Појам разломка

Дефиниције, особине, примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији:

Пр.3)   Написати све разломке код којих је:

           а) именилац 7, а бројилац мањи од 5

           б) бројилац 3, а именилац мањи или једнак броју 5

           в) именилац двоцифрен број мањи од 18, а бројилац

               решење једначине x+3=11x + 3 = 11.


Пр.3)   Написати све разломке код којих је:

           а) именилац 7, а бројилац мањи од 5

17;27;37;47\frac{1}{7};\frac{2}{7};\frac{3}{7};\frac{4}{7}

           б) бројилац 3, а именилац мањи или једнак броју 5

31;32;33;34;35\frac{3}{1};\frac{3}{2};\frac{3}{3};\frac{3}{4};\frac{3}{5}

           в) именилац двоцифрен број мањи од 18, а бројилац

               решење једначине x+3=11x + 3 = 11.

x+3=11x=11−3x=8810;811;812;813;814;815;816;817\begin{aligned}&x + 3 = 11 \\ &x = 11 - 3 \\ &x = 8 \\ &\frac{8}{{10}};\frac{8}{{11}};\frac{8}{{12}};\frac{8}{{13}};\frac{8}{{14}};\frac{8}{{15}};\frac{8}{{16}};\frac{8}{{17}}\end{aligned}

Разломак ab\frac{a}{b} настаје кад целину поделите на bb једнаких делова и узмете aa таквих делова. Број испод разломачке црте је именилац: он каже на колико једнаких делова је целина подељена. Број изнад црте је бројилац: он каже колико је делова узето. Именилац не може бити 0. На пример, 34\frac{3}{4} пице су 3 од 4 једнака парчета.

Разломачка црта значи и дељење: ab=a:b\frac{a}{b} = a : b. Зато ab\frac{a}{b} неког броја налазите тако што број поделите са bb, па помножите са aa: 25\frac{2}{5} од 30 је 30:5⋅2=1230 : 5 \cdot 2 = 12. Делови морају бити једнаки, иначе то није разломак целине.

38
3
8
Обојених делова
3
Недостаје до пуне траке
5
Именилац дели траку на једнаке делове, а бројилац каже колико их је обојено. Почетни разломак 38\frac{3}{8} је део чоколаде који је Марко појео. Кад је бројилац једнак имениоцу, обојена је цела трака: то је једна целина.

Разломке користите у рецептима (пола шоље брашна), кад делите пицу или рачун, кад читате попуст („трећина цене“) и кад мерите време: четврт сата је 14\frac{1}{4} сата.

Чоколада са коцкицама

Чоколада има 24 једнаке коцкице. Марко је појео 38\frac{3}{8} чоколаде. Колико је коцкица појео и који део чоколаде је остао?

Решење

  1. Именилац 8 каже да чоколаду делимо на 8 једнаких делова: 24:8=324 : 8 = 3 коцкице у сваком делу.
  2. Бројилац 3 каже да је узето 3 таква дела: 3⋅3=93 \cdot 3 = 9 коцкица.
  3. Остало је 24−9=1524 - 9 = 15 коцкица, односно 8−3=58 - 3 = 5 осмина: 58\frac{5}{8} чоколаде.

Одговор: Марко је појео 9 коцкица, а остало је 58\frac{5}{8} чоколаде, тј. 15 коцкица.

Задатак за вежбу

Пут од куће до школе дугачак је 1200 m. Ана је прешла 34\frac{3}{4} пута. Колико метара је прешла, а колико јој је остало?

Прикажи решење

1200:4=3001200 : 4 = 300, па је прешла 3⋅300=9003 \cdot 300 = 900 m. Остало јој је 300 m, тј. 14\frac{1}{4} пута.