Домен функције - простирање функције дуж x−осе Df:R
Нуле функције - тачке пресека са x−осом (y=0)−x2+2x+3=0x1,2=2⋅(−1)−2±4−4⋅(−1)⋅3x1=3x2=−1A(3;0),B(−1;0)Одмах те тачке уцртаћемо на графику.
Пресек са y−осом. За x=0 je y=3. Добићемо тачку C(0;3)
Одредимо теме параболе тачку T(α,β)α=−2ab=−−22=1β=4a−b2+4ac=4⋅(−1)−22+4⋅(−1)⋅3=−4−4−12=4T(1;4)Добили смо jош jедну тачку. Повезуемо све ове тачке.
Оса симетриjе jе права у односу на коjу график jе симетричан. Ова права имаће једнакост x=α или x=1.
Кодомен функције - простирање функције дуж y−осе.Df:y∈(−∞,4]
Знак функцијеy>0,x∈(−1;3)y<0,x∈(−∞,−1)∪(3,+∞)
Монотоност. Функција је расте кад x∈(−∞,1) и опада је кад x∈(1,+∞).
Домен функције - простирање функције дуж x−осе Df:R
Нуле функције - тачке пресека са x−осом (y=0)−31x2−2x−6=0x1,2=2⋅(−31)2±4−4⋅(−31)⋅(−6)x1,2=−322±−4. Ова једначина нема решења у скупу реалних бројева, онда и график нема тачака пресека са x−осом.
Пресек са y−осом. За x=0 je y=−6. Добићемо тачку A(0;−6)
Одредити теме параболе тачку T(α,β)α=−2ab=−2⋅(3−1)−2=−3β=4a−b2+4ac=4⋅(−31)−4+4⋅(−31)⋅(−6)=−34−4+8=−3T(−3;−3)Добили смо jош jедну тачку. Повезуемо све ове тачке.
Оса симетриjе jе права у односу на коjу график jе симетричан. Ова права имаће једнакост x=α или x=−3.
Кодомен функције - простирање функције дуж y−осе.x∈(−∞,−3)
Знак функцијеy<0,∀x∈Df
Монотоност. Функција је расте кад x∈(−∞,−3) и опада је кад x∈(−3,+∞).
Укратко
Код квадратне функције са a<0 парабола је отворена наниже, па је теме T(α;β) највиша тачка графика. Скуп вредности је (−∞,β], функција расте на (−∞,α), а опада на (α,+∞). Позитивна је између нула, а негативна изван њих. Ако је дискриминанта D=b2−4ac негативна, нула нема: тада је функција за a<0 негативна за свако x, а за a>0 позитивна. Тада облик графика одређују само теме и пресек са осом y, па их одредите пажљиво, а по потреби израчунајте још коју вредност. Честа грешка је заменити интервале раста и опадања кад је a<0.
Мењајтекоефицијентеa,bиc
β, највећа вредност
4,5
D
9
x₁
−1
x₂
5
Осенчен је део између нула, где је функција позитивна. Теме T је највиша тачка, па је скуп вредности (−∞,β]. Смањујте c: при c=−2 парабола само дотиче осу x (D=0). Ако затим ставите b=0, дискриминанта постаје негативна, парабола је цела испод осе x и функција је свуда негативна.
Примеризживота
Путању лопте, воденог млаза или скакача у даљ описује парабола отворена наниже: теме даје највишу тачку путање, а нуле место одакле лопта полеће и где пада.
Дуга лопта голмана
Голман шутира лопту са тла. Њена висина у метрима, на хоризонталном растојању од x метара, је y=−0,02x2+0,8x. Где ће лопта пасти, колико ће се највише подићи и да ли ће прелетети играча који стоји 5 m испред голмана и скоком дохвата висину од 2,5 m?
Решење
Нуле: −0,02x2+0,8x=0, односно x(−0,02x+0,8)=0, па је x1=0 и x2=40.
Теме: α=−2⋅(−0,02)0,8=20 и β=−0,02⋅400+0,8⋅20=8, па је T(20;8).
Пошто је a<0, функција расте за x<20 и опада за x>20: лопта се пење првих 20 m, а затим пада.
За x=5: y=−0,02⋅25+0,8⋅5=−0,5+4=3,5 m, што је више од 2,5 m.
Одговор:Лопта пада 40 m од голмана, највише се подигне 8 m (на 20 m од голмана) и прелеће играча на висини од 3,5 m.
Задатак за вежбу
Испитајте функцију f(x)=−x2+4x−5.
Прикажи решење
D=16−20=−4<0, па нула нема. Пресек са осом y је (0;−5), теме T(2;−1), скуп вредности (−∞,−1]. Функција је негативна за свако x, расте на (−∞,2) и опада на (2,+∞).
Уз вашу дозволу бројимо посете и меримо ефекат огласа. Без ње, сајт ради исто, а ми не шаљемо ништа
Google-у ни друштвеним мрежама. Детаљи су у политици приватности.