Функције – домен функције 1

Функција. Домен функције. Одређивање домена код полиномне, рационалне, корене и логаритамске функције. Једноставни примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Одредити област дефинисаности функција

пр.1)  y=−3x4+2x3−7x2+5x−5y = - 3{x^4} + 2{x^3} - 7{x^2} + 5x - 5

пр.2)  y=−2x2+1x2−1y = \frac{{ - 2{x^2} + 1}}{{{x^2} - 1}}

пр.3)  y=x2−7x+10y = \sqrt {{x^2} - 7x + 10}

пр.4)  y=−5x5+2x3+13y = \sqrt[3]{{ - 5{x^5}+2{x^3}+1}}

пр.5)  y=log(2x2−x−10)y = log(2{x^2}-x-10)


пр.1)  y=−3x4+2x3−7x2+5x−5y = - 3{x^4} + 2{x^3} - 7{x^2} + 5x - 5

Df:RDf:\mathbb{R}

пр.2)  y=−2x2+1x2−1y = \frac{{ - 2{x^2} + 1}}{{{x^2} - 1}}

Df:x2−1≠0x2≠1x≠±1Df:R\{−1,1}\begin{aligned}&Df:{x^2} - 1 \ne 0 \\ &{x^2} \ne 1 \\ &x \ne \pm 1 \\ &Df:\mathbb{R}\backslash \left\{ { - 1,1} \right\}\end{aligned}

пр.3)  y=x2−7x+10y = \sqrt {{x^2} - 7x + 10}

Df:x2−7x+10⩾0x2−7x+10=0x1,2=7±49−402x1,2=7±32x1=2,x2=5\begin{aligned}&Df:{x^2} - 7x + 10 \geqslant 0 \\ &{x^2} - 7x + 10 = 0 \\ &{x_{1,2}} = \frac{{7 \pm \sqrt {49 - 40} }}{2} \\ &{x_{1,2}} = \frac{{7 \pm 3}}{2} \\ &{x_1} = 2,{x_2} = 5\end{aligned}

419 png

Df:x∈(−∞,2]∪[5,+∞)Df:x \in \left( { - \infty ,2} \right] \cup \left[ {5, + \infty } \right)

пр.4)  y=−5x5+2x3+13y = \sqrt[3]{{ - 5{x^5}+2{x^3}+1}}

Df:RDf:\mathbb{R}

пр.5)  y=log(2x2−x−10)y = log(2{x^2}-x-10)

Df:2x2−x−10>02x2−x−10=0x1,2=1±1+804=1±94x1=−2,x1=52\begin{aligned}&Df:2{x^2} - x - 10 > 0 \\ &2{x^2} - x - 10 = 0 \\ &{x_{1,2}} = \frac{{1 \pm \sqrt {1 + 80} }}{4} = \frac{{1 \pm 9}}{4} \\ &{x_1} = - 2,{x_1} = \frac{5}{2}\end{aligned}

420 png

Df:x∈(−∞,−2]∪[52,+∞)Df:x \in \left( { - \infty , - 2} \right] \cup \left[ {\frac{5}{2}, + \infty } \right)

Домен, или област дефинисаности, функције је скуп свих xx за које израз има смисла. Полиноми и непарни корени, као x3\sqrt[3]{x}, дефинисани су за свако xx, па је Df=RD_f = \mathbb{R}. Код разломка именилац мора бити различит од нуле: за 1x2−1\frac{1}{x^2 - 1} је x≠±1x \ne \pm 1. Израз под парним кореном мора бити ненегативан, а аргумент логаритма строго позитиван.

Ако је под кореном или у логаритму квадратни трином, нађите његове нуле и одредите знак: за a>0a > 0 трином је позитиван лево од мање и десно од веће нуле. Пазите на крајеве интервала: код корена нуле тринома припадају домену (угласте заграде), а код логаритма не припадају (обле заграде).

−22468−2240xyg(x)√g(x)x₀
2
5
6,5
g(x₀)
6,75
√g(x₀)
2,6
Испрекидана парабола је трином g(x)=(x−x1)(x−x2)g(x) = (x - x_1)(x - x_2), а плави график g(x)\sqrt{g(x)} постоји само где је парабола изнад осе xx или на њој. Укључите логаритам: његов график постоји само где је g(x)>0g(x) > 0, па x1x_1 и x2x_2 више нису у домену. Почетни положај је пример 3 са странице, x2−7x+10x^2 - 7x + 10.

Свака формула у пракси има домен: калкулатор и Excel јављају грешку кад тражите корен негативног броја, а инжењер мора да зна за које вредности формула за дужину, брзину или напон уопште важи.

Мердевине уз зид

Мердевине дужине 5 m наслоњене су на зид. Ако је подножје удаљено xx метара од зида, врх је на висини h(x)=25−x2h(x) = \sqrt{25 - x^2} метара. Одредите домен функције hh и за које xx формула има смисла у стварности. Колико је висок врх кад је подножје 3 m од зида?

Решење

  1. Израз под кореном мора бити ненегативан: 25−x2⩾025 - x^2 \geqslant 0.
  2. Нуле тринома 25−x225 - x^2 су x=−5x = -5 и x=5x = 5. Коефицијент уз x2x^2 је негативан, па је трином ненегативан између нула: Dh=[−5,5]D_h = [-5, 5].
  3. Удаљеност не може бити негативна, па у стварности формула важи за 0⩽x⩽50 \leqslant x \leqslant 5: за x=0x = 0 мердевине стоје усправно уз зид, а за x=5x = 5 леже на поду.
  4. За x=3x = 3: h(3)=25−9=16=4h(3) = \sqrt{25 - 9} = \sqrt{16} = 4 m.

Одговор: Домен је [−5,5][-5, 5], у стварности 0⩽x⩽50 \leqslant x \leqslant 5, а кад је подножје 3 m од зида, врх је на висини од 4 m.

Задатак за вежбу

Одредите домен функција y=x+1x2−9y = \frac{x + 1}{x^2 - 9} и y=log⁡(x2−4x−5)y = \log(x^2 - 4x - 5).

Прикажи решење

Прва: x2−9≠0x^2 - 9 \ne 0, па је D=R∖{−3,3}D = \mathbb{R} \setminus \{-3, 3\}. Друга: x2−4x−5>0x^2 - 4x - 5 > 0; нуле су −1-1 и 55, па је D=(−∞,−1)∪(5,+∞)D = (-\infty, -1) \cup (5, +\infty).