Неодређени интеграли – парцијална интеграција 1

Интеграли. Особине интеграла. Парцијална интеграција. Дефиниција. Једноставни примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.1)   Решити ∫ln⁡xdx\int {\ln xdx}

Пр.2)   ∫arctgxdx\int {arctgxdx}

Пр.3)   ∫ln⁡(x2+1)dx\int {\ln \left( {{x^2} + 1} \right)} dx


Пр.1)   ∫ln⁡xdx=\int {\ln xdx} =

ln⁡x=u1xdx=dudv=dx∫dv=∫dxv=x+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&\ln x = u \\ &\frac{1}{x}dx = du\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = dx \\ &\int {dv} = \int {dx} \\ &v = x + C\end{aligned} \end{array}

=ln⁡x⋅x−∫x⋅1xdx=xln⁡x−x+C=x(ln⁡x−1)+C= \ln x \cdot x - \int {x \cdot \frac{1}{x}} dx = x\ln x - x + C = x\left( {\ln x - 1} \right) + C

Пр.2)   ∫arctgxdx=\int {arctgxdx}=

arctgx=u11+x2dx=dudv=dx/∫∫dv=∫dxv=x+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&arctgx = u \\ &\frac{1}{{1 + {x^2}}}dx = du\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = dx/\smallint \\ &\int {dv = \int {dx} } \\ &v = x + C\end{aligned} \end{array}

=x⋅arctgx−∫xdx1+x2== x \cdot arctgx - \int {\frac{{xdx}}{{1 + {x^2}}}} =

Смена:  

1+x2=t/′1 + {x^2} = t/'

2xdx=dt2xdx = dt

xdx=dt2xdx = \frac{{dt}}{2}

=x⋅arctgx−∫dt2t=x⋅arctgx−12ln⁡∣t∣+C=x⋅arctgx−12ln⁡∣1+x2∣+C= x \cdot arctgx - \int {\frac{{\frac{{dt}}{2}}}{t}} = x \cdot arctgx - \frac{1}{2}\ln \left| t \right| + C = x \cdot arctgx - \frac{1}{2}\ln \left| {1 + {x^2}} \right| + C

Пр.3)   ∫ln⁡(x2+1)dx=\int {\ln \left( {{x^2} + 1} \right)} dx=

u=ln⁡(x2+1)du=1x2+1(x2+1)′dxdu=1x2+12xdxdv=dx/∫∫dv=∫dxv=x+C\begin{array}{cccccccccccccccccccc} \begin{aligned}&u = \ln \left( {{x^2} + 1} \right) \\ &du = \frac{1}{{{x^2} + 1}}{\left( {{x^2} + 1} \right)^\prime }dx \\ &du = \frac{1}{{{x^2} + 1}}2xdx\end{aligned} &{}&\begin{aligned}&dv = dx/\smallint \\ &\smallint dv = \smallint dx \\ &v = x + C\end{aligned} \end{array}

=xln⁡(x2+1)−∫x⋅1x2+12xdx=xln⁡(x2+1)−2∫x2+1−1x2+1dx== x\ln \left( {{x^2} + 1} \right) - \int {x \cdot } \frac{1}{{{x^2} + 1}}2xdx = x\ln \left( {{x^2} + 1} \right) - 2\int {\frac{{{x^2} + 1 - 1}}{{{x^2} + 1}}dx} =

=xln⁡(x2+1)−2(∫x2+1x2+1dx−∫dxx2+1)=xln⁡(x2+1)−2(x−arctgx)+C= x\ln \left( {{x^2} + 1} \right) - 2\left( {\int {\frac{{{x^2} + 1}}{{{x^2} + 1}}dx - \int {\frac{{dx}}{{{x^2} + 1}}} } } \right) = x\ln \left( {{x^2} + 1} \right) - 2\left( {x - arctgx} \right) + C

Парцијална интеграција следи из извода производа: ∫u dv=uv−∫v du\int u\,dv = uv - \int v\,du. За uu бирајте функцију која се извођењем поједностављује, као што су ln⁡x\ln x, arctg⁡x\operatorname{arctg} x и arcsin⁡x\arcsin x, а за dvdv остатак који лако интегралите. Кад је под интегралом само таква функција, узмите dv=dxdv = dx и v=xv = x: ∫ln⁡x dx=xln⁡x−∫x⋅1x dx=xln⁡x−x+C\int \ln x\,dx = x\ln x - \int x \cdot \frac{1}{x}\,dx = x\ln x - x + C. Нови интеграл ∫v du\int v\,du мора бити лакши од почетног; често га решава смена или трик као x2=(x2+1)−1x^2 = (x^2 + 1) - 1.

Константу CC није потребно писати уз vv, довољно је додати је на крају. Ако после избора uu и dvdv интеграл постане тежи, замените им улоге.

246810204060801001200t (s)s (m)s(t)
5 s
Пређени пут s(t₀)
46 m
Нагиб тангенте
14,33
Брзина 8·ln(1 + t₀)
14,33 m/s
Плава крива је пређени пут s(t)=8(1+t)ln⁡(1+t)−8ts(t) = 8(1 + t)\ln(1 + t) - 8t. Нагиб тангенте у t0t_0 једнак је брзини 8ln⁡(1+t0)8\ln(1 + t_0): тако се проверава да је ss примитивна функција брзине. Крива је све стрмија, јер брзина стално расте.

Интеграл логаритма даје пређени пут ракете, чија брзина по формули Циолковског расте као ln⁡m0m\ln\frac{m_0}{m}, а из њега се добија и Стирлингова процена ln⁡n!≈nln⁡n−n\ln n! \approx n\ln n - n, коју користе статистичари и програмери.

Аутомобил убрзава

Аутомобил креће са семафора у Новом Саду. По поједностављеном моделу, његова брзина после tt секунди је 8ln⁡(1+t)8\ln(1 + t) m/s, у првих 10 s: у почетку брзо убрзава, а затим све спорије. Одредите пређени пут s(t)s(t) и израчунајте колики пут аутомобил пређе за 10 s и коју брзину тада има.

Решење

  1. Пут је примитивна функција брзине: s(t)=8∫ln⁡(1+t) dts(t) = 8\int \ln(1 + t)\,dt, уз s(0)=0s(0) = 0.
  2. Парцијално: u=ln⁡(1+t)u = \ln(1 + t) и dv=dtdv = dt, па је du=dt1+tdu = \frac{dt}{1 + t}. За vv узимамо 1+t1 + t уместо tt: и то је примитивна функција од 1, а скратиће се са имениоцем.
  3. ∫ln⁡(1+t) dt=(1+t)ln⁡(1+t)−∫(1+t)⋅dt1+t=(1+t)ln⁡(1+t)−t+C\int \ln(1 + t)\,dt = (1 + t)\ln(1 + t) - \int (1 + t) \cdot \frac{dt}{1 + t} = (1 + t)\ln(1 + t) - t + C.
  4. s(t)=8(1+t)ln⁡(1+t)−8t+Cs(t) = 8(1 + t)\ln(1 + t) - 8t + C, а из s(0)=0s(0) = 0 следи C=0C = 0.
  5. За t=10t = 10: s=88ln⁡11−80≈211,0−80=131,0s = 88\ln 11 - 80 \approx 211{,}0 - 80 = 131{,}0 m, а брзина је 8ln⁡11≈19,28\ln 11 \approx 19{,}2 m/s, око 69 km/h.

Одговор: За 10 s аутомобил пређе око 131 m и убрза до око 19,2 m/s, то јест 69 km/h.

Задатак за вежбу

Израчунајте ∫arcsin⁡x dx\int \arcsin x\,dx.

Прикажи решење

u=arcsin⁡xu = \arcsin x, dv=dxdv = dx: xarcsin⁡x−∫x dx1−x2x\arcsin x - \int \frac{x\,dx}{\sqrt{1 - x^2}}. Сменом t=1−x2t = 1 - x^2 последњи интеграл је −1−x2-\sqrt{1 - x^2}, па је резултат xarcsin⁡x+1−x2+Cx\arcsin x + \sqrt{1 - x^2} + C.