Функције – граничне вредности функција 3

Гранична вредност функције. Неодређеност бесконачно кроз бесконачно, сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

Одредити граничне вредности:

пр.9)   lim⁡x→∞(x−1)(x−2)(x−3)(x−4)(2x−5)4\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{(x - 1)(x - 2)(x - 3)(x - 4)}}{{{{(2x - 5)}^4}}}

пр.10)   lim⁡x→∞2x2−12x4+2\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{2{x^2} - 1}}{{\sqrt {2{x^4} + 2} }}

пр.11)   lim⁡x→∞x+x44−3+x25x3−x−1−x4\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\sqrt[4]{{x + {x^4}}} - \sqrt[5]{{3 + {x^2}}}}}{{\sqrt[3]{x} - x - \sqrt[4]{{1 - x}}}}


пр.9)   

lim⁡x→∞(x−1)(x−2)(x−3)(x−4)(2x−5)4=lim⁡x→∞(x−1)(x−2)(x−3)(x−4)(2x−5)4⋅x4x4==lim⁡x→∞(x−1)(x−2)(x−3)(x−4)x4(2x−5)4x4=lim⁡x→∞x−1x4⋅x−2x4⋅x−3x4⋅x−4x4(2x−5x)4==lim⁡x→∞(1−1x)(1−2x)(1−3x)(1−4x)(2x−5)4=1⋅1⋅1⋅124=116\begin{aligned}&\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{(x - 1)(x - 2)(x - 3)(x - 4)}}{{{{(2x - 5)}^4}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{(x - 1)(x - 2)(x - 3)(x - 4)}}{{{{(2x - 5)}^4}}} \cdot \frac{{{x^4}}}{{{x^4}}} = \\ &= \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\frac{{(x - 1)(x - 2)(x - 3)(x - 4)}}{{{x^4}}}}}{{\frac{{{{(2x - 5)}^4}}}{{{x^4}}}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\frac{{x - 1}}{{{x^4}}} \cdot \frac{{x - 2}}{{{x^4}}} \cdot \frac{{x - 3}}{{{x^4}}} \cdot \frac{{x - 4}}{{{x^4}}}}}{{{{\left( {\frac{{2x - 5}}{x}} \right)}^4}}} = \\ &= \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\left( {1 - \frac{1}{x}} \right)\left( {1 - \frac{2}{x}} \right)\left( {1 - \frac{3}{x}} \right)\left( {1 - \frac{4}{x}} \right)}}{{{{(2x - 5)}^4}}} = \frac{{1 \cdot 1 \cdot 1 \cdot 1}}{{{2^4}}} = \frac{1}{{16}}\end{aligned}

пр.10)   

lim⁡x→∞2x2−12x4+2=lim⁡x→∞2x2−12x4+2⋅x2x2=lim⁡x→∞2x2−1x22x4+2x4==lim⁡x→∞2x2−1x22x4+2x4=lim⁡x→∞2−1x22x4+2x4=lim⁡x→∞2−1x22+2x4=2−02+0=22=2\begin{aligned}&\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{2{x^2} - 1}}{{\sqrt {2{x^4} + 2} }} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{2{x^2} - 1}}{{\sqrt {2{x^4} + 2} }} \cdot \frac{{{x^2}}}{{{x^2}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\frac{{2{x^2} - 1}}{{{x^2}}}}}{{\frac{{\sqrt {2{x^4} + 2} }}{{\sqrt {{x^4}} }}}} = \\ &= \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\frac{{2{x^2} - 1}}{{{x^2}}}}}{{\frac{{\sqrt {2{x^4} + 2} }}{{\sqrt {{x^4}} }}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{2 - \frac{1}{{{x^2}}}}}{{\sqrt {\frac{{2{x^4} + 2}}{{{x^4}}}} }} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{2 - \frac{1}{{{x^2}}}}}{{\sqrt {2 + \frac{2}{{{x^4}}}} }} = \frac{{2 - 0}}{{\sqrt {2 + 0} }} = \frac{2}{{\sqrt 2 }} = \sqrt 2\end{aligned}

пр.11)   

lim⁡x→∞x+x44−3+x25x3−x−1−x4=lim⁡x→∞x+x44−3+x25x3−x−1−x4⋅xx==lim⁡x→∞x+x44x−3+x25xxx33−1−1−xx44=lim⁡x→∞xx4+14−3x5+x2x55xx33−1−1−xx44==0+14−0503−1−04=−1\begin{aligned}&\mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\sqrt[4]{{x + {x^4}}} - \sqrt[5]{{3 + {x^2}}}}}{{\sqrt[3]{x} - x - \sqrt[4]{{1 - x}}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\sqrt[4]{{x + {x^4}}} - \sqrt[5]{{3 + {x^2}}}}}{{\sqrt[3]{x} - x - \sqrt[4]{{1 - x}}}} \cdot \frac{x}{x} = \\ &= \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\frac{{\sqrt[4]{{x + {x^4}}}}}{x} - \frac{{\sqrt[5]{{3 + {x^2}}}}}{x}}}{{\sqrt[3]{{\frac{x}{{{x^3}}}}} - 1 - \sqrt[4]{{\frac{{1 - x}}{{{x^4}}}}}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to \infty } \frac{{\sqrt[4]{{\frac{x}{{{x^4}}} + 1}} - \sqrt[5]{{\frac{3}{{{x^5}}} + \frac{{{x^2}}}{{{x^5}}}}}}}{{\sqrt[3]{{\frac{x}{{{x^3}}}}} - 1 - \sqrt[4]{{\frac{{1 - x}}{{{x^4}}}}}}} = \\ &= \frac{{\sqrt[4]{{0 + 1}} - \sqrt[5]{0}}}{{\sqrt[3]{0} - 1 - \sqrt[4]{0}}} = - 1\end{aligned}

Сложенији количници облика ∞∞\frac{\infty}{\infty} решавају се истим поступком, само прво процените „степен“ бројиоца и имениоца. Производ (x−1)(x−2)(x−3)(x−4)(x - 1)(x - 2)(x - 3)(x - 4) понаша се као x4x^4, а (2x−5)4(2x - 5)^4 као 16x416x^4, па је лимес њиховог количника 116\frac{1}{16}. Корен 2x4+2\sqrt{2x^4 + 2} понаша се као 2x2\sqrt{2}x^2, а x+x44\sqrt[4]{x + x^4} као xx.

Бројилац и именилац поделите највећим од тих степени. Кад делите са xkx^k, под квадратни корен уносите x2kx^{2k}: 2x4+2x2=2x4+2x4=2+2x4\frac{\sqrt{2x^4 + 2}}{x^2} = \sqrt{\frac{2x^4 + 2}{x^4}} = \sqrt{2 + \frac{2}{x^4}}. Затим сви чланови облика cxm\frac{c}{x^m} теже нули. Честа грешка је да се под корен унесе погрешан степен, на пример x2x^2 уместо x4x^4.

501001502002503003500,70,80,91x (m)r(x)r(x)P
30 m
40 m
Однос r(x)
0,733
Уштеда пута
26,7%
Испрекидана права је y=22≈0,707y = \frac{\sqrt{2}}{2} \approx 0{,}707. Колика год да је разлика страница cc, за веће ливаде однос јој се приближава: у бесконачности одлучују само водећи чланови. За c=0c = 0 ливада је квадрат и однос је тачно 22\frac{\sqrt{2}}{2}.

Програмери овако пореде брзину алгоритама за веома велике улазе, а инжењери процењују однос две величине кад се димензије вишеструко повећају.

Пречица преко ливаде

Правоугаона ливада има странице xx m и x+30x + 30 m. Уместо да идете дуж две странице, можете је прећи дијагонално. Однос пута преко ливаде и пута око ње је r(x)=x2+(x+30)22x+30r(x) = \frac{\sqrt{x^2 + (x + 30)^2}}{2x + 30}. Колики је тај однос за x=40x = 40 и ком броју тежи кад x→∞x \to \infty?

Решење

  1. За x=40x = 40: r(40)=1600+4900110=6500110≈80,6110≈0,733r(40) = \frac{\sqrt{1600 + 4900}}{110} = \frac{\sqrt{6500}}{110} \approx \frac{80{,}6}{110} \approx 0{,}733.
  2. Кад x→∞x \to \infty, добијамо ∞∞\frac{\infty}{\infty}. Бројилац се понаша као 2x2=2x\sqrt{2x^2} = \sqrt{2}x, а именилац као 2x2x, па делимо са xx.
  3. У бројиоцу xx уносимо под корен као x2x^2: x2+(x+30)2x=1+(1+30x)2\frac{\sqrt{x^2 + (x + 30)^2}}{x} = \sqrt{1 + \left(1 + \frac{30}{x}\right)^2}, а именилац постаје 2+30x2 + \frac{30}{x}.
  4. Пошто 30x→0\frac{30}{x} \to 0, добијамо lim⁡x→∞r(x)=1+12=22≈0,707\lim_{x \to \infty} r(x) = \frac{\sqrt{1 + 1}}{2} = \frac{\sqrt{2}}{2} \approx 0{,}707.

Одговор: За ливаду од 40 m и 70 m пречица износи 73% пута око ливаде, а за веома велике ливаде однос тежи ка 22≈0,71\frac{\sqrt{2}}{2} \approx 0{,}71, па пречица штеди највише око 29% пута.

Задатак за вежбу

Израчунајте lim⁡x→∞9x2+12x−5\lim_{x \to \infty}\frac{\sqrt{9x^2 + 1}}{2x - 5}.

Прикажи решење

Делимо са xx, а у бројиоцу под корен уносимо x2x^2: 9+1x22−5x→32\frac{\sqrt{9 + \frac{1}{x^2}}}{2 - \frac{5}{x}} \to \frac{3}{2}.