Неодређени интеграли – метода смене 3

Интеграли. Особине интеграла. Метода смене. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.10)   Решити ∫1x2sin⁡1xdx\int {\frac{1}{{{x^2}}}} \sin \frac{1}{x}dx

Пр.11)   ∫sin⁡6xcos⁡xdx\int {{{\sin }^6}} x\cos xdx

Пр.12)   ∫sin⁡xcos⁡x3dx\int {\frac{{\sin x}}{{\sqrt[3]{{\cos x}}}}} dx

Пр.13)   ∫tgxdx\int {tgxdx}

Пр.14)   ∫cos⁡5x⋅sin⁡3xdx\int {{{\cos }^5}} x \cdot {\sin ^3}xdx


Кад подинтегрална функција садржи степен синуса помножен са cos⁡x\cos x, уводимо t=sin⁡xt = \sin x, јер је dt=cos⁡x dxdt = \cos x\,dx. Тако је ∫sin⁡nxcos⁡x dx=sin⁡n+1xn+1+C\int \sin^n x\cos x\,dx = \frac{\sin^{n + 1}x}{n + 1} + C. Уз степене косинуса и sin⁡x dx\sin x\,dx смена је t=cos⁡xt = \cos x, али тада је dt=−sin⁡x dxdt = -\sin x\,dx, па се појављује минус: ∫tg⁡x dx=∫sin⁡xcos⁡x dx=−ln⁡∣cos⁡x∣+C\int \operatorname{tg} x\,dx = \int \frac{\sin x}{\cos x}\,dx = -\ln|\cos x| + C. Исто се ради кад је косинус под кореном у имениоцу; тада се добија степен чији је изложилац разломак. Смена успева и са другим унутрашњим функцијама: у ∫1x2cos⁡1x dx\int \frac{1}{x^2}\cos\frac{1}{x}\,dx је t=1xt = \frac{1}{x} и dt=−dxx2dt = -\frac{dx}{x^2}.

Пре смене погледајте шта стоји уз dxdx: ако је то cos⁡x\cos x, смена је t=sin⁡xt = \sin x, а ако је sin⁡x\sin x, смена је t=cos⁡xt = \cos x. После интеграције вратите смену, јер резултат мора бити функција од xx. Најчешћа грешка је изгубљен минус у dt=−sin⁡x dxdt = -\sin x\,dx.

123456−1−0,50,510xyf(x)F(x)
1
1
f(x₀) = sinⁿ x₀ · cos x₀
0,455
Нагиб тангенте на F
0,455
Плава крива је F(x)=sin⁡n+1xn+1F(x) = \frac{\sin^{n + 1}x}{n + 1}, а зелена подинтегрална функција f(x)=sin⁡nxcos⁡xf(x) = \sin^n x\cos x. Где је ff позитивна, FF расте, а нагиб тангенте на FF увек је једнак f(x0)f(x_0). За n=1n = 1 добијате облик енергије кондензатора из примера.

Овакви интеграли јављају се у електротехници: снага коју кондензатор или калем у мрежи наизменичне струје наизменично прима и враћа производ је синуса и косинуса, а енергија је њен интеграл.

Кондензатор у мрежи

Кондензатор је прикључен на мрежу од 50 Hz. Напон на њему је u=300sin⁡(100πt)u = 300\sin(100\pi t) V, а струја i=2cos⁡(100πt)i = 2\cos(100\pi t) A, где је tt у секундама. Снага коју прима је p=ui=600sin⁡(100πt)cos⁡(100πt)p = ui = 600\sin(100\pi t)\cos(100\pi t) W, а енергија у кондензатору E(t)E(t) је примитивна функција снаге, са E(0)=0E(0) = 0. Одредите E(t)E(t) и највећу енергију у кондензатору.

Решење

  1. E(t)=∫600sin⁡(100πt)cos⁡(100πt) dtE(t) = \int 600\sin(100\pi t)\cos(100\pi t)\,dt. Уз синус стоји косинус, па уводимо s=sin⁡(100πt)s = \sin(100\pi t).
  2. Тада је ds=100πcos⁡(100πt) dtds = 100\pi\cos(100\pi t)\,dt, дакле cos⁡(100πt) dt=ds100π\cos(100\pi t)\,dt = \frac{ds}{100\pi}.
  3. E=600100π∫s ds=6π⋅s22+C=3πsin⁡2(100πt)+CE = \frac{600}{100\pi}\int s\,ds = \frac{6}{\pi} \cdot \frac{s^2}{2} + C = \frac{3}{\pi}\sin^2(100\pi t) + C.
  4. Из E(0)=0E(0) = 0 следи C=0C = 0. Највећа вредност sin⁡2\sin^2 је 1, па је највећа енергија 3π≈0,95\frac{3}{\pi} \approx 0{,}95 J, први пут кад је 100πt=π2100\pi t = \frac{\pi}{2}, у t=0,005t = 0{,}005 s.

Одговор: Енергија у кондензатору је E(t)=3πsin⁡2(100πt)E(t) = \frac{3}{\pi}\sin^2(100\pi t) J; највише, око 0,95 J, има сваких 0,01 s, први пут после 0,005 s.

Задатак за вежбу

Израчунајте ∫cos⁡xsin⁡3x dx\int \frac{\cos x}{\sin^3 x}\,dx.

Прикажи решење

Смена t=sin⁡xt = \sin x, dt=cos⁡x dxdt = \cos x\,dx: ∫t−3 dt=t−2−2+C=−12sin⁡2x+C\int t^{-3}\,dt = \frac{t^{-2}}{-2} + C = -\frac{1}{2\sin^2 x} + C.