Неодређени интеграли – парцијална интеграција 5

Интеграли. Особине интеграла. Парцијална интеграција. Дефиниција. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.11)   Решити ∫4−x2dx\int {\sqrt {4 - {x^2}} } dx


Пр.11)    ∫4−x2dx=\int {\sqrt {4 - {x^2}} } dx=

4−x2⋅4−x24−x2=4−x24−x2=44−x2−x24−x2\sqrt {4 - {x^2}} \cdot \frac{{\sqrt {4 - {x^2}} }}{{\sqrt {4 - {x^2}} }} = \frac{{4 - {x^2}}}{{\sqrt {4 - {x^2}} }} = \frac{4}{{\sqrt {4 - {x^2}} }} - \frac{{{x^2}}}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}

=∫44−x2dx−∫x24−x2dx= \int {\frac{4}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}} dx - \int {\frac{{{x^2}}}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}} dx

I1=∫44−x2dx=4∫14(1−(x2)2)dx={I_1} = \int {\frac{4}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}} dx = 4\int {\frac{1}{{\sqrt {4\left( {1 - {{\left( {\frac{x}{2}} \right)}^2}} \right)} }}} dx =

x2=t\frac{x}{2} = t

dx2=dt\frac{{dx}}{2} = dt

dx=2dtdx = 2dt

=2∫2dt1−t2=4arcsin⁡t+C=4arcsin⁡x2+C= 2\int {\frac{{2dt}}{{\sqrt {1 - {t^2}} }}} = 4\arcsin t + C = 4\arcsin \frac{x}{2} + C

I2=∫x24−x2dx={I_2} = \int {\frac{{{x^2}}}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}} dx =

u=xdu=dxdv=x4−x2dxv=∫x4−x2dx=4−x2=s−2xdx=dsxdx=ds−2=∫ds−2s=−12∫s−12dsv=−12⋅s12+C=−4−x2+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&u = x \\ &du = dx\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = \frac{x}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}dx \\ &v = \int {\frac{x}{{\sqrt {4 - {x^2}} }}dx = } \\ &4 - {x^2} = s \\ &- 2xdx = ds \\ &xdx = \frac{{ds}}{{ - 2}} \\ & \\ &= \int {\frac{{\frac{{ds}}{{ - 2}}}}{{\sqrt s }}} = - \frac{1}{2}\int {{s^{ - \frac{1}{2}}}ds} \\ &v = - \frac{1}{2} \cdot \frac{s}{{\frac{1}{2}}} + C = - \sqrt {4 - {x^2}} + C\end{aligned} \end{array}

=−x4−x2+∫4−x2dx= - x\sqrt {4 - {x^2}} + \int {\sqrt {4 - {x^2}} dx}

∫4−x2dx=I1−I2\int {\sqrt {4 - {x^2}} dx} = {I_1} - {I_2}

∫4−x2dx=4arcsin⁡x2+x4−x2−∫4−x2dx\int {\sqrt {4 - {x^2}} dx} = 4\arcsin \frac{x}{2} + x\sqrt {4 - {x^2}} - \int {\sqrt {4 - {x^2}} dx}

2∫4−x2dx=4arcsin⁡x2+x4−x22\int {\sqrt {4 - {x^2}} dx} = 4\arcsin \frac{x}{2} + x\sqrt {4 - {x^2}}

∫4−x2dx=2arcsin⁡x2+x24−x2\int {\sqrt {4 - {x^2}} dx} = 2\arcsin \frac{x}{2} + \frac{x}{2}\sqrt {4 - {x^2}}

Интеграл ∫a2−x2 dx\int \sqrt{a^2 - x^2}\,dx решава се триком: корен запишите као a2−x2a2−x2\frac{a^2 - x^2}{\sqrt{a^2 - x^2}} и раставите на a2∫dxa2−x2a^2\int \frac{dx}{\sqrt{a^2 - x^2}} и ∫x2 dxa2−x2\int \frac{x^2\,dx}{\sqrt{a^2 - x^2}}. Први је a2arcsin⁡xaa^2\arcsin\frac{x}{a}, а други се решава парцијално, са u=xu = x и dv=x dxa2−x2dv = \frac{x\,dx}{\sqrt{a^2 - x^2}}, па је v=−a2−x2v = -\sqrt{a^2 - x^2}. Тада се почетни интеграл поново појави и решава се као једначина: ∫a2−x2 dx=x2a2−x2+a22arcsin⁡xa+C\int \sqrt{a^2 - x^2}\,dx = \frac{x}{2}\sqrt{a^2 - x^2} + \frac{a^2}{2}\arcsin\frac{x}{a} + C.

Овај образац даје површину круга, полукруга и кружног одсечка; на пример, ∫−aaa2−x2 dx=a2π2\int_{-a}^{a}\sqrt{a^2 - x^2}\,dx = \frac{a^2\pi}{2} је половина круга. Исти интеграл може да се реши и сменом x=asin⁡tx = a\sin t, уз формулу за cos⁡2t\cos^2 t. Пазите на фактор a22\frac{a^2}{2} уз арксинус и на знак кад враћате интеграл на леву страну.

−0,7−0,5−0,3−0,10,10,30,5−0,6−0,4−0,20,20,40,60x (m)y (m)ниво уља
0,3 m
Површина пресека
0,2211 m²
Уље у цистерни
442 l
Попуњеност
19,6%
Пресек уља је кружни одсечак, чију површину даје функција S(y)S(y) из примера. Литри не расту равномерно са дубином: средина цистерне је најшира, па ту сваки центиметар дубине доноси највише уља.

По овом обрасцу праве се таблице које дубину уља у хоризонталној цистерни претварају у литре, а инжењери рачунају проток воде у делимично пуној цеви.

Уље у цистерни

Цистерна за лож уље лежи хоризонтално: то је ваљак полупречника 0,6 m и дужине 2 m. Мерна шипка показује да је уље дубоко 0,3 m. Колико литара уља има у цистерни?

Решење

  1. Пресек цистерне је круг x2+y2=0,36x^2 + y^2 = 0{,}36, са центром у средини. Нека је S(y)S(y) површина пресека уља кад му је ниво на висини yy. Кад ниво порасте за мало dydy, SS порасте за траку ширине 20,36−y22\sqrt{0{,}36 - y^2}, па је S′(y)=20,36−y2S'(y) = 2\sqrt{0{,}36 - y^2}, а S(−0,6)=0S(-0{,}6) = 0, јер је тада цистерна празна.
  2. По обрасцу из лекције, за a=0,6a = 0{,}6: S(y)=y0,36−y2+0,36arcsin⁡y0,6+CS(y) = y\sqrt{0{,}36 - y^2} + 0{,}36\arcsin\frac{y}{0{,}6} + C.
  3. Из S(−0,6)=0,36⋅(−π2)+C=0S(-0{,}6) = 0{,}36 \cdot \left(-\frac{\pi}{2}\right) + C = 0 следи C=0,18πC = 0{,}18\pi.
  4. Уље дубоко 0,3 m има ниво y=−0,3y = -0{,}3, а arcsin⁡(−0,5)=−π6\arcsin(-0{,}5) = -\frac{\pi}{6}, па је S=−0,30,27−0,06π+0,18π≈−0,1559+0,3770≈0,2211S = -0{,}3\sqrt{0{,}27} - 0{,}06\pi + 0{,}18\pi \approx -0{,}1559 + 0{,}3770 \approx 0{,}2211 m².
  5. Запремина уља је V=S⋅2≈0,442V = S \cdot 2 \approx 0{,}442 m³. Пуна цистерна прима 0,36π⋅2≈2,2620{,}36\pi \cdot 2 \approx 2{,}262 m³, па уље попуњава само око 19,6% цистерне, иако шипка показује четвртину пречника.

Одговор: У цистерни је око 442 l уља, мање од петине њене запремине.

Задатак за вежбу

Одредите примитивну функцију FF функције 9−x2\sqrt{9 - x^2} за коју је F(−3)=0F(-3) = 0, па израчунајте F(3)F(3).

Прикажи решење

F(x)=x29−x2+92arcsin⁡x3+9π4F(x) = \frac{x}{2}\sqrt{9 - x^2} + \frac{9}{2}\arcsin\frac{x}{3} + \frac{9\pi}{4}, јер је 92arcsin⁡(−1)=−9π4\frac{9}{2}\arcsin(-1) = -\frac{9\pi}{4}. Тада је F(3)=9π4+9π4=9π2F(3) = \frac{9\pi}{4} + \frac{9\pi}{4} = \frac{9\pi}{2}, површина полукруга полупречника 3.