Неодређеност ∞−∞ јавља се код разлике у којој оба члана неограничено расту, као x−x2−8x. Решава се множењем и дељењем коњугованим изразом, по формули (A−B)(A+B)=A2−B2: корен нестаје, а разлика прелази у разломак.
Тако је x−x2−8x=x+x2−8xx2−(x2−8x)=x+x2−8x8x. Сада имате ∞∞, па делите са x и добијате 1+18=4. Исто се ради са разликом два корена, као x2−4x+5−x2+4x+5: множите збиром тих корена, па у бројиоцу остаје разлика поткорених израза, у којој се квадрати пониште. Честа грешка је закључак ∞−∞=0: резултат може бити било који број, па и бесконачан.
Мењајтеразликустраница
Разлика r(x)
10,56 m
Гранична вредност c/2
10 m
График показује r(x)=x+c−x2+cx. Оба члана расту без граница, а њихова разлика се смирује и тежи ка 2c, испрекиданој правој. За c=20 то је 10 m из примера.
Примеризживота
Исти трик користе програмери у нумеричким прорачунима: разлику два скоро једнака корена рачунар тачније израчуна у облику разломка, без губитка значајних цифара.
Квадратна парцела исте површине
Приликом комасације власник мења правоугаону парцелу са страницама x m и x+20 m за квадратну парцелу исте површине. Страница квадрата је x(x+20)=x2+20x, па је дужа страница правоугаоника дужа од ње за r(x)=x+20−x2+20x метара. Израчунајте r(80) и limx→∞r(x).
Решење
За x=80: r(80)=100−8000≈100−89,44=10,56 m.
Кад x→∞, оба члана расту: неодређеност ∞−∞. Множимо и делимо коњугованим изразом x+20+x2+20x.
Бројилац постаје (x+20)2−(x2+20x)=20x+400, па је r(x)=x+20+x2+20x20x+400.
Делимо са x: r(x)=1+x20+1+x2020+x400→1+120=10.
Одговор:За парцелу од 80 m и 100 m разлика је око 10,56 m, а за веома велике парцеле тежи ка 10 m, половини разлике страница правоугаоника.
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.