Аналитичка геометрија у равни – решени задаци 2

Подела дужи у размери. Троугао: дужине страница, дужина тежишних дужи, тежиште, површина троугла.

Задаци


Текст задатака објашњених у видео лекцији.

Пр.3)   Дате су тачке A(1,1)A\left( {1,1} \right), B(6,−4)B\left( {6, - 4} \right) и C(7,1)C\left( {7,1} \right). 

           Одредити тачку DD која дуж ABAB дели у односу 2:3 и тачку EE која

           полови дуж CDCD.

Пр.4)   Дата су темена троугла A(1,−1)A\left( {1, - 1} \right), B(5,−3)B\left( {5, - 3} \right) и C(3,3)C\left( {3,3} \right).

           Одреди дужине страница троугла, дужине тежишних дужи,

           координате тежишта, површину и висине троугла.


Пр.3)

405 png

D(1⋅3+6⋅22+3,1⋅3+(−4)⋅22+3)D(3,−1)E(7+32,1−12)E(5,0)\begin{aligned}&D\left( {\frac{{1 \cdot 3 + 6 \cdot 2}}{{2 + 3}},\frac{{1 \cdot 3 + \left( { - 4} \right) \cdot 2}}{{2 + 3}}} \right) \\ &D\left( {3, - 1} \right) \\ & \\ &E\left( {\frac{{7 + 3}}{2},\frac{{1 - 1}}{2}} \right) \\ &E\left( {5,0} \right)\end{aligned}

Пр.4)

406 png

a=∣BC∣=(xB−xC)2+(yB−yC)2==(5−3)2+(−3−3)2=22+(−6)2==40=210b=∣AC∣=(xA−xC)2+(yA−yC)2==(1−3)2+(−1−3)2=22+(−4)2==20=25c=∣BA∣=(xB−xA)2+(yB−yA)2==(5−1)2+(−3−1)2=42+(−4)2==32=42\begin{aligned}&a = \left| {BC} \right| = \sqrt {{{\left( {{x_B} - {x_C}} \right)}^2} + {{\left( {{y_B} - {y_C}} \right)}^2}} = \\ &= \sqrt {{{\left( {5 - 3} \right)}^2} + {{\left( { - 3 - 3} \right)}^2}} = \sqrt {{2^2} + {{\left( { - 6} \right)}^2}} = \\ &= \sqrt {40} = 2\sqrt {10} \\ &b = \left| {AC} \right| = \sqrt {{{\left( {{x_A} - {x_C}} \right)}^2} + {{\left( {{y_A} - {y_C}} \right)}^2}} = \\ &= \sqrt {{{\left( {1 - 3} \right)}^2} + {{\left( { - 1 - 3} \right)}^2}} = \sqrt {{2^2} + {{\left( { - 4} \right)}^2}} = \\ &= \sqrt {20} = 2\sqrt 5 \\ &c = \left| {BA} \right| = \sqrt {{{\left( {{x_B} - {x_A}} \right)}^2} + {{\left( {{y_B} - {y_A}} \right)}^2}} = \\ &= \sqrt {{{\left( {5 - 1} \right)}^2} + {{\left( { - 3 - 1} \right)}^2}} = \sqrt {{4^2} + {{\left( { - 4} \right)}^2}} = \\ &= \sqrt {32} = 4\sqrt 2\end{aligned}

Тачка DD која дели дуж ABAB у односу m:nm : n, рачунајући од AA, има координате D(nxA+mxBm+n,nyA+myBm+n)D\left(\frac{n x_A + m x_B}{m + n}, \frac{n y_A + m y_B}{m + n}\right); средиште је посебан случај, однос 1:11 : 1.

За троугао задат теменима рачунате редом: странице по формули за растојање, средишта и тежишне дужи, тежиште T(xA+xB+xC3,yA+yB+yC3)T\left(\frac{x_A + x_B + x_C}{3}, \frac{y_A + y_B + y_C}{3}\right), површину P=12∣xA(yB−yC)+xB(yC−yA)+xC(yA−yB)∣P = \frac{1}{2}|x_A(y_B - y_C) + x_B(y_C - y_A) + x_C(y_A - y_B)| и висине из P=aha2P = \frac{a h_a}{2}, тј. ha=2Pah_a = \frac{2P}{a}. Висина је најкраће растојање темена од праве на којој лежи наспрамна страница. Честа грешка је да се у формули за поделу дужи бројеви mm и nn замене местима: уз xAx_A стоји nn, а уз xBx_B стоји mm.

12345678910−11234560xyhc​ABC
|AB|
10
Површина P
25
Висина из C = 2P : |AB|
5
Испрекидана дуж је најкраћи пут од села CC до магистрале, нормалан на њу. Њена дужина је увек hc=2P∣AB∣h_c = \frac{2P}{|AB|}; кад подножје изађе ван дужи ABAB, најкраћи пут до самог пута води до ближе раскрснице.

Висина троугла је најкраће растојање темена од наспрамне странице: тако пројектанти налазе најкраћи прикључни пут од насеља до магистрале или најкраћи вод од куће до цеви.

Пут од села до магистрале

Магистрални пут иде право између раскрсница A(1,−1)A(1, -1) и B(9,5)B(9, 5), а село је у тачки C(2,6)C(2, 6); јединица на мапи је 1 km. Колико је дугачак најкраћи прикључни пут од села до магистрале?

Решење

  1. Најкраћи пут је нормалан на ABAB, па је његова дужина висина hch_c троугла ABCABC.
  2. ∣AB∣=82+62=10|AB| = \sqrt{8^2 + 6^2} = 10.
  3. P=12∣1⋅(5−6)+9⋅(6+1)+2⋅(−1−5)∣=12∣−1+63−12∣=25P = \frac{1}{2}|1 \cdot (5 - 6) + 9 \cdot (6 + 1) + 2 \cdot (-1 - 5)| = \frac{1}{2}|-1 + 63 - 12| = 25.
  4. hc=2P∣AB∣=5010=5h_c = \frac{2P}{|AB|} = \frac{50}{10} = 5. Подножје висине је тачка (5,2)(5, 2), средиште дужи ABAB, па се прикључак спаја са магистралом између раскрсница.

Одговор: Најкраћи прикључни пут од села до магистрале дугачак је 5 km.

Задатак за вежбу

Дате су тачке A(−2,3)A(-2, 3), B(8,−2)B(8, -2) и C(6,4)C(6, 4). Одредите тачку DD која дели дуж ABAB у односу 3:23 : 2 и средиште EE дужи CDCD.

Прикажи решење

D(2⋅(−2)+3⋅85,2⋅3+3⋅(−2)5)=D(4,0)D\left(\frac{2 \cdot (-2) + 3 \cdot 8}{5}, \frac{2 \cdot 3 + 3 \cdot (-2)}{5}\right) = D(4, 0), а E(6+42,4+02)=E(5,2)E\left(\frac{6 + 4}{2}, \frac{4 + 0}{2}\right) = E(5, 2).