Функције – испитивање функција 3

Испитивање тока и цртање графика функције. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.3)    Испитати функцију f(x)=ln⁡xx2f\left( x \right) = \frac{{\ln x}}{{{x^2}}}.


1. Домен функције               

Df:x2≠0∧x>0Df:{x^2} \ne 0 \wedge x > 0

Df:x∈(0;+∞)Df:x \in \left( {0; + \infty } \right)

2. Нуле функције

f(x)=0f\left( x \right) = 0

ln⁡xx2=0\frac{{\ln x}}{{{x^2}}} = 0

ln⁡x=0∧x2≠0\ln x = 0 \wedge {x^2} \ne 0

x=1x = 1

A(1;0)A\left( {1;0} \right)

3. Пресек са y-осом

За x=0x = 0 функција није дефинисана. Нема пресека са y-осом.

4. Знак функције

469 png

y>0y > 0    x∈(1;+∞)x \in \left( {1; + \infty } \right)

y<0y < 0    x∈(0;1)x \in \left( {0;1} \right)

5. Парност

f(−x)=ln⁡(−x)(−x)2=ln⁡(−x)x2≠f(x)f\left( { - x} \right) = \frac{{\ln \left( { - x} \right)}}{{{{\left( { - x} \right)}^2}}} = \frac{{\ln \left( { - x} \right)}}{{{x^2}}} \ne f\left( x \right)

−f(x)=−ln⁡xx2≠f(−x)- f\left( x \right) = - \frac{{\ln x}}{{{x^2}}} \ne f\left( { - x} \right)

Функција није парна и није непарна.

6. Асимптоте

В.А.

f(x)=ln⁡xx2f\left( x \right) = \frac{{\ln x}}{{{x^2}}}

lim⁡x→0+ln⁡xx2=−∞0+=−∞\mathop {\lim }\limits_{x \to {0^ + }} \frac{{\ln x}}{{{x^2}}} = \frac{{ - \infty }}{{{0^ + }}} = - \infty

x=0x = 0 вертикална асимптота.

Х.А.

ln⁡xx2=+∞+∞\frac{{\ln x}}{{{x^2}}} = \frac{{ + \infty }}{{ + \infty }}

lim⁡x→+∞ln⁡xx2=lim⁡x→+∞(ln⁡x)′(x2)′=lim⁡x→+∞1x2x=lim⁡x→+∞12x2=0\mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } \frac{{\ln x}}{{{x^2}}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } \frac{{{{\left( {\ln x} \right)}^\prime }}}{{{{\left( {{x^2}} \right)}^\prime }}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } \frac{{\frac{1}{x}}}{{2x}} = \mathop {\lim }\limits_{x \to + \infty } \frac{1}{{2{x^2}}} = 0

y=0y = 0 хоризонтална асимптота.


7. Монотоност и екстремне вредности

f(x)=ln⁡xx2f\left( x \right) = \frac{{\ln x}}{{{x^2}}}

f′(x)=(ln⁡x)′x2−ln⁡x(x2)′x4=1xx2−2xln⁡xx4=x(1−2ln⁡x)x3=1−2ln⁡xx3f'\left( x \right) = \frac{{{{\left( {\ln x} \right)}^\prime }{x^2} - \ln x{{\left( {{x^2}} \right)}^\prime }}}{{{x^4}}} = \frac{{\frac{1}{x}{x^2} - 2x\ln x}}{{{x^4}}} = \frac{{x\left( {1 - 2\ln x} \right)}}{{{x^3}}} = \frac{{1 - 2\ln x}}{{{x^3}}}

1−2ln⁡xx3=01−2ln⁡x=0∧x3≠02ln⁡x=1x≠0ln⁡x=12x=e\begin{aligned}&\frac{{1 - 2\ln x}}{{{x^3}}} = 0 \\ &\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {1 - 2\ln x = 0}&{}& \wedge &{{x^3} \ne 0} \\ {2\ln x = 1}&{}&{}&{x \ne 0} \\ {\ln x = \frac{1}{2}}&{}&{}&{} \\ {x = \sqrt e }&{}&{}&{} \end{array}\end{aligned}

470 png

 Tmax⁡(e;12e){T_{\max }}\left( {\sqrt e ;\frac{1}{{2e}}} \right)

8. Конвексност и превојне тачке

f(x)=ln⁡xx2f\left( x \right) = \frac{{\ln x}}{{{x^2}}}

f′(x)=1−2ln⁡xx3f'\left( x \right) = \frac{{1 - 2\ln x}}{{{x^3}}}

f′′(x)=(1−2ln⁡x)′x3−(x3)′(1−2ln⁡x)x6=(−21x)x3−3x2(1−2ln⁡x)x6=f''\left( x \right) = \frac{{{{\left( {1 - 2\ln x} \right)}^\prime }{x^3} - {{\left( {{x^3}} \right)}^\prime }\left( {1 - 2\ln x} \right)}}{{{x^6}}} = \frac{{\left( { - 2\frac{1}{x}} \right){x^3} - 3{x^2}\left( {1 - 2\ln x} \right)}}{{{x^6}}} =

=−2x2−3x2+6x2ln⁡xx6=x2(−2−3+6ln⁡x)x6=(−5+6ln⁡x)x4=6ln⁡x−5x4= \frac{{ - 2{x^2} - 3{x^2} + 6{x^2}\ln x}}{{{x^6}}} = \frac{{{x^2}\left( { - 2 - 3 + 6\ln x} \right)}}{{{x^6}}} = \frac{{\left( { - 5 + 6\ln x} \right)}}{{{x^4}}} = \frac{{6\ln x - 5}}{{{x^4}}}

6ln⁡x−5x4=06ln⁡x−5=0∧x4≠06ln⁡x=5x≠0ln⁡x=56x=e56\begin{aligned}&\frac{{6\ln x - 5}}{{{x^4}}} = 0 \\ &\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {6\ln x - 5 = 0}& \wedge &{{x^4} \ne 0} \\ {6\ln x = 5}&{}&{x \ne 0} \\ \begin{aligned}&\ln x = \frac{5}{6} \\ &x = \sqrt[6]{{{e^5}}}\end{aligned} &{}&{} \end{array}\end{aligned}

471 png

P(e56;56e53)P\left( {\sqrt[6]{{{e^5}}};\frac{5}{{6\sqrt[3]{{{e^5}}}}}} \right)

472 png

Код функција са логаритмом домен одређује услов x>0x > 0, па график постоји само десно од yy-осе и пресека са њом нема. Функција није ни парна ни непарна, јер домен није симетричан. За f(x)=ln⁡xx2f(x) = \frac{\ln x}{x^2} нула је x=1x = 1, јер је ln⁡1=0\ln 1 = 0, а знак функције је знак логаритма. Граничну вредност облика ∞∞\frac{\infty}{\infty} рачунајте Лопиталовим правилом: lim⁡x→∞ln⁡xx2=lim⁡x→∞12x2=0\lim_{x \to \infty}\frac{\ln x}{x^2} = \lim_{x \to \infty}\frac{1}{2x^2} = 0, па је y=0y = 0 хоризонтална асимптота, а x=0x = 0 вертикална. Из f′(x)=1−2ln⁡xx3f'(x) = \frac{1 - 2\ln x}{x^3} следи максимум у x=ex = \sqrt{e}, са вредношћу 12e\frac{1}{2e}. Други извод f′′(x)=6ln⁡x−5x4f''(x) = \frac{6\ln x - 5}{x^4} даје превојну тачку у x=e56x = e^{\frac{5}{6}}.

Вредности попут e≈1,65\sqrt{e} \approx 1{,}65 израчунајте приближно, да бисте их тачно уцртали на скици.

0,20,40,60,810,10,20,30,4x = r/20Pмаксимум
0,2
Прескочено станова r = 20x
4
Вероватноћа P(x)
0,322
P′(x) = −ln x − 1
0,609
Тангента је водоравна у x=1e≈0,37x = \frac{1}{e} \approx 0{,}37, где је вероватноћа највећа. Ако прескочите премало станова, ретко видите најбољи; ако прескочите превише, најбољи је често већ прошао.

Логаритамске функције описују појаве које расту све спорије, као јачину звука у децибелима, а у теорији одлучивања функција −xln⁡x-x\ln x даје познато „правило 37 процената“ за избор најбоље понуде.

Тражење стана

Студент у Новом Саду тражи стан и стигне да погледа 20 станова, један по један. О сваком мора да одлучи одмах, јер стан који пусти брзо изнајми неко други. Студент бира овако: првих rr станова само погледа, а затим узме први стан који је бољи од свих дотад виђених. Ако је x=r20x = \frac{r}{20} удео прескочених станова, вероватноћа да тако изабере баш најбољи стан приближно је P(x)=−xln⁡xP(x) = -x\ln x. Испитајте функцију PP на (0,1](0, 1] и одредите колико станова треба прескочити.

Решење

  1. Домен је 0<x≤10 < x \le 1, нула је x=1x = 1, а за 0<x<10 < x < 1 је ln⁡x<0\ln x < 0, па је P(x)>0P(x) > 0.
  2. Кад x→0+x \to 0^+, по Лопиталовом правилу: lim⁡−ln⁡x1x=lim⁡−1x−1x2=lim⁡x=0\lim \frac{-\ln x}{\frac{1}{x}} = \lim \frac{-\frac{1}{x}}{-\frac{1}{x^2}} = \lim x = 0.
  3. P′(x)=−ln⁡x−1=0P'(x) = -\ln x - 1 = 0 за x=1e≈0,368x = \frac{1}{e} \approx 0{,}368. Пре тога PP расте, а после опада, па је максимум P(1e)=1e≈0,37P\left(\frac{1}{e}\right) = \frac{1}{e} \approx 0{,}37.
  4. P′′(x)=−1x<0P''(x) = -\frac{1}{x} < 0, па је график конкаван и нема превојних тачака.
  5. За 20 станова: r≈20e≈7,4r \approx \frac{20}{e} \approx 7{,}4, па студент прескаче првих 7 станова.

Одговор: Треба погледати и пустити првих 7 станова, а онда узети први стан бољи од свих њих; тада је вероватноћа да изабере најбољи око 37%.

Задатак за вежбу

Испитајте функцију f(x)=ln⁡xxf(x) = \frac{\ln x}{x}: домен, нулу, асимптоте, екстремум и превојну тачку.

Прикажи решење

Домен је (0,+∞)(0, +\infty), нула x=1x = 1, асимптоте x=0x = 0 и y=0y = 0. Из f′(x)=1−ln⁡xx2f'(x) = \frac{1 - \ln x}{x^2} следи максимум (e,1e)\left(e, \frac{1}{e}\right), а из f′′(x)=2ln⁡x−3x3f''(x) = \frac{2\ln x - 3}{x^3} превојна тачка (e32,32e32)\left(e^{\frac{3}{2}}, \frac{3}{2e^{\frac{3}{2}}}\right).