Одређени интеграл 1

Одређени интеграл. Дефиниција. Основна својства. Метода смене код одређеног интеграла. Једноставни примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.1)   Решити   ∫14xdx\int\limits_1^4 {\sqrt x } dx

Пр.2)   ∫−13(1−2x+3x2)dx\int\limits_{ - 1}^3 {\left( {1 - 2x + 3{x^2}} \right)} dx


Пр.1)   ∫14xdx=∫14x12dx=x3232∣14=23x3∣14=2343−2313=23⋅8−23=\int\limits_1^4 {\sqrt x } dx = \int\limits_1^4 {{x^{\frac{1}{2}}}} dx = \left. {\frac{{{x^{\frac{3}{2}}}}}{{\frac{3}{2}}}} \right|_1^4 = \left. {\frac{2}{3}\sqrt {{x^3}} } \right|_1^4 = \frac{2}{3}{\sqrt 4 ^3} - \frac{2}{3}{\sqrt 1 ^3} = \frac{2}{3} \cdot 8 - \frac{2}{3} =

=23(8−1)=23⋅7=143= \frac{2}{3}\left( {8 - 1} \right) = \frac{2}{3} \cdot 7 = \frac{{14}}{3}

Пр.2)   ∫−13(1−2x+3x2)dx=∫−131dx+∫−13−2xdx+∫−133x2dx=\int\limits_{ - 1}^3 {\left( {1 - 2x + 3{x^2}} \right)} dx = \int\limits_{ - 1}^3 1 dx + \int\limits_{ - 1}^3 { - 2x} dx + \int\limits_{ - 1}^3 {3{x^2}} dx =

=x∣−13−2x2∣−13+3x33∣−13=(x−x2+x3)∣−13== \left. x \right|_{ - 1}^3 - 2\left. {\frac{x}{2}} \right|_{ - 1}^3 + 3\left. {\frac{{{x^3}}}{3}} \right|_{ - 1}^3 = \left. {\left( {x - {x^2} + {x^3}} \right)} \right|_{ - 1}^3 =

=(3−32+33)−(−1−(−1)2+(−1)3)=3−9+27−(−1−1−1)=24= \left( {3 - {3^2} + {3^3}} \right) - \left( { - 1 - {{\left( { - 1} \right)}^2} + {{\left( { - 1} \right)}^3}} \right) = 3 - 9 + 27 - \left( { - 1 - 1 - 1} \right) = 24

Одређени интеграл непрекидне функције рачуна се Њутн–Лајбницовом формулом: ∫abf(x) dx=F(x)∣ab=F(b)−F(a)\int_a^b f(x)\,dx = F(x)\Big|_a^b = F(b) - F(a), где је FF било која примитивна функција од ff. Константа CC се при одузимању скрати, па се не пише. Важе правила: интеграл збира је збир интеграла, константа се извлачи испред интеграла, ∫abf(x) dx=−∫baf(x) dx\int_a^b f(x)\,dx = -\int_b^a f(x)\,dx и ∫abf(x) dx=∫acf(x) dx+∫cbf(x) dx\int_a^b f(x)\,dx = \int_a^c f(x)\,dx + \int_c^b f(x)\,dx. Ако је f(x)≥0f(x) \ge 0, интеграл је површина испод графика. Корене пре интеграције запишите као степене: x=x12\sqrt x = x^{\frac{1}{2}}.

Најчешћа грешка је у одузимању F(a)F(a) кад је aa негативно: вредност F(a)F(a) ставите у заграду. На пример, за F(x)=x3−x2F(x) = x^3 - x^2 је F(−1)=−1−1=−2F(-1) = -1 - 1 = -2, па се одузима −(−2)-(-2), то јест додаје 2.

123456481216200t (s)v (m/s)v(t)
4 s
Пут (површина)
42,67 m
16/3 · b√b
42,67 m
Брзина у тренутку b
57,6 km/h
Пут је површина испод графика брзине од 0 до bb, а по Њутн–Лајбницовој формули једнак је 163bb\frac{16}{3}b\sqrt b. Кад bb удвостручите, пут порасте скоро три пута, јер брзина све време расте.

Пређени пут је интеграл брзине по времену, а утрошена енергија интеграл снаге: тако бројило струје сабира киловат-сате, а путни рачунар у аутомобилу пређене километре.

Електрични аутомобил креће

Електрични аутомобил креће из мировања, а мотор ради сталном снагом, па му је брзина v(t)=8tv(t) = 8\sqrt t m/s, где је tt време у секундама. Колики пут пређе за прве 4 s и коју брзину тада има?

Решење

  1. Пут је одређени интеграл брзине: s=∫048t dt=8∫04t12 dts = \int_0^4 8\sqrt t\,dt = 8\int_0^4 t^{\frac{1}{2}}\,dt.
  2. Примитивна функција је 8⋅t3232=163tt8 \cdot \frac{t^{\frac{3}{2}}}{\frac{3}{2}} = \frac{16}{3}t\sqrt t.
  3. s=163(44−0)=163⋅8=1283≈42,7s = \frac{16}{3}\left(4\sqrt 4 - 0\right) = \frac{16}{3} \cdot 8 = \frac{128}{3} \approx 42{,}7 m.
  4. Брзина после 4 s је v(4)=8⋅2=16v(4) = 8 \cdot 2 = 16 m/s, односно 57,657{,}6 km/h, а средња брзина је 42,74≈10,7\frac{42{,}7}{4} \approx 10{,}7 m/s.

Одговор: За прве 4 s аутомобил пређе око 42,7 m и убрза до 57,6 km/h.

Задатак за вежбу

Израчунајте ∫−21(x2+2x−1) dx\int_{-2}^{1}(x^2 + 2x - 1)\,dx.

Прикажи решење

F(x)=x33+x2−xF(x) = \frac{x^3}{3} + x^2 - x; F(1)=13F(1) = \frac{1}{3} и F(−2)=−83+4+2=103F(-2) = -\frac{8}{3} + 4 + 2 = \frac{10}{3}, па је интеграл 13−103=−3\frac{1}{3} - \frac{10}{3} = -3. Негативан је јер је функција на већем делу интервала испод осе xx.