Детерминанте – примери 3

Решавање једначина задатих у облику детерминанте

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

Пр.3)   Решити једначину задату преко детерминанте.

            ∣a111a111a∣=0\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} a&1&1 \\ 1&a&1 \\ 1&1&a \end{array}} \right| = 0

Пр.4)   ∣x−3x+2x−1x+2x−4xx−1x+4x−5∣=0\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {x - 3}&{x + 2}&{x - 1} \\ {x + 2}&{x - 4}&x \\ {x - 1}&{x + 4}&{x - 5} \end{array}} \right| = 0


Пр.3)

∣a111a111a∣=∣0−a2+1−a+1−1a10−a+1−1+a∣=−1∣1−a21−a1−aa−1∣==−1∣(1−a)(1+a)1−a1−a−(1−a)∣=−1⋅(1−a)2∣1+a11−1∣==−(1−a)2(−1−a−1)=−(1−a)2(−2−a)=(1−a)2(2+a)(1−a)2(2+a)=01−a=02+a=0a=1a=−2\begin{aligned}&\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} a&1&1 \\ 1&a&1 \\ 1&1&a \end{array}} \right| = \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} 0&{ - {a^2} + 1}&{ - a + 1} \\ { - 1}&a&1 \\ 0&{ - a + 1}&{ - 1 + a} \end{array}} \right| = - 1\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {1 - {a^2}}&{1 - a} \\ {1 - a}&{a - 1} \end{array}} \right| = \\ & \\ &= - 1\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {\left( {1 - a} \right)\left( {1 + a} \right)}&{1 - a} \\ {1 - a}&{ - \left( {1 - a} \right)} \end{array}} \right| = - 1 \cdot {\left( {1 - a} \right)^2}\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {1 + a}&1 \\ 1&{ - 1} \end{array}} \right| = \\ & \\ &= - {\left( {1 - a} \right)^2}\left( { - 1 - a - 1} \right) = - {\left( {1 - a} \right)^2}\left( { - 2 - a} \right) = {\left( {1 - a} \right)^2}\left( {2 + a} \right) \\ & \\ &{\left( {1 - a} \right)^2}\left( {2 + a} \right) = 0 \\ &\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {1 - a = 0}&{2 + a = 0} \\ {a = 1}&{a = - 2} \end{array}\end{aligned}

Пр.4)

∣x−3x+2x−1x+2x−4xx−1x+4x−5∣=∣x−3x+2x−1x+2−x+3x−4−x−2x−x+1x−1−x+3x+4−x−2x−5−x+1∣==∣x−3x+2x−15−6122−4∣=2⋅∣x−3x+2x−15−6111−1∣==2⋅∣x−3x+2−x+3x−1+2x−65−1111100∣=2⋅∣53x−7−1111∣==22⋅∣53x−7−11∣=22(5+3x−7)=22(3x−2)22(3x−2)=03x−2=03x=2x=23\begin{aligned}&\left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {x - 3}&{x + 2}&{x - 1} \\ {x + 2}&{x - 4}&x \\ {x - 1}&{x + 4}&{x - 5} \end{array}} \right| = \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {x - 3}&{x + 2}&{x - 1} \\ {x + 2 - x + 3}&{x - 4 - x - 2}&{x - x + 1} \\ {x - 1 - x + 3}&{x + 4 - x - 2}&{x - 5 - x + 1} \end{array}} \right| = \\ & \\ &= \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {x - 3}&{x + 2}&{x - 1} \\ 5&{ - 6}&1 \\ 2&2&{ - 4} \end{array}} \right| = 2 \cdot \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {x - 3}&{x + 2}&{x - 1} \\ 5&{ - 6}&1 \\ 1&1&{ - 1} \end{array}} \right| = \\ & \\ &= 2 \cdot \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} {x - 3}&{x + 2 - x + 3}&{x - 1 + 2x - 6} \\ 5&{ - 11}&{11} \\ 1&0&0 \end{array}} \right| = 2 \cdot \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} 5&{3x - 7} \\ { - 11}&{11} \end{array}} \right| = \\ & \\ &= 22 \cdot \left| {\begin{array}{cccccccccccccccccccc} 5&{3x - 7} \\ { - 1}&1 \end{array}} \right| = 22\left( {5 + 3x - 7} \right) = 22\left( {3x - 2} \right) \\ & \\ &22\left( {3x - 2} \right) = 0 \\ &3x - 2 = 0 \\ &3x = 2 \\ &x = \frac{2}{3}\end{aligned}

Ово су једначине у којима је непозната у више елемената детерминанте, понекад у свим. Циљ је да се непозната уклони из што више елемената пре развијања. Кад од друге врсте одузмете прву, изрази као (x+2)−(x−3)=5(x + 2) - (x - 3) = 5 постају бројеви. Ако је збир елемената у свакој врсти исти, додајте другу и трећу колону првој и извуците тај збир: тако се добија ∣a111a111a∣=(a+2)(a−1)2\begin{vmatrix} a & 1 & 1 \\ 1 & a & 1 \\ 1 & 1 & a \end{vmatrix} = (a + 2)(a - 1)^2.

Затим развијте по врсти или колони са нулама и решите добијену једначину. На крају решење уврстите у полазну детерминанту, јер се при сређивању лако погреши у знаку.

−112345678910−2−1123456789100xypqrS
10
Детерминанта 42 − 3k
12
Растојање праве r од тачке S
1,26
Мењајте kk: права rr се помера паралелно самој себи. Детерминанта је нула тачно за k=14k = 14, када права rr пролази кроз тачку S(4,6)S(4, 6), пресек правих pp и qq.

Урбанисти и геодети услов да се три праве, на пример три улице на плану, секу у истој тачки записују као једначину са детерминантом.

Три улице, један кружни ток

Урбанисти у Новом Саду планирају кружни ток у ком се састају три праве улице. На плану, где је јединица 100 m, оса xx иде ка истоку, а оса yy ка северу, улице леже на правама x+y−10=0x + y - 10 = 0, 2x−y−2=02x - y - 2 = 0 и x−3y+k=0x - 3y + k = 0. Три праве, од којих се прве две секу, пролазе кроз исту тачку тачно кад је детерминанта њихових коефицијената нула. Колико мора бити kk и где ће бити кружни ток?

Решење

  1. Услов: ∣11−102−1−21−3k∣=0\begin{vmatrix} 1 & 1 & -10 \\ 2 & -1 & -2 \\ 1 & -3 & k \end{vmatrix} = 0.
  2. Од друге врсте одузмемо двоструку прву, а од треће прву: ∣11−100−3180−4k+10∣=0\begin{vmatrix} 1 & 1 & -10 \\ 0 & -3 & 18 \\ 0 & -4 & k + 10 \end{vmatrix} = 0.
  3. Развијамо по првој колони: 1⋅(−3(k+10)−18⋅(−4))=−3k−30+72=42−3k1 \cdot \big(-3(k + 10) - 18 \cdot (-4)\big) = -3k - 30 + 72 = 42 - 3k.
  4. Из 42−3k=042 - 3k = 0 следи k=14k = 14.
  5. Пресек прве две улице: сабирањем x+y=10x + y = 10 и 2x−y=22x - y = 2 добијамо 3x=123x = 12, па је x=4x = 4 и y=6y = 6. Провера у трећој: 4−18+14=04 - 18 + 14 = 0.

Одговор: Мора бити k=14k = 14, а кружни ток је у тачки (4,6)(4, 6), односно 400 m источно и 600 m северно од почетка плана.

Задатак за вежбу

Решите једначину ∣a222a222a∣=0\begin{vmatrix} a & 2 & 2 \\ 2 & a & 2 \\ 2 & 2 & a \end{vmatrix} = 0.

Прикажи решење

Кад другу и трећу колону додамо првој, у првој колони свуда стоји a+4a + 4. Извлачењем и одузимањем прве врсте од осталих добијамо (a+4)(a−2)2=0(a + 4)(a - 2)^2 = 0, па је a=−4a = -4 или a=2a = 2.