + 1} \right) + B{x^2} - Bx + Cx = A{x^2} - 2Ax + A + B{x^2} - Bx + Cx =

=(A+B)x2+(−2A−B+C)x+A= \left( {A + B} \right){x^2} + \left( { - 2A - B + C} \right)x + A

{A+B=2−2A−B+C=−5A=1{1+B=2−2A−B+C=−5A=1{B=1C=−2A=1\left\{ \begin{aligned}&A + B = 2 \\ &- 2A - B + C = - 5 \\ &A = 1\end{aligned} \right.\left\{ \begin{aligned}&1 + B = 2 \\ &- 2A - B + C = - 5 \\ &A = 1\end{aligned} \right.\left\{ \begin{aligned}&B = 1 \\ &C = - 2 \\ &A = 1\end{aligned} \right.

=∫2x2−5x+1x3−2x2+xdx=∫(Ax+Bx−1+C(x−1)2)dx=∫(1x+1x−1+−2(x−1)2)dx== \int {\frac{{2{x^2} - 5x + 1}}{{{x^3} - 2{x^2} + x}}} dx = \int {\left( {\frac{A}{x} + \frac{B}{{x - 1}} + \frac{C}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}}} \right)} dx = \int {\left( {\frac{1}{x} + \frac{1}{{x - 1}} + \frac{{ - 2}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}}} \right)} dx =

=∫1xdx+∫1x−1dx+∫−2(x−1)2dx== \int {\frac{1}{x}dx + } \int {\frac{1}{{x - 1}}dx + } \int {\frac{{ - 2}}{{{{\left( {x - 1} \right)}^2}}}dx} =

x−1=tx - 1 = t

dx=dtdx = dt

=ln⁡∣x∣+ln⁡∣t∣−2∫t−2dt=ln⁡∣x∣+ln⁡∣t∣−2t−1−1+C== \ln \left| x \right| + \ln \left| t \right| - 2\int {{t^{ - 2}}} dt = \ln \left| x \right| + \ln \left| t \right| - 2\frac{{{t^{ - 1}}}}{{ - 1}} + C =

=ln⁡∣x∣+ln⁡∣x−1∣+21x−1+C=ln⁡∣x(x−1)∣+21x−1+C= \ln \left| x \right| + \ln \left| {x - 1} \right| + 2\frac{1}{{x - 1}} + C = \ln \left| {x\left( {x - 1} \right)} \right| + 2\frac{1}{{x - 1}} + C

Ако се у имениоцу чинилац понавља, на пример (x−a)2(x - a)^2, за њега се пишу два разломка, A1x−a+A2(x−a)2\frac{A_1}{x - a} + \frac{A_2}{(x - a)^2}, а за (x−a)3(x - a)^3 три. Тако је P(x)x(x−1)2=Ax+B1x−1+B2(x−1)2\frac{P(x)}{x(x - 1)^2} = \frac{A}{x} + \frac{B_1}{x - 1} + \frac{B_2}{(x - 1)^2}. Уврштавањем нула x=0x = 0 и x=1x = 1 добијате AA и B2B_2, а преосталу константу поређењем коефицијената уз највиши степен. Разломак са квадратом не даје логаритам, већ степен: ∫dx(x−a)2=−1x−a+C\int \frac{dx}{(x - a)^2} = -\frac{1}{x - a} + C, јер је то ∫(x−a)−2 dx\int (x - a)^{-2}\,dx. Зато се у резултату појављују и логаритми и разломци.

Најчешћа грешка је да се за поновљени чинилац напише само један разломак; тада систем за константе нема решења. Број константи мора бити једнак степену имениоца.

246810102030400R (Ω)P (W)P(R)максимум
5 Ω
Топлота: 2,5 · површина
275,5 J
По формули
275,5 J
Трајање
10 s
Крива је снага P(R)=144R(R+1)2P(R) = \frac{144R}{(R + 1)^2}; највећа је, 36 W, кад је отпор реостата једнак унутрашњем отпору батерије, 1 Ω. Топлота је површина испод криве од 1 до R2R_2 помножена са 2,5, јер отпор расте 0,4 Ω у секунди.

Снага коју извор напона UU и унутрашњег отпора rr предаје потрошачу отпора RR је U2R(R+r)2\frac{U^2R}{(R + r)^2}, рационална функција са двоструким чиниоцем у имениоцу; кад се RR мења, енергија се рачуна баш оваквим интегралом.

Реостат у кабинету физике

Ученици у кабинету физике прикључују реостат на батерију напона 12 V и унутрашњег отпора 1 Ω. За 10 s равномерно повећају отпор реостата од 1 Ω до 5 Ω, па је R=1+0,4tR = 1 + 0{,}4t. Снага у реостату је P=I2R=144R(R+1)2P = I^2R = \frac{144R}{(R + 1)^2} W. Колико се топлоте за то време ослободи у реостату?

Решење

  1. Отпор расте 0,4 Ω у секунди, па док порасте за мало dRdR протекне dt=2,5 dRdt = 2{,}5\,dR и ослободи се топлота dW=P dt=360R dR(R+1)2dW = P\,dt = \frac{360R\,dR}{(R + 1)^2}. Зато је W(R)=360∫R dR(R+1)2W(R) = 360\int \frac{R\,dR}{(R + 1)^2}, уз W(1)=0W(1) = 0.
  2. Двоструки чинилац: R(R+1)2=A1R+1+A2(R+1)2\frac{R}{(R + 1)^2} = \frac{A_1}{R + 1} + \frac{A_2}{(R + 1)^2}, тј. R=A1(R+1)+A2R = A_1(R + 1) + A_2. Поређењем: A1=1A_1 = 1 и A1+A2=0A_1 + A_2 = 0, па је A2=−1A_2 = -1.
  3. W(R)=360∫(1R+1−1(R+1)2)dR=360(ln⁡(R+1)+1R+1)+CW(R) = 360\int\left(\frac{1}{R + 1} - \frac{1}{(R + 1)^2}\right)dR = 360\left(\ln(R + 1) + \frac{1}{R + 1}\right) + C.
  4. Из W(1)=0W(1) = 0 следи C=−360(ln⁡2+12)C = -360\left(\ln 2 + \frac{1}{2}\right), па је W(5)=360(ln⁡6+16−ln⁡2−12)=360(ln⁡3−13)≈275,5W(5) = 360\left(\ln 6 + \frac{1}{6} - \ln 2 - \frac{1}{2}\right) = 360\left(\ln 3 - \frac{1}{3}\right) \approx 275{,}5 J.

Одговор: У реостату се за 10 s ослободи око 275,5 J топлоте.

Задатак за вежбу

Израчунајте ∫3x+1x(x+1)2 dx\int \frac{3x + 1}{x(x + 1)^2}\,dx.

Прикажи решење

3x+1x(x+1)2=1x−1x+1+2(x+1)2\frac{3x + 1}{x(x + 1)^2} = \frac{1}{x} - \frac{1}{x + 1} + \frac{2}{(x + 1)^2}, па је интеграл ln⁡∣x∣−ln⁡∣x+1∣−2x+1+C=ln⁡∣xx+1∣−2x+1+C\ln|x| - \ln|x + 1| - \frac{2}{x + 1} + C = \ln\left|\frac{x}{x + 1}\right| - \frac{2}{x + 1} + C.