Ваљак – примери 1

Површина и запремина ваљка. Ваљак уписан у призму, ваљак описан око призме. Решени задаци.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

Пр.1)   Пречник основе правог ваљка је 12cm, а дијагонала осног пресека ваљка 13cm. Израчунати површину и запремину правилне тростране призме уписане у ваљак.

Пр.2)   У правилну четворострану призму запремине 128cm3128c{m^3} и дијагонале основе 42cm4\sqrt 2 cm уписан је ваљак. Одреди површину ваљка.

Пр.3) Разлика висине и полупречника основе правог ваљка је 10cm. Израчунати запремину ваљка, ако знамо да је његова површина 144πcm2144\pi c{m^2}.


Пр.1) Означимо висину призме са Hp{H_p}, висину ваљка са Hv{H_v}. Онда Hp=Hv=H{H_p} = {H_v} = H. DD је дијагонала осног пресека ваљка, RR је пречник основе ваљка, rr је полупречник основе ваљка, aa je страница базе призме,а ha{h_a} је висина базе призме.

232

У плавом троуглу:

H2=D2−R2H2=169−144H2=25H=5cm\begin{aligned}&{H^2} = {D^2} - {R^2} \\ &{H^2} = 169 - 144 \\ &{H^2} = 25 \\ &H = 5cm\end{aligned}

Израчунамо страницу троугла aa

r=6cm23ha=623⋅a32=6a33=6a=63cm\begin{aligned}&r = 6cm \\ &\frac{2}{3}{h_a} = 6 \\ &\frac{2}{3} \cdot \frac{{a\sqrt 3 }}{2} = 6 \\ &\frac{{a\sqrt 3 }}{3} = 6 \\ &a = 6\sqrt 3 cm\end{aligned}

Сад можемо израчунати површину и запремину призме.

P=2B+MP=2a234+3aHP=2(63)234+3⋅63⋅5P=543+903P=1443cm2V=BHV=273⋅5V=1353cm3\begin{aligned}&P = 2B + M \\ &P = 2\frac{{{a^2}\sqrt 3 }}{4} + 3aH \\ &P = 2\frac{{{{\left( {6\sqrt 3 } \right)}^2}\sqrt 3 }}{4} + 3 \cdot 6\sqrt 3 \cdot 5 \\ &P = 54\sqrt 3 + 90\sqrt 3 \\ &P = 144\sqrt 3 c{m^2} \\ & \\ &V = BH \\ &V = 27\sqrt 3 \cdot 5 \\ &V = 135\sqrt 3 c{m^3}\end{aligned}

Пр.2)

370

d=42d2=a2+a232=2a2a2=16a=4cmr=a2=2cmVn=128BH=128a2H=12816H=128H=8cmP=2B+MP=2r2π+2rπ⋅HP=2⋅22π+2⋅2π⋅8P=8π+32πP=40πcm2\begin{aligned}&d = 4\sqrt 2 \\ &{d^2} = {a^2} + {a^2} \\ &32 = 2{a^2} \\ &{a^2} = 16 \\ &a = 4cm \\ &r = \frac{a}{2} = 2cm \\ & \\ &{V_n} = 128 \\ &BH = 128 \\ &{a^2}H = 128 \\ &16H = 128 \\ &H = 8cm \\ & \\ &P = 2B + M \\ &P = 2{r^2}\pi + 2r\pi \cdot H \\ &P = 2 \cdot {2^2}\pi + 2 \cdot 2\pi \cdot 8 \\ &P = 8\pi + 32\pi \\ &P = 40\pi c{m^2}\end{aligned}

Пр.3)

371

H−r=10cmH=10+rP=2B+MP=2r2π+2rπ⋅HP=2r2π+2rπ⋅(10+r)144π=2r2π+20rπ+2r2π144π=4r2π+20rπ144π=4π(r2+5r)36=r2+5rr2+5r−36=0r1,2=−5±25+1442r1,2=−5±132r1=−9r2=4cmH=10+rH=10+4H=14cmV=B⋅HV=r2π⋅HV=42π⋅14V=224πcm3\begin{aligned}&H - r = 10cm \\ &H = 10 + r \\ &P = 2B + M \\ &P = 2{r^2}\pi + 2r\pi \cdot H \\ &P = 2{r^2}\pi + 2r\pi \cdot \left( {10 + r} \right) \\ &144\pi = 2{r^2}\pi + 20r\pi + 2{r^2}\pi \\ &144\pi = 4{r^2}\pi + 20r\pi \\ &144\pi = 4\pi \left( {{r^2} + 5r} \right) \\ &36 = {r^2} + 5r \\ &{r^2} + 5r - 36 = 0 \\ &{r_{1,2}} = \frac{{ - 5 \pm \sqrt {25 + 144} }}{2} \\ &{r_{1,2}} = \frac{{ - 5 \pm 13}}{2} \\ &{r_1} = - 9 \\ &{r_2} = 4cm \\ & \\ &H = 10 + r \\ &H = 10 + 4 \\ &H = 14cm \\ & \\ &V = B \cdot H \\ &V = {r^2}\pi \cdot H \\ &V = {4^2}\pi \cdot 14 \\ &V = 224\pi c{m^3}\end{aligned}

Ваљак полупречника rr и висине HH има површину P=2r2π+2rπH=2rπ(r+H)P = 2r^2\pi + 2r\pi H = 2r\pi(r + H) и запремину V=r2πHV = r^2\pi H. Осни пресек је правоугаоник 2r×H2r \times H, па је његова дијагонала D2=(2r)2+H2D^2 = (2r)^2 + H^2.

Кад је правилна призма уписана у ваљак, темена основе леже на кругу: полупречник ваљка је полупречник описане кружнице основе, r=a33r = \frac{a\sqrt3}{3} за троугао и r=a22r = \frac{a\sqrt2}{2} за квадрат. Кад је ваљак уписан у призму, његов полупречник је полупречник уписане кружнице основе, на пример r=a2r = \frac{a}{2} за квадрат. Висине ваљка и призме су једнаке. Задатак са разликом H−rH - r и површином своди се на квадратну једначину по rr, а негативно решење се одбацује.

2r
30°
Ширина греде
3,46 dm
Висина греде
2 dm
Површина пресека
6,93 dm²
Део круга
55,1%
Темена правоугаоног пресека увек леже на кругу трупца, а дијагонала је пречник од 4 dm. Највећа површина, 8 dm², добија се за угао од 45∘45^\circ, кад је пресек квадрат: то је 2π\frac{2}{\pi}, око 64 % круга.

Пилане и столари рачунају колико грађе може да се добије из трупца, а инжењери из истих односа бирају цев у коју стаје кабл или носач одређеног пресека.

Греда од трупца

Од трупца дужине 4 m и пречника 40 cm тестерише се греда квадратног пресека, што је могуће дебља. Колика је страница пресека греде и који део дрвета оде у отпад?

Решење

  1. Греда је правилна четворострана призма уписана у ваљак: квадрат пресека уписан је у круг, па му је дијагонала пречник. Из a2=4a\sqrt2 = 4 dm следи a=22≈2,83a = 2\sqrt2 \approx 2{,}83 dm.
  2. Запремина греде, са дужином H=40H = 40 dm: Vg=a2H=8⋅40=320V_g = a^2H = 8 \cdot 40 = 320 dm³.
  3. Запремина трупца: Vt=r2πH=22⋅π⋅40=160π≈502,7V_t = r^2\pi H = 2^2 \cdot \pi \cdot 40 = 160\pi \approx 502{,}7 dm³.
  4. Однос: VgVt=320160π=2π≈0,64\frac{V_g}{V_t} = \frac{320}{160\pi} = \frac{2}{\pi} \approx 0{,}64, па у отпад иде око 36 % дрвета, односно 502,7−320≈182,7502{,}7 - 320 \approx 182{,}7 dm³.

Одговор: Страница пресека греде је око 28,3 cm, а у отпад иде око 36 % трупца, приближно 0,18 m³.

Задатак за вежбу

У правилну тространу призму основне ивице 636\sqrt3 cm и висине 10 cm уписан је ваљак. Израчунајте површину и запремину ваљка.

Прикажи решење

Полупречник ваљка је полупречник уписане кружнице основе: r=a36=63⋅36=3r = \frac{a\sqrt3}{6} = \frac{6\sqrt3 \cdot \sqrt3}{6} = 3 cm. P=2⋅9π+2⋅3π⋅10=78π≈245,0P = 2 \cdot 9\pi + 2 \cdot 3\pi \cdot 10 = 78\pi \approx 245{,}0 cm², V=9π⋅10=90π≈282,7V = 9\pi \cdot 10 = 90\pi \approx 282{,}7 cm³.