Комплексан број степенујете као бином: (a+bi)2=a2+2abi+b2i2=(a2−b2)+2abi, а за куб користите (x+y)3=x3+3x2y+3xy2+y3. Не заборавите средњи члан бинома, јер из њега настаје имагинарни део 2ab. При кубирању пазите на i3=−i: (1+2i)3=1+6i+12i2+8i3=−11−2i. Степене од i сводите преко остатка при дељењу са 4: i2=−1, i3=−i, i4=1.
Велики изложилац не рачунајте множењем редом. Искористите (1+i)2=2i и (1−i)2=−2i: (1+i)10=((1+i)2)5=(2i)5=32i5=32i. Код количника степена, на пример (1−i)5(1+i)9, издвојите парне степене, примените те формуле и тек на крају поделите. Резултат можете проверити модулом, јер је ∣zn∣=∣z∣n. Честа грешка је (3i)2=9; тачно је (3i)2=9i2=−9.
Померитетачкуc
|z₂|
1,41
|z₃|
3,16
|z₄|
10,3
Тачке z1, z2, z3, z4 добијају се квадрирањем претходне и додавањем c. Кад низ остаје у кругу полупречника 2, као за c=−1 или c=0,25, тачка припада Манделбротовом скупу. За c=−1+i већ z3=−1+3i излази из круга.
Примеризживота
Слике фрактала, као што је Манделбротов скуп, рачунар црта тако што за сваку тачку c равни много пута понавља квадрирање z→z2+c комплексних бројева.
Тачка фрактала
Програм који црта Манделбротов скуп за сваку тачку c рачуна низ z0=0, zn+1=zn2+c. Ако неки члан има модуо већи од 2, тачка није у скупу и боји се другом бојом. Проверите тачку c=−1+i кроз прва три корака.
Решење
z1=02+c=−1+i.
z2=(−1+i)2+c=(1−2i+i2)+(−1+i)=−2i−1+i=−1−i.
z3=(−1−i)2+c=(1+2i+i2)+(−1+i)=2i−1+i=−1+3i.
∣z3∣=(−1)2+32=10≈3,16>2.
Одговор:Већ после трећег корака је ∣z3∣=10>2, па тачка −1+i није у Манделбротовом скупу.
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.