Квадратна функција 4

Квадратна функција. Испитивање квадратне функције. Домен, нуле,теме, оса симетрије, кодомен, знак, монотоност. Сложенији примери.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

пр.2)   Испитати функцију:

           f(x)=−x2+2x+3f\left( x \right) = - {x^2} + 2x + 3

пр.3)   Испитати функцију:

           f(x)=−13x2−2x−6f\left( x \right) = - \frac{1}{3}{x^2} - 2x - 6


Пр.2 Испитиваћемо функцију: f(x)=−x2+2x+3f\left( x \right) = - {x^2} + 2x + 3.

  1. Домен функције - простирање функције дуж x−x -осе Df:RDf:R
  2. Нуле функције - тачке пресека са x−x -осом (y=0)(y=0)−x2+2x+3=0x1,2=−2±4−4⋅(−1)⋅32⋅(−1)x1=3x2=−1A(3;0),B(−1;0)\begin{aligned}&- {x^2} + 2x + 3 = 0 \\ &{x_{1,2}} = \frac{{ - 2 \pm \sqrt {4 - 4 \cdot \left( { - 1} \right) \cdot 3} }}{{2 \cdot \left( { - 1} \right)}} \\ &{x_1} = 3 \\ &{x_2} = - 1 \\ &A\left( {3;0} \right),B\left( { - 1;0} \right)\end{aligned}Одмах те тачке уцртаћемо на графику.
  3. Пресек са y−y -осом. За x=0x=0 je y=3y=3. Добићемо тачку C(0;3)C\left( {0;3} \right)
  4. Одредимо теме параболе тачку T(α,β)T\left( {\alpha ,\beta } \right) α=−b2a=−2−2=1β=−b2+4ac4a=−22+4⋅(−1)⋅34⋅(−1)=−4−12−4=4T(1;4)\begin{aligned}&\alpha = - \frac{b}{{2a}} = - \frac{2}{{ - 2}} = 1 \\ &\beta = \frac{{ - {b^2} + 4ac}}{{4a}} = \frac{{ - {2^2} + 4 \cdot \left( { - 1} \right) \cdot 3}}{{4 \cdot \left( { - 1} \right)}} = \frac{{ - 4 - 12}}{{ - 4}} = 4 \\ &T\left( {1;4} \right)\end{aligned}Добили смо jош jедну тачку. Повезуемо све ове тачке.
  5. Оса симетриjе jе права у односу на коjу график jе симетричан. Ова права имаће једнакост x=αx=\alpha или x=1x = 1.
  6. Кодомен функције - простирање функције дуж y−y -осе.Df‾:y∈(−∞,4]\overline {Df} :y \in \left( { - \infty ,4} \right]
  7. Знак функцијеy>0,x∈(−1;3)y<0,x∈(−∞,−1)∪(3,+∞)\begin{aligned}&y > 0,x \in \left( { - 1;3} \right) \\ &y < 0,x \in \left( { - \infty , - 1} \right) \cup \left( {3, + \infty } \right)\end{aligned}
  8. Монотоност. Функција је расте кад x∈(−∞,1)x \in \left( { - \infty ,1} \right) и опада је кад x∈(1,+∞)x \in \left( {1, + \infty } \right).

69

Пр.3 Испитиваћемо график функције: f(x)=−13x2−2x−6f\left( x \right) = - \frac{1}{3}{x^2} - 2x - 6.

  1. Домен функције - простирање функције дуж x−x -осе Df:RDf:R
  2. Нуле функције - тачке пресека са x−x -осом (y=0)(y=0)−13x2−2x−6=0x1,2=2±4−4⋅(−13)⋅(−6)2⋅(−13)x1,2=2±−4−23.\begin{aligned}&- \frac{1}{3}{x^2} - 2x - 6 = 0 \\ &{x_{1,2}} = \frac{{2 \pm \sqrt {4 - 4 \cdot \left( { - \frac{1}{3}} \right) \cdot \left( { - 6} \right)} }}{{2 \cdot \left( { - \frac{1}{3}} \right)}} \\ &{x_{1,2}} = \frac{{2 \pm \sqrt { - 4} }}{{ - \frac{2}{3}}}\end{aligned}. Ова једначина нема решења у скупу реалних бројева, онда и график нема тачака пресека са x−x -осом.
  3. Пресек са y−y -осом. За x=0x=0 je y=−6y=-6. Добићемо тачку A(0;−6)A\left( {0;-6} \right)
  4. Одредити теме параболе тачку T(α,β)T\left( {\alpha ,\beta } \right) α=−b2a=−−22⋅(−13)=−3β=−b2+4ac4a=−4+4⋅(−13)⋅(−6)4⋅(−13)=−4+8−43=−3T(−3;−3)\begin{aligned}&\alpha = - \frac{b}{{2a}} = - \frac{{ - 2}}{{2 \cdot \left( {\frac{{ - 1}}{3}} \right)}} = - 3 \\ &\beta = \frac{{ - {b^2} + 4ac}}{{4a}} = \frac{{ - 4 + 4 \cdot \left( { - \frac{1}{3}} \right) \cdot \left( { - 6} \right)}}{{4 \cdot \left( { - \frac{1}{3}} \right)}} = \frac{{ - 4 + 8}}{{ - \frac{4}{3}}} = - 3 \\ &T\left( { - 3; - 3} \right)\end{aligned}Добили смо jош jедну тачку. Повезуемо све ове тачке.
  5. Оса симетриjе jе права у односу на коjу график jе симетричан. Ова права имаће једнакост x=αx=\alpha или x=−3x = - 3.
  6. Кодомен функције - простирање функције дуж y−y -осе.x∈(−∞,−3)x \in \left( { - \infty , - 3} \right)
  7. Знак функцијеy<0,∀x∈Dfy < 0,\forall x \in Df
  8. Монотоност. Функција је расте кад x∈(−∞,−3)x \in \left( { - \infty , - 3} \right) и опада је кад x∈(−3,+∞)x \in \left( { - 3, + \infty } \right).

70

Код квадратне функције са a<0a < 0 парабола је отворена наниже, па је теме T(α;β)T(\alpha; \beta) највиша тачка графика. Скуп вредности је (−∞,β](-\infty, \beta], функција расте на (−∞,α)(-\infty, \alpha), а опада на (α,+∞)(\alpha, +\infty). Позитивна је између нула, а негативна изван њих. Ако је дискриминанта D=b2−4acD = b^2 - 4ac негативна, нула нема: тада је функција за a<0a < 0 негативна за свако xx, а за a>0a > 0 позитивна. Тада облик графика одређују само теме и пресек са осом yy, па их одредите пажљиво, а по потреби израчунајте још коју вредност. Честа грешка је заменити интервале раста и опадања кад је a<0a < 0.

−6−4−22468−6−2260xyfx₁x₂T
−0,5
2
2,5
β, највећа вредност
4,5
D
9
x₁
−1
x₂
5
Осенчен је део између нула, где је функција позитивна. Теме TT је највиша тачка, па је скуп вредности (−∞,β](-\infty, \beta]. Смањујте cc: при c=−2c = -2 парабола само дотиче осу xx (D=0D = 0). Ако затим ставите b=0b = 0, дискриминанта постаје негативна, парабола је цела испод осе xx и функција је свуда негативна.

Путању лопте, воденог млаза или скакача у даљ описује парабола отворена наниже: теме даје највишу тачку путање, а нуле место одакле лопта полеће и где пада.

Дуга лопта голмана

Голман шутира лопту са тла. Њена висина у метрима, на хоризонталном растојању од xx метара, је y=−0,02x2+0,8xy = -0{,}02x^2 + 0{,}8x. Где ће лопта пасти, колико ће се највише подићи и да ли ће прелетети играча који стоји 5 m испред голмана и скоком дохвата висину од 2,5 m?

Решење

  1. Нуле: −0,02x2+0,8x=0-0{,}02x^2 + 0{,}8x = 0, односно x(−0,02x+0,8)=0x(-0{,}02x + 0{,}8) = 0, па је x1=0x_1 = 0 и x2=40x_2 = 40.
  2. Теме: α=−0,82⋅(−0,02)=20\alpha = -\frac{0{,}8}{2 \cdot (-0{,}02)} = 20 и β=−0,02⋅400+0,8⋅20=8\beta = -0{,}02 \cdot 400 + 0{,}8 \cdot 20 = 8, па је T(20;8)T(20; 8).
  3. Пошто је a<0a < 0, функција расте за x<20x < 20 и опада за x>20x > 20: лопта се пење првих 20 m, а затим пада.
  4. За x=5x = 5: y=−0,02⋅25+0,8⋅5=−0,5+4=3,5y = -0{,}02 \cdot 25 + 0{,}8 \cdot 5 = -0{,}5 + 4 = 3{,}5 m, што је више од 2,5 m.

Одговор: Лопта пада 40 m од голмана, највише се подигне 8 m (на 20 m од голмана) и прелеће играча на висини од 3,5 m.

Задатак за вежбу

Испитајте функцију f(x)=−x2+4x−5f(x) = -x^2 + 4x - 5.

Прикажи решење

D=16−20=−4<0D = 16 - 20 = -4 < 0, па нула нема. Пресек са осом yy је (0;−5)(0; -5), теме T(2;−1)T(2; -1), скуп вредности (−∞,−1](-\infty, -1]. Функција је негативна за свако xx, расте на (−∞,2)(-\infty, 2) и опада на (2,+∞)(2, +\infty).