Смена t=g(x) успева кад се уз сложену функцију налази извод њене унутрашње функције, макар до константног фактора. У ∫xex2dx унутрашња функција је x2, а xdx=2dt, па је резултат 21ex2+C. Исто важи за степене, синусе и корене: ∫x2(x3+1)4dx решава смена t=x3+1. Кад је бројилац, до константе, извод имениоца, добија се логаритам: ∫g(x)g′(x)dx=ln∣g(x)∣+C. Уз lnx обично стоји xdx, па је смена t=lnx.
Константни фактор може да се дода или извуче, али променљива не може: у ∫ex2dx нема x испред, па ова смена ту не помаже.
Мењајтебрзинуветраv₀
Површина (интеграл)
0,165
P(v₀) = 1 − e^(−v₀²/50)
0,165
Удео времена
16,5%
Зелена површина испод криве P′(v) од 0 до v0 је удео времена са ветром слабијим од v0, и једнака је 1−e−50v02, примитивној функцији добијеној сменом. Цела површина испод криве је 1.
Примеризживота
Овакве смене стоје иза многих формула статистике и физике: из густине расподеле брзине ветра инжењери рачунају колики део времена ће турбине ветропарка стајати, а колики радити.
Ветар и турбина
Пројектанти ветропарка у Банату процењују колико ће турбине стајати због слабог ветра. По моделу, удео времена P(v) у ком је брзина ветра мања од v (у m/s) испуњава P′(v)=25ve−50v2 и P(0)=0. Турбина почиње да ради кад ветар достигне 3 m/s. Колики део времена турбина стоји?
Решење
P(v)=∫25ve−50v2dv. Уз експоненцијалну функцију стоји v, а то је, до константе, извод изложиоца.
Смена t=−50v2: dt=−25vdv, па је 25vdv=−dt.
P=∫et(−dt)=−et+C=−e−50v2+C.
Из P(0)=−1+C=0 следи C=1, па је P(v)=1−e−50v2.
За v=3: P(3)=1−e−0,18≈1−0,835=0,165.
Одговор:Ветар је слабији од 3 m/s око 16,5% времена, па толико времена турбина стоји.
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.