Тригонометријске једначине 2

Тригонометријске једначине. Једноставни примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

Решити тригонометријску једначину.

Пр.6)   sin⁡(2x+π3)=sin⁡(2x+π4)\sin \left( {2x + \frac{\pi }{3}} \right) = \sin \left( {2x + \frac{\pi }{4}} \right)

Пр.7)   sin⁡x+cos⁡x−1+sin⁡xcos⁡x\sin x + \cos x - 1 + \sin x\cos x

Пр.8)   tg2x=13t{g^2}x = \frac{1}{3}


Пр.6)   sin⁡(2x+π3)=sin⁡(2x+π4)\sin \left( {2x + \frac{\pi }{3}} \right) = \sin \left( {2x + \frac{\pi }{4}} \right)

sin⁡(2x+π3)=sin⁡(2x+π4)sin⁡(2x+π3)−sin⁡(2x+π4)=02cos⁡(2x+π3)+(2x+π4)2sin⁡(2x+π3)−(2x+π4)2=02cos⁡4x+7π122sin⁡π122=02cos⁡(2x+7π24)sin⁡π24=0cos⁡(2x+7π24)=02x+7π24=π2+kπ,k∈Z2x=π2−7π24+kπ,k∈Z2x=5π24+kπ,k∈Z∣:2x=5π48+πk2,k∈Z\begin{aligned}&\sin \left( {2x + \frac{\pi }{3}} \right) = \sin \left( {2x + \frac{\pi }{4}} \right) \\ &\sin \left( {2x + \frac{\pi }{3}} \right) - \sin \left( {2x + \frac{\pi }{4}} \right) = 0 \\ &2\cos \frac{{\left( {2x + \frac{\pi }{3}} \right) + \left( {2x + \frac{\pi }{4}} \right)}}{2}\sin \frac{{\left( {2x + \frac{\pi }{3}} \right) - \left( {2x + \frac{\pi }{4}} \right)}}{2} = 0 \\ &2\cos \frac{{4x + \frac{{7\pi }}{{12}}}}{2}\sin \frac{{\frac{\pi }{{12}}}}{2} = 0 \\ &2\cos \left( {2x + \frac{{7\pi }}{{24}}} \right)\sin \frac{\pi }{{24}} = 0 \\ &\cos \left( {2x + \frac{{7\pi }}{{24}}} \right) = 0 \\ &2x + \frac{{7\pi }}{{24}} = \frac{\pi }{2} + k\pi ,k \in \mathbb{Z} \\ &2x = \frac{\pi }{2} - \frac{{7\pi }}{{24}} + k\pi ,k \in \mathbb{Z} \\ &2x = \frac{{5\pi }}{{24}} + k\pi ,k \in \mathbb{Z}\left| {:2} \right. \\ &x = \frac{{5\pi }}{{48}} + \frac{{\pi k}}{2},k \in \mathbb{Z}\end{aligned}

Пр.7)   sin⁡x+cos⁡x=1+sin⁡xcos⁡x\sin x + \cos x = 1 + \sin x\cos x

sin⁡x+cos⁡x=1+sin⁡xcos⁡xsin⁡x+cos⁡x−1−sin⁡xcos⁡x=0sin⁡x(1−cos⁡x)−(1−cos⁡x)=0(1−cos⁡x)(sin⁡x−1)=01−cos⁡x=0cos⁡x=1x=2kπ,k∈Zsin⁡x−1=0sin⁡x=1x=π2+2kπ,k∈Z\begin{aligned}&\sin x + \cos x = 1 + \sin x\cos x \\ &\sin x + \cos x - 1 - \sin x\cos x = 0 \\ &\sin x\left( {1 - \cos x} \right) - \left( {1 - \cos x} \right) = 0 \\ &\left( {1 - \cos x} \right)\left( {\sin x - 1} \right) = 0 \\ &1 - \cos x = 0 \\ &\cos x = 1 \\ &x = 2k\pi ,k \in \mathbb{Z} \\ &\sin x - 1 = 0 \\ &\sin x = 1 \\ &x = \frac{\pi }{2} + 2k\pi ,k \in \mathbb{Z}\end{aligned}

Пр.8)  

tg2x=13t{g^2}x = \frac{1}{3}

tg2x−13=0t{g^2}x - \frac{1}{3} = 0

tg2x−(13)2=0t{g^2}x - {\left( {\frac{1}{{\sqrt 3 }}} \right)^2} = 0

(tgx−13)(tgx+13)=0\left( {tgx - \frac{1}{{\sqrt 3 }}} \right)\left( {tgx + \frac{1}{{\sqrt 3 }}} \right) = 0

tgx−13=0tgx - \frac{1}{{\sqrt 3 }} = 0∪\cup   tgx+13=0tgx + \frac{1}{{\sqrt 3 }} = 0
tgx=13tgx = \frac{1}{{\sqrt 3 }}    tgx=−13tgx = - \frac{1}{{\sqrt 3 }}
tgx=33tgx = \frac{{\sqrt 3 }}{3}    tgx=−33tgx = - \frac{{\sqrt 3 }}{3}
x=π6+kπ,k∈Zx = \frac{\pi }{6} + k\pi ,k \in \mathbb{Z}    x=5π6+kπ,k∈Zx = \frac{{5\pi }}{6} + k\pi ,k \in \mathbb{Z}

Сложеније тригонометријске једначине своде се на основне. Једначину облика sin⁡A=sin⁡B\sin A = \sin B пребаците на једну страну и разлику претворите у производ: sin⁡A−sin⁡B=2cos⁡A+B2sin⁡A−B2\sin A - \sin B = 2\cos\frac{A + B}{2}\sin\frac{A - B}{2}. Производ је нула кад је нула бар један чинилац, па добијате основне једначине. Исто радите кад се израз раставља извлачењем заједничког чиниоца, као у (1−cos⁡x)(sin⁡x−1)=0(1 - \cos x)(\sin x - 1) = 0. Једначину tg⁡2x=13\operatorname{tg}^2 x = \frac{1}{3} решавате као разлику квадрата: tg⁡x=33\operatorname{tg} x = \frac{\sqrt 3}{3} или tg⁡x=−33\operatorname{tg} x = -\frac{\sqrt 3}{3}.

На крају сва решења запишите са k∈Zk \in \mathbb{Z} и проверите да се нека фамилија не садржи у другој. Честа грешка је делити обе стране изразом као што је 1−cos⁡x1 - \cos x: тако се губе решења за која је тај израз нула.

1,573,144,716,28−1,5−1−0,50,510xyкабина Bкабина Ax₁x₂
60°
Први пресек x₁
1,047
Други пресек x₂
4,189
Синус у x₁
0,866
Плава крива је кабина BB, а љубичаста кабина AA, која је за угао ss испред ње. Криве се секу у x=π2−s2+kπx = \frac{\pi}{2} - \frac{s}{2} + k\pi, са ss у радијанима: тада су кабине симетричне у односу на усправни пречник точка. За s=60∘s = 60^\circ први пресек је у x=π3≈1,05x = \frac{\pi}{3} \approx 1{,}05.

Једначина sin⁡A=sin⁡B\sin A = \sin B јавља се кад се упоређују два кретања са истим периодом, као кабине на панорамском точку, кракови елисе или два звучна таласа, и тражи тренутак кад имају исту вредност.

Две кабине на точку

Панорамски точак има полупречник 15 m, центар му је на висини од 17 m, а пун круг прави за 8 минута. Кабина AA је шестину круга, односно 60∘60^\circ, испред кабине BB. Висине кабина после tt минута су hA=17+15sin⁡(πt4+π3)h_A = 17 + 15\sin\left(\frac{\pi t}{4} + \frac{\pi}{3}\right) и hB=17+15sin⁡πt4h_B = 17 + 15\sin\frac{\pi t}{4}. У којим тренуцима током првог круга су кабине на истој висини?

Решење

  1. Изједначавамо висине: sin⁡(πt4+π3)−sin⁡πt4=0\sin\left(\frac{\pi t}{4} + \frac{\pi}{3}\right) - \sin\frac{\pi t}{4} = 0.
  2. Разлику синуса претварамо у производ: 2cos⁡(πt4+π6)sin⁡π6=02\cos\left(\frac{\pi t}{4} + \frac{\pi}{6}\right)\sin\frac{\pi}{6} = 0. Пошто је sin⁡π6=12≠0\sin\frac{\pi}{6} = \frac{1}{2} \neq 0, мора бити cos⁡(πt4+π6)=0\cos\left(\frac{\pi t}{4} + \frac{\pi}{6}\right) = 0.
  3. Косинус је нула за π2+kπ\frac{\pi}{2} + k\pi: πt4+π6=π2+kπ\frac{\pi t}{4} + \frac{\pi}{6} = \frac{\pi}{2} + k\pi, па је πt4=π3+kπ\frac{\pi t}{4} = \frac{\pi}{3} + k\pi и t=43+4kt = \frac{4}{3} + 4k.
  4. У првом кругу, 0≤t<80 \le t < 8, то су t=43t = \frac{4}{3} min и t=163t = \frac{16}{3} min. Висине су тада 17+15⋅32≈30,017 + 15 \cdot \frac{\sqrt 3}{2} \approx 30{,}0 m и 17−15⋅32≈4,017 - 15 \cdot \frac{\sqrt 3}{2} \approx 4{,}0 m.

Одговор: Кабине су на истој висини после 1 min 20 s, на око 30 m, и после 5 min 20 s, на око 4 m.

Задатак за вежбу

Решите једначину sin⁡3x=sin⁡x\sin 3x = \sin x.

Прикажи решење

sin⁡3x−sin⁡x=2cos⁡2xsin⁡x=0\sin 3x - \sin x = 2\cos 2x\sin x = 0. Из sin⁡x=0\sin x = 0 следи x=kπx = k\pi, а из cos⁡2x=0\cos 2x = 0 следи 2x=π2+kπ2x = \frac{\pi}{2} + k\pi, односно x=π4+kπ2x = \frac{\pi}{4} + \frac{k\pi}{2}, k∈Zk \in \mathbb{Z}.